Đuro Pucar Stari

đuro pucar stari
đuro pucar stari
	Đuro Pucar Stari
Lični podaci
Datum rođenja	13. decembar 1899.
Mesto rođenja	Kesići, kod Bosanskog Grahova, Austrougarska
Datum smrti	12. april 1979. (79 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Delovanje
Član KPJ od	1922.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije; 1941 — 1945.
Čin	general-potpukovnik u rezervi
Predsednik Prezidijuma; Narodne skupštine NR BiH
Period	1946 — 1948.
Prethodnik	Vojislav Kecmanović Đedo
Naslednik	Vlado Šegrt
Predsednik Vlade NR BiH
Period	1948 — 1953.
Prethodnik	Rodoljub Čolaković
Naslednik	Avdo Humo
Predsednik ; Narodne skupštine NR BiH
Period	1953 — 1963.
Prethodnik	Funkcija ustanovljena
Naslednik	Ratko Dugonjić
Predsednik SUBNOR Jugoslavije
Period	1966 — 1969.
Prethodnik	Aleksandar Ranković
Naslednik	Čedo Kapor
Heroj
Narodni heroj od	11. marta 1951.
Odlikovanja

Đurađ Đuro Pucar — Stari (Kesići, kod Bosanskog Grahova, 13. decembar 1899 — Beograd, 12. april 1979) bio je komunistički revolucionari, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR BiH, dvostruki junak socijalističkog rada i narodni heroj Jugoslavije. U periodu od 1946. do 1948. obavljao je dužnost predsednika Prezidijuma Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine, od 1948. do 1953. funkciju predsednika Vlade NR Bosne i Hercegovine, a od 1953. do 1963. nalazio se na poziciji predsednika Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 13. decembra 1899. godine u selu Kesići, kod Bosanskog Grahova. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Posle završene osnovne škole, kao pitomac Srpskog privrednog društva Privrednik, odlazi 1908. godine prvo kod Jozefa Patzla u Popovac, kod koga je učio kovački zanat, a kasnije i u Pečuj. Za vreme učenja zanata počeo je da se druži sa radnicima i stupio je u vezu s radničkim pokretom.

Član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) postao je 1920, a Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) 1922. godine. Naročito je bio aktivan u sindikalnim radničkim organizacijama, u kojima je dugo vremena bio sindikalni funkcioner.

Godine 1929. je zbog komunističko-revolucionarne delatnosti od Suda za zaštitu države osuđen na osam godina zatvora. Pošto je na robiji nastavio s partijskim radom među osuđenicima, osuđen je na još dve godine zatvora. Tako da je u zatvorima u Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici proveo ukupno deset godina.

Posle izlaska iz zatvora, 1939. godine, Đuro je, po nalogu Partije, ilegalno živeo u Sarajevu i radio u Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Policija ga je ubrzo uhapsila i proterala u rodno mesto. Ali, Đuro se ponovo vratio u Sarajevo i nastavio da živi ilegalno.

Kao delegat partijske organizacije Bosne i Hercegovine, učestvovao je na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu, oktobra 1940. godine. Tada je izabran za člana Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije.

Vrativši se sa partijske konferencije u Sarajevu, Đuro je sve do početka rata radio na omasovljenju i jačanju partijskih organizacija, kao i na sprovođenju nove politike unutar KPJ.

Narodnooslobodilačka borba[uredi | uredi izvor]

Jedan je od glavnih organizatora narodnog ustanka u Bosni i Hercegovini. Kada je, 4. jula 1941. godine, CK KPJ, doneo odluku o podizanju ustanka, Đuro je, po nalogu PK KPJ za BiH, otišao u Banja Luku. Tamo je, najpre u Oblasnom komitetu KPJ, izvršio pripreme za ustanak u Bosanskoj krajini, a odmah zatim, kada su počele prve organizovane akcije na terenu, otišao iz Banja Luke u partizane, gde je ostao do kraja rata, rukovodeći oružanom borbom naroda Bosanske krajine.

Kao sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Bosansku krajinu, neprestano je obilazio partijske organizacije i okupljao narod za borbu. Učestvovao je na partijskim savetovanjima na Šehitlucima, kod Banja Luke i na Orlovicama, kod Prijedora.

Tokom čitavog rata, Đuro Pucar je bio jedna od najistaknutijih ličnosti u Bosanskoj krajini. Organizovao je veliki broj političkih i vojnih savetovanja, stvarao organe narodnooslobodilačke vlasti i učestvovao u mnogim borbama s neprijateljem, tokom ofanzive na Kozaru i na Grmeču.

Bio je član Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine, potpredsednik ZAVNOBiH-a i član Predsedništva AVNOJ-a.

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Posle oslobođenja Jugoslavije, Đuro je obavljao visoke državne i partijske funkcije u Bosni i Hercegovini:

bio je ministar bez portfelja u prvoj Vladi NR BiH,
predsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR BiH i potpredsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, od novembra 1946. do septembra 1948. godine,
predsednik Vlade NR BiH i sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije BiH, od septembra 1948. do decembra 1953. godine i
predsednik Narodne skupštine NR BiH, od decembra 1953. do juna 1963. godine.

Za člana Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije biran je od Petog do Osmog kongresa SKJ. Bio je član Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i sekretar Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista BiH, član Predsedništva Saveznog odbora SSRN Jugoslavije i predsednik Glavnog odbora SSRN BiH, a takođe je bio član Saveta federacije i Saveta narodne odbrane. Od 1966. do 1969. godine obavljao je i dužnost predsednika SUBNOR-a Jugoslavije. Imao je čin rezervnog general-potpukovnika Jugoslovenske narodne armije (JNA).

Umro je 12. aprila 1979. godine u Beogradu, a sahranjen je na sarajevskom Novom groblju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih drugih inostranih i jugoslovenskih odlikovanja. Odlikovan je — Ordenom jugoslovenske velike zvezde, dva puta Ordenom junaka socijalističkog rada, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom jugoslovenske zastave sa lentom, Ordenom partizanske zvezde sa zlatnim vencem, Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 11. marta 1951. godine.^[1]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Politički zatvorenici, komunisti, u kovačnici sremskomitrovačke kaznionice. Prvi zdesna Đuro Pucar.
Spomenik Đuri Pucaru u Subotici
Orden narodnog heroja

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ 5/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 3. 1951.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Ko je ko u Jugoslaviji — biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima. Beograd: Sedma sila. 1957. COBISS.SR 4864263
Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970. COBISS.SR 4897031
Vojna enciklopedija tom VII. Beograd. 1974. COBISS.SR 72965895
Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239

[1] „Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ 5/II” (PDF). www.sistory.si. 1. 3. 1951.

[1]

p r u Predsednici SUBNOR Jugoslavije
Predsednici Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije
1947—1992.	Josip Broz Tito (1947—1951) Aleksandar Ranković (1951—1966) Đuro Pucar Stari (1966—1969) Marijan Cvetković (1969—1974) Kosta Nađ (1974—1981) Mito Dimitrijevski (1981—1982) Vladimir Šćekić (1982—1983) Bojan Polak (1983—1984) Ilija Đukić (1984—1985) Mihailo Švabić (1985—1986) Rudi Kolak (1986—1987) Bogdan Pecotić (1987—1988) Petar Matić Dule (1988) Metodije Kotevski (v.d. 1988) Milan Pribić (1988—1989) Risto Džunov (1989—1990) Radomir Vukosavović (1990—1991) Dušan Lazić (1991—1992)
1992—2006.	Velizar Škerović (1992—1994) Milisav Bojić (1994—1998) Miodrag Zečević (1998—2006)

p r u Lideri Saveza komunista Bosne i Hercegovine
Sekretar CK KP BiH	Đuro Pucar (1948—1952)
Predsednik CK SK BiH	Đuro Pucar (1952—1965) Cvijetin Mijatović (1965—1969) Branko Mikulić (1969—1978) Nikola Stojanović (1978—1982) Hamdija Pozderac (1983—1984) Mato Andrić (1984—1986) Milan Uzelac (1986—1988) Abdulah Mutapčić (1988—1989) Nijaz Duraković (1989—1990)

p r u Članovi Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ
Spisak članova Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ prvog (1945—1950) i drugog saziva (1950—1953)
predsednik	Ivan Ribar (1945—1953)
potpredsednici	Dmitar Vlahov (1945—1953) Marko Vujačić (1945—1953) Filip Lakuš (1945—1953) Moša Pijade (1945—1953) Đuro Pucar Stari (1945—1953) Josip Rus (1945—1953)
sekretar	Mile Peruničić (1945—1953)
članovi	Bane Andrejev (1945—1950) Vladimir Bakarić (1945—1953) Dušan Brkić (1945—1951) Josip Broz Tito (1945—1953) Josip Vidmar (1945—1953) Jovan Veselinov (1950—1953) Ivan Gošnjak (1948—1953) Milovan Đilas (1945—1953) Sreten Žujović (1945—1948) Vlada Zečević (1945—1953) Savo Zlatić (1948—1950) Stevan Jakovljević (1945—1950) Blažo Jovanović (1945—1953) Dragoljub Jovanović (1945—1948) Edvard Kardelj (1945—1953) Boris Kidrič (1945—1953) Sava Kosanović (1945—1953) Rudi Kolak (1950—1953) Lazar Koliševski (1945—1953) Blagoje Nešković (1945—1953) Džavid Nimani (1950—1953) Dušan Petrović Šane (1950—1953) Ninko Petrović (1948—1953) Jaša Prodanović (1945—1948) Aleksandar Ranković (1945—1953) Ivan Regent (1948—1953) Zlatan Sremec (1945—1953) Petar Stambolić (1948—1953) Dobrosav Tomašević (1945—1953) Aleksa Tomić (1948—1953) Cvetko Uzunovski (1950—1953) Frane Frol (1945—1953) Andrija Hebrang (1945—1948) Avdo Humo (1945—1953) Rodoljub Čolaković (1945—1953) Vlado Šegrt (1945—1953)

p r u Predsednici Skupštine Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine
nazivi fukcija po periodima: predsednik ZAVNOBiH (1943—1945), predsednik Narodne skupštine NR Bosne i Hercegovine (1945—1963) i predsednik Skupštine SR Bosne i Hercegovine (1963—1992)
1943—1945.	Vojislav Kecmanović (1943—1945)
1945—1963.	Vojislav Kecmanović (1945—1946) Đuro Pucar Stari (1946—1963)
1963—1992.	Ratko Dugonjić (1963—1967) Džemal Bijedić (1967—1971) Hamdija Pozderac (1971—1978) Niko Mihaljević (1978—1981) Vaso Gačić (1981—1983) Ivica Blažević (1983—1984) Salko Oruč (1984—1987) Savo Čečur (1987—1989) Zlatan Karavdić (1989—1990) Momčilo Krajišnik (1990—1992)

p r u Predsednici Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine
nazivi fukcija po periodima: predsednik Vlade (1945—1953), predsednik Izvršnog veća Narodne skupštine (1953—1963) i predsednik Izvršnog veća Skupštine (1963—1992)
1945—1953.	Rodoljub Čolaković (1945—1948) Đuro Pucar (1948—1953)
1953—1963.	Avdo Humo (1953—1956) Osman Karabegović (1956—1963)
1963—1990.	Hasan Brkić (1963—1965) Rudi Kolak (1965—1967) Branko Mikulić (1967—1969) Dragutin Kosovac (1969—1974) Milanko Renovica (1974—1982) Seid Maglajlija (1982—1984) Gojko Ubiparip (1984—1986) Josip Lovrenović (1986—1988) Marko Ćeranić (1988—1990) Jure Pelivan (1990—1992)