Silicijum

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Silicijum,  14Si
Si,14.jpg
Opšta svojstva
Ime, simbol silicijum, Si
Silicijum u periodnom sistemu
Vodonik Helijum
Litijum Berilijum Bor Ugljenik Azot Kiseonik Fluor Neon
Natrijum Magnezijum Aluminijum Silicijum Fosfor Sumpor Hlor Argon
Kalijum Kalcijum Skandijum Titanijum Vanadijum Hrom Mangan Gvožđe Kobalt Nikl Bakar Cink Galijum Germanijum Arsen Selen Brom Kripton
Rubidijum Stroncijum Itrijum Cirkonijum Niobijum Molibden Tehnecijum Rutenijum Rodijum Paladijum Srebro Kadmijum Indijum Kalaj Antimon Telur Jod Ksenon
Cezijum Barijum Lantan Cerijum Prazeodijum Neodijum Prometijum Samarijum Evropijum Gadolinijum Terbijum Disprozijum Holmijum Erbijum Tulijum Iterbijum Lutecijum Hafnijum Tantal Volfram Renijum Osmijum Iridijum Platina Zlato Živa Talijum Olovo Bizmut Polonijum Astat Radon
Francijum Radijum Aktinijum Torijum Protaktinijum Uranijum Neptunijum Plutonijum Americijum Kirijum Berklijum Kalifornijum Ajnštajnijum Fermijum Mendeljevijum Nobelijum Lorencijum Raderfordijum Dubnijum Siborgijum Borijum Hasijum Majtnerijum Darmštatijum Rendgenijum Kopernicijum Nihonijum Flerovijum Moskovijum Livermorijum Tenesin Oganeson
C

Si

Ge
aluminijumsilicijumfosfor
Atomski broj (Z) 14
Grupa, perioda grupa 14 (ugljenikova grupa), perioda 3
Blok p-blok
Kategorija   metaloid
Rel. at. masa (Ar) 28,0855 u
El. konfiguracija [Ne]3s23p2
po ljuskama
2, 8, 4
Fizička svojstva
Boja siva
Agregatno stanje čvrsto
Tačka topljenja 1.687 K (1.414 °‍C)
Tačka ključanja 3.173 K (2.900 °C)
Gustina 2330 kg/m3
Molarna zapremina 12,06×10−3 m3/mol
Toplota fuzije 50,55 kJ/mol
Toplota isparavanja 384,22 kJ/mol
Pritisak pare 4,77 Pa (1.683 K)
Sp. topl. kapacitet 700 J/(kg·K)
Atomska svojstva
Oksidaciona stanja 4
Osobine oksida amfoterni
Elektronegativnost 1,90 (Poling)
1,74 (Olred)
Energije jonizacije 1: 786,5 kJ/mol
2: 1577,1 kJ/mol
3: 3231,6 kJ/mol
(ostale)
Atomski radijus 110 (111) pm
Kovalentni radijus 111 pm
Valsov radijus 210 pm
Ostalo
Kristalna struktura postraničnocentrirana dijamantska kubična
Dijamantska kubična kristalna struktura za silicijum
Topl. vodljivost 148 W/(m·K)
Sp. el. vodljivost 2,52×10−4 S/m
Mosova tvrdoća 6,5
CAS broj 7440-21-3
referenceVikipodaci

Silicijum (Si, lat. silicium) metaloid je IVA grupe.[1] Stabilni izotopi silicijuma su:28Si, 29Si i 30Si.[2]

Najvažnija jedinjenja silicijuma su: oksid silicijuma, koji je glavni sastojak peska i stakla; kiseline silicijuma H2nSimO2m+n, kao i njihove soli, hlorosilikati i alkosilikati.

Silicijum se takođe dosta koristi u elektro industriji.

Silicijum je drugi element po zastupljenosti(odmah posle kiseonika) na Zemlji.

Silicijum slično ugljeniku gradi lance silicijum-silicijum, silicijum-kiseonik-silicijum i silicijum-azot-silicijum. Postoji dosta brojna (oko 300 000) grupa takvih jedinjenja, ipak ima ih dosta manje nego ugljenikovih jedinjenja.

Značaj silicijuma za žive organizme ipak nije veliki. Njega neki organizmi koriste za građenje ćelijskog zida, a značajan je kao i sastojak nekoliko enzima.

Silicijum je 1822. godine izdvojio Jons Beželius iz SiO2(koji je tada smatran za hemijski element), pretvarajući ga fluorovodoničnom kiselinom (HF) u SiF4 i redukujući ga kalijumom. Rasprostranjenost silicijuma na Zemlji je dosta velika 26,95% i on je drugi element po rasprostranjenosti (odmah posle kiseonika). Kao što ugljenik ima najvažniju ulogu u organskom svetu takvu ulogu silicijum ima u neorganskom, jer SiO2 u raznim oblicima (kvarc, pesak, kristobalit) kao i minerali silikati i alumosilikati čine većinu stena koje grade zemljinu koru.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Spoljašnje veze[uredi]

Mediji vezani za članak Silicijum na Vikimedijinoj ostavi