Magnezijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Magnezijum,  12Mg
Mg,12.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol magnezijum, Mg
Magnezijum u periodnom sistemu
Vodonik (diatomski nemetal)
Helijum (plemeniti gas)
Litijum (alkalni metal)
Berilijum (zemnoalkalni metal)
Bor (metaloid)
Ugljenik (poliatomski nemetal)
Azot (diatomski nemetal)
Kiseonik (diatomski nemetal)
Fluor (diatomski nemetal)
Neon (plemeniti gas)
Natrijum (alkalni metal)
Magnezijum (zemnoalkalni metal)
Aluminijum (postprelazni metal)
Silicijum (metaloid)
Fosfor (poliatomski nemetal)
Sumpor (poliatomski nemetal)
Hlor (diatomski nemetal)
Argon (plemeniti gas)
Kalijum (alkalni metal)
Kalcijum (zemnoalkalni metal)
Skandijum (prelazni metal)
Titanijum (prelazni metal)
Vanadijum (prelazni metal)
Hrom (prelazni metal)
Mangan (prelazni metal)
Gvožđe (prelazni metal)
Kobalt (prelazni metal)
Nikl (prelazni metal)
Bakar (prelazni metal)
Cink (prelazni metal)
Galijum (postprelazni metal)
Germanijum (metaloid)
Arsen (metaloid)
Selen (poliatomski nemetal)
Brom (diatomski nemetal)
Kripton (plemeniti gas)
Rubidijum (alkalni metal)
Stroncijum (zemnoalkalni metal)
Itrijum (prelazni metal)
Cirkonijum (prelazni metal)
Niobijum (prelazni metal)
Molibden (prelazni metal)
Tehnecijum (prelazni metal)
Rutenijum (prelazni metal)
Rodijum (prelazni metal)
Paladijum (prelazni metal)
Srebro (prelazni metal)
Kadmijum (prelazni metal)
Indijum (postprelazni metal)
Kalaj (postprelazni metal)
Antimon (metaloid)
Telur (metaloid)
Jod (diatomski nemetal)
Ksenon (plemeniti gas)
Cezijum (alkalni metal)
Barijum (zemnoalkalni metal)
Lantan (lantanoid)
Cerijum (lantanoid)
Prazeodijum (lantanoid)
Neodijum (lantanoid)
Prometijum (lantanoid)
Samarijum (lantanoid)
Europijum (lantanoid)
Gadolinijum (lantanoid)
Terbijum (lantanoid)
Disprozijum (lantanoid)
Holmijum (lantanoid)
Erbijum (lantanoid)
Tulijum (lantanoid)
Iterbijum (lantanoid)
Lutecijum (lantanoid)
Hafnijum (prelazni metal)
Tantal (prelazni metal)
Volfram (prelazni metal)
Renijum (prelazni metal)
Osmijum (prelazni metal)
Iridijum (prelazni metal)
Platina (prelazni metal)
Zlato (prelazni metal)
Živa (prelazni metal)
Talijum (postprelazni metal)
Olovo (postprelazni metal)
Bizmut (postprelazni metal)
Polonijum (postprelazni metal)
Astat (metaloid)
Radon (plemeniti gas)
Francijum (alkalni metal)
Radijum (zemnoalkalni metal)
Aktinijum (aktinoid)
Torijum (aktinoid)
Protaktinijum (aktinoid)
Uranijum (aktinoid)
Neptunijum (aktinoid)
Plutonijum (aktinoid)
Americijum (aktinoid)
Kirijum (aktinoid)
Berklijum (aktinoid)
Kalifornijum (aktinoid)
Ajnštajnijum (aktinoid)
Fermijum (aktinoid)
Mendeljevijum (aktinoid)
Nobelijum (aktinoid)
Lorencijum (aktinoid)
Raderfordijum (prelazni metal)
Dubnijum (prelazni metal)
Siborgijum (prelazni metal)
Borijum (prelazni metal)
Hasijum (prelazni metal)
Majtnerijum (nepoznata hemijska svojstva)
Darmštatijum (nepoznata hemijska svojstva)
Rendgenijum (nepoznata hemijska svojstva)
Kopernicijum (prelazni metal)
Nihonijum (nepoznata hemijska svojstva)
Flerovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Moskovijum (nepoznata hemijska svojstva)
Livermorijum (nepoznata hemijska svojstva)
Tenesin (nepoznata hemijska svojstva)
Oganeson (nepoznata hemijska svojstva)
Be

Mg

Ca
natrijummagnezijumaluminijum
Atomski broj (Z) 12
Grupa, perioda grupa 2 (zemnoalkalni metali), perioda 3
Blok s-blok
Kategorija   zemnoalkalni metal
Rel. at. masa (Ar) 24,305 u
El. konfiguracija [Ne]3s2
po ljuskama
2, 8, 2
Fizička svojstva
Boja srebrnobela
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 923 K (650 °‍C)
Tačka ključanja 1.363 K (1.090 °C)
Gustina 1.738 kg/m3
Molarna zapremina 14,00×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 8,954 kJ/mol
Toplota isparavanja 127,4 kJ/mol
Pritisak pare 361 Pa (923 K)
Sp. topl. kapacitet 1020 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 2
Osobine oksida jako bazni
Elektronegativnost 1,31 (Poling)
1,23 (Olred)
Energije jonizacije 1: 737,7 kJ/mol
2: 1450,7 kJ/mol
3: 7732,7 kJ/mol
Atomski radijus 150 (145) pm
Kovalentni radijus 130 pm
Valsov radijus 173 pm
Ostalo
Kristalna struktura heksagonalna
Heksagonalna kristalna struktura za magnezijum
Brzina zvuka 4.602 m/s (293,15 K)
Topl. vodljivost 156 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 22,6×106 S/m
Mosova tvrdoća 2,5
CAS broj 7439-95-4
referenceVikipodaci

Magnezijum (Mg, lat. magnesium) zemnoalkalni je metal IIA grupe.[1] Gradi 2+ jone. Oksidacioni broj magnezijuma u jedinjenjima je isključivo +2. Ima najnižu temperaturu topljenja u grupi zemnoalkalnih metala.

Stabilni izotopi magnezijuma su:

  • 24Mg,
  • 25Mg i
  • 26Mg.

Da je magnezijum poseban element prvi je utvrdio Josef Blek, a u čistom obliku je dobijen 1808. godine od strane Humphry Davy-a

Zastupljenost i dobijanje[uredi]

Magnezijum je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 2,74%. U prirodi se magnezijum veoma često nalazi vezan u vidu silikata, ali sa stanovništa dobijanja najvažniji minerali su mu: dolomita, magnezita, karnalita, kalcita i karbonata. U morskoj vodi je zastupljen u količini od 1200 ppm (engl. parts per million), u obliku rastvora soli Mg2+.

Namirnice koje su najbogatije magnezijumom su (u 100 grama namirnica):

Jedinjenja[uredi]

Najvažnija magnezijumova jedinjenja su: magnezijum oksid (MgO) magnezijum hidroksid (Mg(OH)2) i njegove soli. Vodeni rastvori u kojima je velika koncentracija Mg2+ imaju gorak ukus.[2]

Legure magnezijuma i bakra su veoma izdržljive mehanički sa jednom od najmanjih gustina među legurama.

Hemijske osobine[uredi]

Metalni magnezijum se veoma lako oksiduje na vazduhu, ali slično kao i kod aluminijuma proces korozije magnezijuma se zaustavlja zbog pasivizacije. Kada se otstrani gornji sloj magnezijuma koji je oksidivao čist magnezijum veoma lako reaguje sa vodom gradeći hiodroksid. Magnezijum redukuje većinu oksida čak i ugljen (IV)-oksid. Magnezijum gori u ugljenik (IV)-oksidu(koji služi za gašenje požara) i redukuje ga pri čemu se stvara MgO i oslobađa se ugljenik u vidu čađi.

Katjoni Mg2+ spadaju u V grupu katjona.

Primena[uredi]

Kao redukciono sredstvo magnezijum se koristi za dobijanje metala iz njihovih oksida, kao i za katodnu zaštitu metala od korozije. Legure magnezijuma sa bakrom se koriste u avio-industriji kao i u kosmičkoj industriji, tamo gde su legure titanijuma i aluminijuma suviše teške. U sličnim situacijama se koriste i legure aluminijuma sa magnezijumom.

Biološki značaj[uredi]

Magnezijum ulazi u sastav hlorofila, joni magnezijuma igraju bitnu ulogu u održanju osmotskog pritiska u krvi i drugim tkivima i u prosleđivanju impulsa u nervnom sistemu.

Dnevne potrebe za magnezijumom kod odraslog čoveka iznose između 300-400 mg i premda magnezijuma u prirodnoj sredini ima u namirnicama koje koristi čovek, magnezijuma je sve manje zbog đubrenja hemijskim jedinjenjima koja sadrže kalijum. Među posledice nedostatka magnezijuma spadaju i: prekomerna upotreba alkohola, stres, prekomerno korišćenje masnih namirnica, propadanje bubrega.

Pokazatelji nedostatka magnezijuma mogu da biti: nagla vrtenja u glavi, glavobolja, nesanica, znojenje noću, porast opadanja kose, lomljenje noktiju, kvarenje i lomljenje zuba, problemi sa srcem, mučnina, povraćanje, grčevi i slabost/bolovi mišića, usporenost, klonulost, uznemirenost, nervoza...

Magnezijumova šipka

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]