Semantika

Po široj definiciji, semantika (reč potiče od grčkog σημαντικός = značajan izvedeno od semeion, znak) je nauka koja izučava značenje reči. Semantika je kontrastna sa drugim aspektima smislenog izraza, posebno sintaksom, konstrukcijom složenih znakova iz jednostavnijih, i pragmatikom, praktičnom upotrebom znakova od strane agenata ili zajednica u svrhu interpretacije pojedinih okolnosti ili konteksta. Po uobičajenoj konvenciji po kojoj se proučavanje ili teorija naziva imenom subjekta koji se proučava, semantika takođe može da označava teoretsko proučavanje značenja u sistemima ili znakovima. Iako terminologija varira, pisci na području značenja generalno prihvataju dve vrste značenja koje izraz može sadržati: (1) relaciju koju znak ima sa objektima i objektnim situacijama, stvarnim ili mogućim, te (2) relaciju koju znak ima u odnosu na druge znakove, posebno vrstu mentalnih znakova koji se švaćaju kao koncepti

Većina teoretičara referira na relaciju između znaka i njegovih objekata, koji uvek uključuje neki način objektivne reference, kao na njegovu denotaciju. Neki teoretičari referiraju na relaciju između znakova koji služe u praktičnoj interpretaciji kao na njegovu konotaciju, iako postoje mnoga razilaženja u mišljenjima i razlike u teorijama u ovom slučaju. Mnogi teoretičari, potogovo u polju formalne semantike, pragmatskih i semiotičkih tradicija, ograničavaju primjenu semantike na denotativni aspekt, koristeći druge nazive ili potpuno ignorišući konotativni aspekt.

Semantika se razlikuje od ontologije (nauke o egzistenciji) jer više govori o upotrebi reči nego o značenju onoga na šta reč upućuje. Ovo se ogleda u argumentu „To je samo semantika“, kada neko pokušava na osnovu onoga što je istinito o reči izvesti zaključak o tome šta je istina o svetu. Moguće je identifikovati još nekoliko značenja reči semantika:

U lingvistici

Semantika je deo lingvistike koja se tradicionalno definiše kao nauka o značenju reči, fraza, rečenica, i tekstova (bilo celih ili njihovih delova). Semantici se može pristupiti teorijski i empirijski (npr. psiholingvistika). Dekompoziciono gledište o značenju kaže da značenje reči može da se analizira atomistički, tako što će se definisati njeni podležni sastavni delovi, tzv. primati. Na ovom gledištu zasnovan je jezik misli. Jedno od predmeta nauke o značenju su složenice, kao i mnogobrojni lingvistički izrazi (homonimija, sinonimija, antonimija, polisemija, paronimija, hipernimija, hiponimija, meronimija, metonimija, holonimija, egzocentričnost, i endocentričnost). Semantika obuhvata i izučavanje tematskih uloga, strukture argumenata, i njihovu vezu sa sintaksom. Semantika se takođe bavi značenjem i referencom, istinitim uslovom i analizom diskursa. Pragmatika se često smatra dijelom semantike.

Dinamički obrat u semantici

Ovaj tradicionalni pogled na semantiku, kao konačno značenje inherentno leksičkoj jedinki koje može biti sastavljeno u formulaciji značenja većih diskursnih konstrukata, predmet je žestoke diskusije u ničućem domenu kognitivne lingvistike, te takođe u nefodorskom kampu u filozofiji jezika. Izazov je motivisan:

• Unutrašnjim faktorima jezika, kao što je problem razrešavanja indeksikaliteta ili anafore (npr. ovaj X, njemu, prošla nedelja). U ovim situacijama „konteksti” služe kao ulaz, ali interpretirani izraz takođe modifikuje značenje, te je takođe izlaz. Stoga je interpretiranje nužno dinamičke prirode i na značenje rečenica se gleda kao na mogućnost promene konteksta umesto propozicije.
• Spoljnim faktorima jezika, tj. jezik nije skup oznaka koje su dodeljene stvarima, već „skup alata, važnost čijih elemenata leži više u načinu njihova funkcionisanja, nego u njihovoj povezanošću sa stvarima.” Ovaj pogled odražava kasniju poziciju Vitgenštajna i njegovog poznatog primera igre, i vezan je na pozicije Kvajna. Dejvidsona i drugih.

Konkretan primer prethodnog fenomena jeste semantička podspecifikacija - značenja nisu potpuna bez nekih elemenata konteksta. Uzimajući na primer jednu reč, „crvena”, njeno značenje u frazi poput crvena knjiga slično je u mnogim drugim uporabama i može se švatiti kao gradivno. S druge strane, boje implicirane u frazama poput „crveno vino” (jako tamna) i „crvena kosa” (bakarna) ili „crvena zemlja” ili „crvena koža” - su vrlo različite. Zaista, ove boje su izvorni govornici ne bi nazvali „crvenima”. Ove instance nisu u sukobu, tako da je „crveno vino” tako nazvano samo u poređenju sa drugim vrstama vina (koje takođe nije „belo” iz istog razloga). Ovo gledište vuče korene još od de Sosira:

Svaki skup sinonima poput redouter ('strepiti'), craindre ('strahovati'), avoir peur ('bojati se') ima pojedinačnu vrednost samo zato što stoje u međusobnom sučeljavanju. Nijedna reč nema značenje koje se može identifikovati nezavisno od onoga u blizini. i može ići sve do ranijih indijskih pogleda na jezik, posebno Njaja pogleda na reči kao indikatora, a ne nositelja značenja.

Pokušaj branjenja sistema zasnovanog na propozicijskom značenju semantičke podspecifikacije se može pronaći u modelu generativnog leksikona Džejmsa Pustejovkog, koji proširuje kontekstualne operacije (zasnovane na posmicanju tipova) u leksikon. Stoga su značenja generirana u letu zavisno od konačnog konteksta.

Teorija prototipova

Drugi skup koncepata vezan za neizrazitost semantike je zasnovan na prototipovima. Rad Elenor Roše i Džordža Lakofa 1970-ih je vodio ka pogledu da prirodne kategorije nisu opisive u terminima nužnosti i dovoljnosti, već su stupnjevane (neizrazite na granicama) i nekonzistentne u odnosu na svoje konstituente.

Sistem kategorije nije objektivno „tamo negde” u svetu, već je ukorenjen u iskustvima ljudi. Ove kategorije evoluiraju kao učeni koncepti sveta - značenje nije objektivna istina već subjektivan konstrukt, naučen iz iskustva, a jezik izniče iz uzemljenja naših konceptualnih sistema u deljenom telesnom i utelovljenosnom iskustvu. Nužna posledica ovoga jest da konceptualne kategorije (tj. leksikon) nisu identične za sve kulture, ili za individuum svake pojedine kulture. Ovo vodi do debata kao što su Sapir—Vorfova hipoteza ili eskimska reč za sneg.

U matematici i nauci o računarstvu

Semantika se kao pojam koristi u matematici i nauci računarstva.

U logici

Veliki broj formalnih pristupa semantici koje su primijenjene u lingvistici, matematičkoj logici i računarskoj nauci vode porijeklo od semantike logike, na koju su najviše uticale ideje Alfreda Tarskog (Alfred Tarski) teoriji modela i njegova semantička teorija istine. S druge strane, inferencijalna semantika rola se razvila nakon djela Gerharda Gencena (Gerhard Gentzen) o teoriji dokaza i dokazno-teorijskoj semantici.

Vidi još

Lingvistika

• klase u semantici
• semantičke odlike
• semantička progresija
• semantičko svojsto
• Bezbojne zelene ideje spavaju tvrdim snom
• sememe

Matematika

• aksiomatska semantika
• denotaciona semantika
• semantika igre
• formalna semantika programskih jezika
• operaciona semantika

Logika

• formalna logika
• semantika igre
• opšta semantika
• prirodni semantički metajezik
• semantička veza
• semantičko okruženje - Internet, različiti sistemi Vještačke inteligencije, itd.
• semantika logike
• semantička mreža - Internet, neuronske mreže, ekspertni sistemi, itd.
• semiotika

Literatura

• Max Cresswell (2006). „Formal semantics”. Ur.: Michael Devitt, Richard Hanley. The Blackwell guide to the philosophy of language. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-23142-4.  A very accessible overview of the main ideas in the field.
• John I. Saeed (2008). Semantics. Introducing linguistics (3rd izd.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-4051-5639-4.  Chapter 10, Formal semantics, contains the best chapter-level coverage of the main technical directions
• Johan van Benthem; Alice Ter Meulen (2010). Handbook of Logic and Language (2nd izd.). Elsevier. ISBN 978-0-444-53726-3.  The most comprehensive reference in the area.
• Emmon W. Bach (1989). Informal lectures on formal semantics. SUNY Press. ISBN 978-0-88706-772-3.  One of the first textbooks. Accessible to undergraduates.
• Ronnie Cann (1993). Formal semantics: an introduction. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37610-5. 
• Irene Heim; Angelika Kratzer (1998). Semantics in generative grammar. Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-19713-3. 
• Gennaro Chierchia; Sally McConnell-Ginet (2000). Meaning and grammar: an introduction to semantics (2nd izd.). MIT Press. ISBN 978-0-262-53164-1. 
• Sean A. Fulop (2004). On the Logic and Learning of Language. Trafford Publishing. ISBN 978-1-4120-2381-8. Šablon:Self-published inline
• Glyn V. Morrill (1994). Type logical grammar: categorial logic of signs. Springer. ISBN 978-0-7923-3095-0. 
• Bob Carpenter (1998). Type-logical semantics. MIT Press. ISBN 978-0-262-53149-8. 
• Johan van Benthem (1995). Language in action: categories, lambdas, and dynamic logic. MIT Press. ISBN 978-0-262-72024-3. 
• Barbara H. Partee. Reflections of a formal semanticist as of Feb 2005. Ample historical information. (An extended version of the introductory essay in Barbara H. Partee: Compositionality in Formal Semantics: Selected Papers of Barbara Partee. Blackwell Publishers, Oxford, 2004.)
• Goddard, Cliff (1998) Semantic Analysis. Oxford University Press
• Goddard, Cliff (2001) Review: Language, logic, and concepts: essays in memory of John Macnamara, ed. by Ray Jackendoff, Paul Bloom, and Karen Wynn. Journal of Linguistics 205-210.
• Jackendoff, Ray (1976). „Toward an explanatory semantic representation”. Linguistic Inquiry. 7 (1): 89–150. 
• Jackendoff, Ray (1976). Semantics and Cognition. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. str. 283. ISBN 0-262-10027-4. 
• Jackendoff, Ray (1990). Semantic Structures. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. str. 322. ISBN 0-262-10043-6. 
• Jackendoff, Ray (1991). „Parts and boundaries”. Ur.: Levin, Beth; Pinker, Steven. Lexical & conceptual semantics. Cambridge, Massachusetts: Blackwell. str. 244. ISBN 1-55786-354-7. Pristupljeno 2006-02-02. 
• Jackendoff, Ray (2002). Foundations of Language. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. str. 477. ISBN 0-19-827012-7. 
• Jackendoff, Ray (2006) On conceptual Semantics. Intercultural Pragmatics, 353-358
• Jackendoff, Ray (2007). Language, Consciousness, Culture: Essays on Mental Structure. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. str. 403. ISBN 978-0-262-10119-6. 
• Murphy, Lynne (2010) "Lexical Meaning" Cambridge Textbooks in Linguistics.
• Wierzbicka, Anna (2007b) NSM semantics versus Conceptual Semantics: goals and standards (a response to Jackendoff). Intercultural Pragmatics 521-529.
• Wierzbicka, Anna (2007a) Theory and empirical findings: a response to Jackendoff. Intercultural Pragmatics 399-409.
• Lakoff, George; Johnson, Mark (1999). Philosophy in the Flesh: The embodied mind and its challenge to Western thought. Chapter 1.. New York, NY: Basic Books. OCLC 93961754. 

Spoljašnje veze

• Semanticsarchive.net
• Teaching page Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2009) for GCE Advanced Level semantics
• "Semantics: an interview with Jerry Fodor" (ReVEL, vol. 5, no. 8 (2007))