Anrio HD-320

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Арно HD-320)
Arno HD-320
Arno HD-320
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1924
Dužina7,25
Razmah krila9,20
Visina3,05
Površina krila31,30
Prazan611
Normalna poletna870
Klipno-elisni motorSalmson 9As
Snaga88 kW
Maks. brzina na Hopt100 km/h
Maks. brzina na H=0128 km/h
Dolet260 km
Plafon leta4.200 m
Brzina penjanja600 m/min

Anrio HD-320/Hanriot HD.320 (franc. Hanriot HD.320) je francuski dvosedi školski avion, jednomotorni dvokrilac koji se proizvodio 20-ih godina 20. veka u francuskoj firmi Avioni Anrio i u Jugoslaviji Fabrika aeroplana i hidroaviona Zmaj.[1][2][3]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Dve projekcije aviona Anrio HD-320 napravljen u Zmaju 1928.
Sanitetska verzija aviona Anrio (Hanriot H-140S) u VVKJ od 1926—1936.
Anrio (Hanriot H-140S) u Zagrebu 1926.

Avion Anrio HD-320 je jedan od tipova aviona H-32 koji je nastao unapređenjem verzije aviona Anrio HD-14. Prvi avion je napravljen 1924. godine kada je izvršen i prvi probni let. Ukupno je napravljeno tri tipa ovih aviona:

  • H-32 - dvoseda varijanta školski avion/avion za obuku, osnovna verzija sa motorom Rone 9S (napravljeno 1 primerak 1924. god),
  • H-320 - verzija sa Salmson 9As motorom (napravljeno 12 primeraka 1927.god. + 45 primerka napravljeno po licenci u zemunskom Zmaju 1928. god.),
  • H-321 - verzija sa Klerget 9V (franc. Clerget 9B) snage 100kW motorom (napravljeno 20 primeraka 1928. god. + 8 modifikacija HD-141),
  • H-140S - Sanitetska verzija sa Salmson motorom snage 88 kW motorom (napravljeno 12 primeraka 1926. god. + korišćen u Vojnom Vazduhoplovstvu Kraljevine Jugoslavije (VVKJ) od 1926 do 1936. god,). Ovaj avion je umesto druge kabine u trupu imao prostor za smeštaj jednog nosila sa ranjenikom. Sa bočne strane trupa aviona su postojala vrata koja su omogućavala unos nosila u trup aviona.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion je jednomotorni dvokrilac sa pravouglastim krilima.

Trup aviona je pravougaonog poprečnog preseka. Potpuno je drvene konstrukcije, presvučeni platnom a prednji deo trupa na koga je pričvršćen radijalni vazduhom hlađeni motor je obložen limom. U trupu je bila smeštena otvorena kabina sa dva sedišta u tandem rasporedu.

Pogonska grupa Na ovaj avion su ugrađivani različiti vazduhom hlađeni radijalni motori sa devet cilindara i snagama oko 100 KS. To su obično bili: Rone 9S, Salmson 9As, Klerget 9V, Siemens Sh12 i Valter 120. Elisa koja pokreće avion je vučna, dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su pravougaonog oblika sa dve ramenjače, relativno tankog preseka drvene konstrukcije presvučena platnom. Gornje i donje krilo je povezano sa po dva para upornica sa svake strane i pritegnuta zateznicama od čeličnih užadi, krilca ima i na gornjim i donjim krilima. Repni stabilizatori kao i kormila pravca i dubine su napravljena kao i krila: drvena noseća konstrukcija a obloga od platna.

Stajni trap je konvencionalnog tipa, fiksan sa osovinom, a amortizacija je pomoću gumenog užeta (sandova). Na repu aviona kao treća oslona tačka aviona je elastična drljača [4][5][6]. Kod sanitetskog aviona Anrio H-140S, prednji točkovi stajnog trapa su duplirani tako da umesto dva točka ovaj avion ima 4 što mu omogućava lakše sletanje i poletanje i sa nepripremljenih poletno sletnih staza.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prva žena pilot Danica Tomić u Jugoslaviji kraj Arno HD-320

Avion Anrio HD-320 je pored korišćenja u Francuskoj još korišćen u Japanu (gde su na osnovu njega razvijali svoje školske avione), Paragvaju i Jugoslaviji. Osnovne namena mu je bila početna obuka pilota u avio školama. U Jugoslovenskom kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu ovaj avion je popularno zvan Hanrio 320, bilo ih je ukupno 57 primeraka, 12 primeraka je bilo originalnih francuskih H.320 Model 1926 isporučenih tokom 1927. godine, a 45 primeraka je proizvedeno u zemunskom Zmaju u toku 1928. i 1929. godine H.320 Model 1928. U VV ovaj avion je bio u upotrebi između dva rata do druge polovine 30. tih godina zamenjen je školskim avionima Fizir FN.

Na avionima Anrio HD-320 proizvedenih u Zmaju nakon isteka resursa motorima Salmson 9As vršena je konverzija ovih motora motorima Siemens Sh12 snage 110 KS. Prva zamena je izvršena 1929. godine. Avion sa Simensovim motorom je popularno je u našem vazduhoplovstvu nazvan Anrio-Simens. Nakon 1933. godine kada su ovi avioni polako zamenjivani novim školskim avionima Fizir FN, isluženi avioni Anrio HD-320 su ustupani Aeroklubu gde su služili za obuku i trenažu sportskih pilota..[7][8][9] Kada je kod ovih aviona došlo do isteka resursa, motori su zamenjeni motorima Valter 120 KS, koji su se po čehoslovačkoj licenci radili u fabrici avio motora Vlajković iz Rakovice. Ovi avioni su se popularno zvali Anrio-Valter, konverzija je urađena u zemunskom Zmaju a tačan broj ovako modifikovanih aviona nije poznat[10].

Osobine aviona Anrio HD-320[uredi | uredi izvor]

Opšte karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Motor - 1 x 88 kW Salmson 9As,
  • Elisa - dvokraka,
  • Razmah krila - 9,20 m,
  • Površina krila - 31,30 m²,
  • Dužina aviona - 7,25 m,
  • Visina aviona - 3,05 m,
  • Masa praznog aviona - 611 kg,
  • Masa punog aviona - 870 kg,
  • Posada - 2 člana.
  • Stajni trap - Fiksan

Performanse[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna brzina - 128 km/h,
  • Putna brzina - 100 km/h,
  • Najveći dolet - 260 km,
  • Plafon leta - 4.200 m.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na ((sr))). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik.
  2. ^ Veljović, Živan (1972). Pet decenija Zmaja (na ((sr))). YU-Beograd: IPM Zmaj Zemun.
  3. ^ „Anrio HD-320[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 27. 04. 2014. g. Pristupljeno 15. 05. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  4. ^ Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  5. ^ „Hanriot HD-320” (na jeziku: (jezik: francuski)). www.aviafrance.com. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  6. ^ „HD-32(H-19)” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  7. ^ Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
  8. ^ „Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU. Arhivirano iz originala 11. 7. 2012. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 
  9. ^ Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na ((en))). Beograd: Aerokomunikacije.
  10. ^ Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)". Let - Flight 2: pp. 21–84. ISSN 1450-684X

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Veljović, Živan (1972). Pet decenija Zmaja (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: IPM Zmaj Zemun. 
  • Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Ognjan Petrović. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Oštrić, Šime (14. 09. 2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). M. Micevski. SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Đokić, Nebojša; Nadoveza, Branko (2017). Vazduhoplovna industrija Kraljevine SHS. Beograd: Metafizika. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Uzelac, Milan (2004). „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Armijsko vazduhoplovstvo”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 30 — 32. ISSN 1450-6068. 
  • Bosnić, Petar (2003). „Domaći školski i prelazni avioni 1924-1941. godine”. Naša krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Jugoslovenski Aeroklub "Naša krila". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Mijatović, Ivan; Đokić, Nebojša (2011). „LOVAČKA AVIJACIJA VOJSKE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE I PRAĆENjE SAVREMENIH TRENDOVA U NAORUŽANjU - stereotipi i činjenice,”. Rasinski anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski Arhiv Kruševca. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Anrio HD-320 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анрио_HD-320&oldid=27556719”