Andreana Družina Olga

andreana družina
Andreana Družina Olga
Lični podaci
Datum rođenja	(1920-01-26)26. januar 1920.
Mesto rođenja	Trst, Kraljevina Italija
Datum smrti	7. mart 2021.(2021-03-07) (101 god.)
Mesto smrti	Logatec, Slovenija
Profesija	društveno-politička radnica
Delovanje
Član KPJ od	11. februara 1943.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije Jugoslovenska armija 1941—1945.
Čin	kapetan prve klase u rezervi
Heroj
Narodni heroj od	22. jula 1953.
Odlikovanja

Andreana Družina Olga (Trst, 26. januar 1920 — Logatec, 7. mart 2021) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politička radnica SR Slovenije i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođena je 26. januara 1920. godine u Trstu i u obližnjem mestu Boršt završila tri razreda osnovne škole. Njen otac Gabrijel morao je zbog svoje antifašističke delatnosti emigrirati u Jugoslaviju 1929. godine, kamo je za njim godinu dana posle došla i njegova supruga sa četvoro male dece. Nastanili su se u Ljubljani, gde je Andreana završila osnovnu školu, dva razreda Građanske škole i jedan razred Zanatske škole. Godine 1936. porodica se preselila u Sušak, a krajem godine u Zagreb, u predgrađe Kustošiju. Tamo se Andreana kod oca obučila za krojačicu, završila drugi razred Zanatske škole i položila pomoćnički ispit. Bila je članica Fiskulturnog društva Soko. U Ljubljani je bila aktivna u pevačkom i dramskom odeljenju emigrantskog društva Tabor, a u Zagrebu u Slovenskom društvu i njegovoj dramskoj sekciji i u Društvu grafičara. U očevoj radionici sastajali su se komunisti, za koje je ona prenosila poruke i čuvala stražu kad su održavali sastanke.

Narodnooslobodilačka borba

U prvim danima okupacije Jugoslavije, komunisti su je uključili u omladinsku grupu koja je rasturala letke protiv ustaša i Nemaca i skupljala oružje. Doživela je i zlostavljanje od strane ustaša. Kada je bila izdana da prikuplja novac za komuniste i da pomaže Jevrejima, pobegla je majci u Ljubljanu, gde se u januaru 1942. povezala s aktivistima Oslobodilačkog fronta Slovenije (OF). Postala je članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), pohađala tečaj za bolničarke i vršila zadatke po gradu. Zbog učešća u akcijama VOS-a, morala je da pobegne iz Ljubljane 12. juna 1942, pa se pridružila Prvoj četi Prvog bataljona Dolomitskog odreda.

U partizanima je postala pomoćnica mitraljesca i učestvovala u četvorodnevnoj borbi na Polohovom Gradcu, kasnije u Dobrovi, kod Ljubljane i pod Toškim čelom, gde je 5. jula 1942. bila prvi put ranjena i poslana u partizansku bolnicu na Babni gori, gde je, iako i sama ranjena, vodila brigu o ranjenicima, dok se nije vratila u Udarnu četu Dolomitskog odreda. Nakon toga je učestvovala u jurišu na belogardističko uporište Šentjošu, u Dolomitima i u sukobu s italijanskim jedinicama u Vranjim pečima.

Prilikom napada na italijansko uporište Log, 8. septembra 1942. godine, u jurišu je bila teško ranjena u grlo i obe noge. Već 28. oktobra vratila se u Treći bataljon Dolomitskog odreda, koji je tada ušao u sastav Druge slovenačke udarne brigade „Ljubo Šercer“, u kojoj je bila politički delegat Prve čete Trećeg bataljona, a zatim pomoćnica političkog komesara Četvrtog bataljona. Za članicu Komunističke partije Slovenije (KPS) primljena je 11. februara 1943. godine.

Učestvovala je u borbama na Ustju i pod Škriljem na Topolu, gde je 12. decembra 1942. bila po treći put ranjena; zatim kod Lašča, Lužarja, na Bloškoj zaravni i u borbama na Korinju u Suvoj krajini; u napadu na Ribnicu 25. marta 1943. bila je po čertvrti put ranjena; borila se na Žužemberku, Turjaku, kod Pijave gorice, gde se istakla u spašavanju ranjenika, pa ponovno u borbama za Žužemberk, Dobrnič, u napadu na neprijateljski položaj kod Sela Šumberk, na Zamešku i Krvavu peč. Tokom avgusta 1943. pohađala je partijski kurs, nakon čega je učestvovala u likvidaciji plavogardističkog uporišta u Grčaricama kod Ribnice i još u dva napada na Štampetov vijadukt. U borbama kod Črnog Luga, nad Sušakom, 18. oktobra 1943. ranjena je peti put, u kuk. Operisana je u Grahovu, odakle je preneta u selo Stari Breg, koje su ubrzo potom razorili nemački avioni. Spasila se od bombardovanja, a tek posle tri dana našli su je kuriri; lekarska nega pružena joj je za tek mesec dana, kada je završila nemačka ofanziva.

Od januara 1944. godine, bila je sekretarica i politički komesar Slovenačke centralne partizanske bolnice na Planini. Sredinom februara 1944. otišla je na jednomesečni kurs za obaveštajce, zatim je bila obaveštajac u Petnaestoj diviziji i dobila čin poručnika. Nakon toga je postala pomoćnica šefa obaveštajnog centra Sedmog korpusa, a od kraja aprila 1944. radila je pri Odeljenju za zaštitu naroda (OZN) za Sloveniju.

Posleratni period

Posle rata, ostala je u Upravi državne bezbednosti (UDB) za Sloveniju sve do odlaska u penziju 1964. godine. Od osnivanja Saveza boraca NOR bila je aktivna članica njegovog mesnog odbora u Ljubljani-Centar. Do 1962. godine bila je članica Sreskog odbora SUBNOR-a Ljubljane, a od 1956. do 1960. članica Glavnog odbora SUBNOR-a Jugoslavije.

Po oslobođenju vodila je organizaciju KP Ozne u Kopru, bila je sekretarica Komiteta SKS pri Udbi za Sloveniju i radila u Kontrolnoj misiji Gradskog komiteta SKS Ljubljana. Imala je čin rezervnog kapetana I klase JNA i bila članica Saveta Republike SR Slovenije.

Umrla je 7. marta 2021. u staračkom domu u Logatecu, u 102. godini, kao poslednja žena narodni heroj na području bivše Jugoslavije i poslednji narodni heroj Jugoslavije iz Slovenije.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su — Orden Republike sa srebrnim vencem, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima i Orden za hrabrost. Ordenom narodnog heroja odlikovana je 22. jula 1953. godine.

Literatura

• Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici. Beograd: Hronometar. 1970.  COBISS.SR 4897031
• Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar.  COBISS.SR 49275399
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167

Spoljašnje veze

• Intervju, 2017. godine