Kardiologija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kardiologija
Dijagram toka krvi u ljudskom srcu. Plave komponente označavaju deoksigenirane krvne puteve, a crvene komponente oksigenirane krvne puteve.
SistemKardiovaskularni
PodspecijalnostIntervencijska, nuklearna
Bitne bolesti:Srčana bolest, Kardiovaskularna bolest, Ateroskleroza , Kardiomiopatija, Hipertenzija (visoki krvni pritisak)
Bitni testovi:Krvni testovi, elektrofiziološka studija, snimanje srca, elektrokardiogram, ehokardiografija, Test na stres srca
SpecijalistaKardiolog

Kardiologija (od grčkog καρδίᾱ kardiā, „srce” i -λογία -logia, „proučavanje”) oblast je interne medicine koja izučava bolesti srca i krvnih sudova. Ovo područje obuhvata medicinsku dijagnostiku i lečenje urođenih srčanih mana, bolesti koronarnih arterija, srčane insuficijencije, valvularne srčane bolesti i elektrofiziologiju.

Poremećaji srca[uredi | uredi izvor]

Kardiologija se bavi normalnom funkcionalnošću srca i odstupanjem od zdravog srca. Mnogi poremećaji uključuju samo srce, ali neki su izvan srca i u vaskularnom sistemu. Zajedno, oni se nazivaju kardiovaskularni sistem, a bolesti jednog dela imaju tendenciju da utiču na drugi.[1]

Hipertenzija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hipertenzija

Hipertenzija, poznata i kao „visoki krvni pritisak”, dugoročno je zdravstveno stanje u kojem je krvni pritisak u arterijama stalno povišen.[2] Visok krvni pritisak obično ne izaziva simptome.[3] Međutim, dugotrajni visoki krvni pritisak, je glavni faktor rizika za koronarnu arterijsku bolest, moždani udar, srčanu insuficijenciju, perifernu vaskularnu bolest, gubitak vida i hroničnu bolest bubrega.[4][5]

Faktori načina života mogu povećati rizik od hipertenzije. To uključuje višak soli u ishrani, višak telesne težine, pušenje i alkohol.[3][6] Hipertenziju mogu izazvati i druge bolesti ili nuspojave lekova.

Krvni pritisak se izražava pomoću dva merenja, sistoličkog i dijastolnog pritiska, koji predstavljaju maksimalni i minimalni pritisak, respektivno.[3] Normalni krvni pritisak u mirovanju je u rasponu od 100–140 milimetara živinog stuba (mmHg) sistolnog i 60–90 mmHg dijastolnog.[7] Visok krvni pritisak je prisutan ako je krvni pritisak u mirovanju konstantno na ili iznad 140/90 mmHg za većinu odraslih osoba.[6] Za decu su primenjivi različiti brojevi.[8] Ambulantno praćenje krvnog pritiska tokom 24 sata izgleda tačnije od najboljeg ordinacijskog merenja krvnog pritiska.[2][6]

Promene u načinu života i lekovi mogu sniziti krvni pritisak i smanjiti rizik od zdravstvenih komplikacija.[9] Promene u načinu života uključuju gubitak težine, smanjeni unos soli, fizičke vežbe i zdravu ishranu.[6] Ako promene načina života nisu dovoljne, koriste se lekovi za krvni pritisak.[9] Do tri leka mogu kontrolisati krvni pritisak kod 90% ljudi.[6] Lečenje umerenog do jakog visokog arterijskog krvnog pritiska (definisanog kao >160/100 mmHg) lekovima je povezano sa povećanjem očekivanog životnog veka i smanjenim morbiditetom.[10] Efekat lečenja krvnog pritiska između 140/90 mmHg i 160/100 mmHg manje je jasan, pri čemu su neki pregledi utvrdili korist,[11][12] a drugi nedostatak dokaza o koristi.[13] Visok krvni pritisak pogađa između 16 i 37% svetske populacije.[6] U 2010. godini verovalo se da je hipertenzija bila faktor u 18% (9,4 miliona) smrtnih slučajeva.[14]

Esencijalna i sekundarna hipertenzija[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Esencijalna hipertenzija i Sekundarna hipertenzija

Esencijalna hipertenzija je oblik hipertenzije koji po definiciji nema identifikujući uzrok. To je najčešći tip hipertenzije, koji pogađa 95% pacijenata sa hipertenzijom,[15][16][17][18] teži da bude porodičan i verovatno će biti posledica interakcije između ekoloških i genetskih faktora. Prevalencija esencijalne hipertenzije raste sa godinama, a pojedinci sa relativno visokim krvnim pritiskom u mlađom životnom dobu imaju povećan rizik za kasniji razvoj hipertenzije. Hipertenzija može povećati rizik od cerebralnih, srčanih i bubrežnih događaja.[19]

Sekundarna hipertenzija je vrsta hipertenzije koja je uzrokovana identifikovanim sekundarnim uzrokom. Mnogo je ređa od esencijalne hipertenzije, i pogađa samo 5% hipertenzivnih pacijenata. Postoji mnogo različitih uzroka, uključujući endokrine bolesti, bolesti bubrega i tumore. Takođe može biti neželjeni efekat mnogih lekova.

Komplikacije hipertenzije[uredi | uredi izvor]

Main complications of persistent high blood pressure
Glavni članak: Komplikacije hipertenzije

Komplikacije hipertenzije su klinički ishodi koji su rezultat stalnog povišenja krvnog pritiska.[20] Hipertenzija je faktor rizika za sve kliničke manifestacije ateroskleroze budući da je faktor rizika za samu aterosklerozu.[21][22][23][24][25] To je nezavisni predisponirajući faktor za srčanu insuficijenciju,[26][27] bolest koronarnih arterija,[28][29] moždani udar,[20] bolest bubrega,[30][31][32] i perifernu arterijsku bolest.[33][34] To je najvažniji faktor rizika za kardiovaskularni morbiditet i mortalitet u industrijski razvijenim zemljama.[35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cardiologists in Delhi NCR”. Full Details Information. 26. 3. 2019. 
  2. ^ a b Naish, Jeannette; Court, Denise Syndercombe (2014). Medical sciences (2 izd.). str. 562. ISBN 9780702052491. 
  3. ^ a b v „High Blood Pressure Fact Sheet”. CDC. 19. 2. 2015. Pristupljeno 6. 3. 2016. 
  4. ^ Lackland, DT; Weber, MA (maj 2015). „Global burden of cardiovascular disease and stroke: hypertension at the core”. The Canadian Journal of Cardiology. 31 (5): 569—71. PMID 25795106. doi:10.1016/j.cjca.2015.01.009. 
  5. ^ Mendis, Shanthi; Puska, Pekka; Norrving, Bo (2011). Global atlas on cardiovascular disease prevention and control (PDF) (1st izd.). Geneva: World Health Organization in collaboration with the World Heart Federation and the World Stroke Organization. str. 38. ISBN 9789241564373. 
  6. ^ a b v g d đ Poulter, NR; Prabhakaran, D; Caulfield, M (22. 8. 2015). „Hypertension.”. Lancet. 386 (9995): 801—12. PMID 25832858. S2CID 208792897. doi:10.1016/s0140-6736(14)61468-9. 
  7. ^ Giuseppe, Mancia; Fagard, R; Narkiewicz, K; Redon, J; Zanchetti, A; Bohm, M; Christiaens, T; Cifkova, R; De Backer, G; Dominiczak, A; Galderisi, M; Grobbee, DE; Jaarsma, T; Kirchhof, P; Kjeldsen, SE; Laurent, S; Manolis, AJ; Nilsson, PM; Ruilope, LM; Schmieder, RE; Sirnes, PA; Sleight, P; Viigimaa, M; Waeber, B; Zannad, F; Redon, J; Dominiczak, A; Narkiewicz, K; Nilsson, PM; et al. (jul 2013). „2013 ESH/ESC Guidelines for the management of arterial hypertension: The Task Force for the management of arterial hypertension of the European Society of Hypertension (ESH) and of the European Society of Cardiology (ESC)” (PDF). European Heart Journal. 34 (28): 2159—219. PMID 23771844. doi:10.1093/eurheartj/eht151. hdl:1854/LU-4127523. 
  8. ^ James, PA.; Oparil, S.; Carter, BL.; Cushman, WC.; Dennison-Himmelfarb, C.; Handler, J.; Lackland, DT.; Lefevre, ML.; et al. (decembar 2013). „2014 Evidence-Based Guideline for the Management of High Blood Pressure in Adults: Report From the Panel Members Appointed to the Eighth Joint National Committee (JNC 8)”. JAMA. 311 (5): 507—20. PMID 24352797. doi:10.1001/jama.2013.284427 Slobodan pristup. 
  9. ^ a b „How Is High Blood Pressure Treated?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 10. 9. 2015. Pristupljeno 6. 3. 2016. 
  10. ^ Musini, Vijaya M; Tejani, Aaron M; Bassett, Ken; Puil, Lorri; Wright, James M (2019-06-05). Cochrane Hypertension Group, ur. „Pharmacotherapy for hypertension in adults 60 years or older”. Cochrane Database of Systematic Reviews (na jeziku: engleski). 6: CD000028. PMC 6550717 Slobodan pristup. PMID 31167038. doi:10.1002/14651858.CD000028.pub3. 
  11. ^ Sundström, Johan; Arima, Hisatomi; Jackson, Rod; Turnbull, Fiona; Rahimi, Kazem; Chalmers, John; Woodward, Mark; Neal, Bruce (februar 2015). „Effects of Blood Pressure Reduction in Mild Hypertension”. Annals of Internal Medicine. 162 (3): 184—91. PMID 25531552. doi:10.7326/M14-0773. 
  12. ^ Xie, X; Atkins, E; Lv, J; Bennett, A; Neal, B; Ninomiya, T; Woodward, M; MacMahon, S; Turnbull, F; Hillis, GS; Chalmers, J; Mant, J; Salam, A; Rahimi, K; Perkovic, V; Rodgers, A (30. 1. 2016). „Effects of intensive blood pressure lowering on cardiovascular and renal outcomes: updated systematic review and meta-analysis”. Lancet. 387 (10017): 435—43. PMID 26559744. S2CID 36805676. doi:10.1016/S0140-6736(15)00805-3. 
  13. ^ Diao, D; Wright, JM; Cundiff, DK; Gueyffier, F (15. 8. 2012). „Pharmacotherapy for mild hypertension”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 8 (8): CD006742. PMID 22895954. doi:10.1002/14651858.CD006742.pub2. 
  14. ^ Campbell, NR; Lackland, DT; Lisheng, L; Niebylski, ML; Nilsson, PM; Zhang, XH (mart 2015). „Using the Global Burden of Disease study to assist development of nation-specific fact sheets to promote prevention and control of hypertension and reduction in dietary salt: a resource from the World Hypertension League”. Journal of Clinical Hypertension. 17 (3): 165—67. PMID 25644474. S2CID 206028313. doi:10.1111/jch.12479. 
  15. ^ Carretero OA, Oparil S (januar 2000). „Essential hypertension. Part I: definition and etiology”. Circulation. 101 (3): 329—35. PMID 10645931. doi:10.1161/01.CIR.101.3.329 Slobodan pristup. Arhivirano iz originala 07. 07. 2012. g. Pristupljeno 2009-06-05. 
  16. ^ Oparil S, Zaman MA, Calhoun DA (novembar 2003). „Pathogenesis of hypertension”. Ann. Intern. Med. 139 (9): 761—76. PMID 14597461. S2CID 32785528. doi:10.7326/0003-4819-139-9-200311040-00011. 
  17. ^ Hall, John E.; Guyton, Arthur C. (2006). Textbook of medical physiology. St. Louis, Mo: Elsevier Saunders. str. 228. ISBN 978-0-7216-0240-0. 
  18. ^ „Hypertension: eMedicine Nephrology”. Pristupljeno 2009-06-05. 
  19. ^ „Essential hypertension : The Lancet”. Pristupljeno 2009-06-01. 
  20. ^ a b White WB (maj 2009). „Defining the problem of treating the patient with hypertension and arthritis pain”. The American Journal of Medicine. 122 (5 Suppl): S3—9. PMID 19393824. doi:10.1016/j.amjmed.2009.03.002. 
  21. ^ Insull W (januar 2009). „The pathology of atherosclerosis: plaque development and plaque responses to medical treatment”. The American Journal of Medicine. 122 (1 Suppl): S3—S14. PMID 19110086. doi:10.1016/j.amjmed.2008.10.013. 
  22. ^ Liapis CD, Avgerinos ED, Kadoglou NP, Kakisis JD (maj 2009). „What a vascular surgeon should know and do about atherosclerotic risk factors”. Journal of Vascular Surgery. 49 (5): 1348—54. PMID 19394559. doi:10.1016/j.jvs.2008.12.046 Slobodan pristup. 
  23. ^ Riccioni G (2009). „The effect of antihypertensive drugs on carotid intima media thickness: an up-to-date review”. Current Medicinal Chemistry. 16 (8): 988—96. PMID 19275607. doi:10.2174/092986709787581923. Arhivirano iz originala 2013-01-12. g. Pristupljeno 2009-06-20. 
  24. ^ Safar ME, Jankowski P (februar 2009). „Central blood pressure and hypertension: role in cardiovascular risk assessment”. Clinical Science. 116 (4): 273—82. PMID 19138169. doi:10.1042/CS20080072. 
  25. ^ Werner CM, Böhm M (jun 2008). „The therapeutic role of RAS blockade in chronic heart failure”. Therapeutic Advances in Cardiovascular Disease. 2 (3): 167—77. PMID 19124420. S2CID 12972801. doi:10.1177/1753944708091777. 
  26. ^ Gaddam KK, Verma A, Thompson M, Amin R, Ventura H (maj 2009). „Hypertension and cardiac failure in its various forms”. The Medical Clinics of North America. 93 (3): 665—80. PMID 19427498. doi:10.1016/j.mcna.2009.02.005. Pristupljeno 2009-06-20. 
  27. ^ Reisin E, Jack AV (maj 2009). „Obesity and hypertension: mechanisms, cardio-renal consequences, and therapeutic approaches”. The Medical Clinics of North America. 93 (3): 733—51. PMID 19427502. doi:10.1016/j.mcna.2009.02.010. Pristupljeno 2009-06-20. 
  28. ^ Agabiti-Rosei E (septembar 2008). „From macro- to microcirculation: benefits in hypertension and diabetes”. Journal of Hypertension Supplement. 26 (3): S15—9. PMID 19363848. doi:10.1097/01.hjh.0000334602.71005.52. 
  29. ^ Murphy BP, Stanton T, Dunn FG (maj 2009). „Hypertension and myocardial ischemia”. The Medical Clinics of North America. 93 (3): 681—95. PMID 19427499. doi:10.1016/j.mcna.2009.02.003. Pristupljeno 2009-06-20. 
  30. ^ Tylicki L, Rutkowski B (februar 2003). „[Hypertensive nephropathy: pathogenesis, diagnosis and treatment]”. Polski Merkuriusz Lekarski (na jeziku: poljski). 14 (80): 168—73. PMID 12728683. 
  31. ^ Truong LD, Shen SS, Park MH, Krishnan B (februar 2009). „Diagnosing nonneoplastic lesions in nephrectomy specimens”. Archives of Pathology & Laboratory Medicine. 133 (2): 189—200. PMID 19195963. doi:10.5858/133.2.189. Arhivirano iz originala 08. 02. 2022. g. Pristupljeno 2009-06-20. 
  32. ^ Tracy RE, White S (februar 2002). „A method for quantifying adrenocortical nodular hyperplasia at autopsy: some use of the method in illuminating hypertension and atherosclerosis”. Annals of Diagnostic Pathology. 6 (1): 20—9. PMID 11842376. doi:10.1053/adpa.2002.30606. 
  33. ^ Aronow WS (avgust 2008). „Hypertension and the older diabetic”. Clinics in Geriatric Medicine. 24 (3): 489—501, vi—vii. PMID 18672184. doi:10.1016/j.cger.2008.03.001. Pristupljeno 2009-06-20. 
  34. ^ Gardner AW, Afaq A (2008). „Management of Lower Extremity Peripheral Arterial Disease”. Journal of Cardiopulmonary Rehabilitation and Prevention. 28 (6): 349—57. PMC 2743684 Slobodan pristup. PMID 19008688. doi:10.1097/HCR.0b013e31818c3b96. 
  35. ^ Novo S, Lunetta M, Evola S, Novo G (januar 2009). „Role of ARBs in the blood hypertension therapy and prevention of cardiovascular events”. Current Drug Targets. 10 (1): 20—5. PMID 19149532. doi:10.2174/138945009787122897. Arhivirano iz originala 2013-01-12. g. Pristupljeno 2009-06-20. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Braunwald, Eugene, ur. (2019). Braunwald's Heart Disease:A Textbook of Cardiovascular Medicine. Elsevier. ISBN 978-0-323-46299-0. 
  • Ramrakha, Punit; Hill, Jonathan, ur. (2012). Oxford Handbook of Cardiology (2nd izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-964321-9. 
  • James PA, Oparil S, Carter BL, Cushman WC, Dennison-Himmelfarb C, Handler J, et al. (februar 2014). „2014 evidence-based guideline for the management of high blood pressure in adults: report from the panel members appointed to the Eighth Joint National Committee (JNC 8)”. JAMA. 311 (5): 507—20. PMID 24352797. doi:10.1001/jama.2013.284427 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kardiologija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кардиологија&oldid=27600717”