Dragan Nikolić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Dragan Nikolić (višeznačna odrednica).
Dragan Nikolić
Dragan Nikolić, 2013. godine
Lični podaci
Puno imeDragoslav Nikolić
Druga imenaDragan Nikolić
NadimakGaga
Datum rođenja(1943-08-20)20. avgust 1943.
Mesto rođenjaBeograd, Okupirana Srbija
Datum smrti11. mart 2016.(2016-03-11) (72 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
ReligijaPravoslavlje
Zanimanjeglumac
Porodica
SupružnikMilena Dravić
Rad
Aktivni period1963—2014.
Bitne uloge
Veza do IMDb-a

Dragoslav Dragan Nikolić (Beograd, 20. avgust 1943 — Beograd, 11. mart 2016) bio je srpski i jugoslovenski glumac. Zbog stila glume je od strane obožavalaca okarakterisan kao Šmeker sa karakterom gospodina.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u porodici Dušana (poreklom iz Berana) i majke Jelene (poreklom iz Jagodine). Nikolićevi preci su se u prošlosti prezivali Živkovići, ali je njegov deda Radonja promenio porodično prezime po pradedi Nikoli. Njegovo kršteno ime je Dragoslav međutim tokom celog života bio je poznat kao Dragan zbog jednog nesporazuma.[2][3] Stariji brat mu se zvao Miroslav i on mu je bio uzor. Odrastao je na Crvenom krstu.

Nakon završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer se prebacio u Drugu ekonomsku školu. Posle dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju i tada kao sedamnaestogodišnjak bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.[4]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Glumicu Milenu Dravić upoznao je 1969. godine na snimanju filma Horoskop. Venčali su se tajno, 1972. godine u pauzi tokom snimanja filma Kako su se volele dve budale. Brak su sklopili u Gradskoj upravi Vračar, a kuma sa venčanja bila im je glumica Seka Sablić, koju je Nikolić poznavao sa Akademije za pozorište, film, radio i televiziju.

Zajedno su glumili u velikom broju filmova, kao i u mnogim televizijskim serijama. Nisu imali dece.[5]

Filmska karijera[uredi | uredi izvor]

Gaga Nikolić u filmu Mlad i zdrav kao ruža (1971)

Filmsku karijeru otpočinje 1964. godine manjom ulogom u filmu "Pravo stanje stvari", tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić. Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije "Dovoljno je ćutati" iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.[6]

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom sezonskog radnika labilnog morala koji pogine, a da nije našao svoje mesto u društvu i u životu (osobine i mnogih njegovih kasnijih likova) u filmu "Kad budem mrtav i beo" (1967) Živojina Pavlovića, za koju je (s onom u filmu "Tri sata za ljubav", (1968) F. Hadžića) nagrađen diplomom na festivalu u Puli 1968. Glumačko sazrevanje, sa nizom uspelih kreacija likova iz svoje generacije, donosi mu 1985. Oktobarsku nagradu grada Beograda za „kreativnu sposobnost da uzbudljivo predoči lik velikog psihološkog raspona“ (uloga nasilnika Gare u filmu "Život je lep" Bore Draškovića).

Dragan Nikolić sa Miljom Vujanović na premijeri filma Bube u glavi 1970. godine.

Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova; ističu se još „Horoskop“ (B. Drašković, 1969); „Bube u glavi“ (M. Radivojević, 1970), „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ (B. Čengić, 1971), "Mlad i zdrav kao ruža" (J. Jovanović, 1971), „Bez reči“ (M. Radivojević, 1972, Car Konstantin u Nišu), „Kičma“ (V. Gilić, 1975), "Nacionalna klasa" (G. Marković, 1979, Car Konstantin), "Ko to tamo peva" (S. Šijan, 1980), „Banović Strahinja“ (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, „Sezona mira u Parizu“ (P. Golubović, 1981), „Nešto između“ (S. Karanović, 1983), "Balkan ekspres" (B. Baletić, 1983), „Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), "Poslednji krug u Monci" (A. Bošković, 1989), "Original falsifikata" (D. Kresoja, 1991).

Nastupa i u kratkim igranim filmovima te na televiziji; veliku popularnost kod mlađe publike doneo mu je lik Prleta iz filmova i televizijskih serija "Otpisani" (1974) i "Povratak otpisanih" (1976), režisera Aleksandra Đorđevića, a istakao se i u seriji šou programa "Obraz uz obraz", zajedno sa suprugom Milenom Dravić.

Godine 2000. dodeljena mu je Nagrada „Pavle Vuisić“, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.[7]

Od septembra 2011. do 2013. godine, bio je voditelj popularnog svetskog kviza „Multimilioner“ na TV Pink.[8] Sa suprugom Milenom Dravić je snimio osrednji broj reklama za Grand kafu.[9]

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Sergej Trifunović, Vojin Ćetković i Dragan Nikolić u predstavi Bure baruta, JDP, 16. novembar 1996. godine

Karijeru je započeo u pozorištu "Boško Buha"[10], zatim karijeru nastavio u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljea 212, u kojem je od 1969. tumačio veliki broj uloga, izgradio je i vrlo uspešnu pozorišnu karijeru. Godine 1969. u mjuziklu "Kosa" tumači lik Bergera. U sezoni 1982/83. učestvovao je ulogom lopova Vaske Pepela u drami „Na dnu“ Maksima Gorkog u eksperimentu rumunskog reditelja L. Pintilijea, u pariskom -''Theatre de la Ville'' Isusa Hrista, u Majstoru i Margariti M. A. Bulgakova u režiji M. Serbana. U Jugoslovenskom dramsko pozorištu 1996. godine igrao je u predstavi Bure baruta, u ulozi Đoreta.

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Krajem 2014. godine je primljen u bolnicu zbog problema sa digestivnim traktom a operisan je u februaru 2015. godine.[11] Stanje mu se naglo pogoršalo u maju 2015. godine zbog problema sa plućima.[12][13] Septembra 2015. godine, oporavljao se u Vrnjačkoj Banji više od tri nedelje, ali je kasnije otišao u Sokobanju u kojoj je vrlo kratko bio. [14] Krajem januara 2016. godine ponovo pogoršalo zdravstveno stanje.[15] Preminuo je 11. marta 2016. godine nakon duge i teške bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.[16] Komemoracija povodom smrti doajena srpskog glumišta održana je 14. marta u prepunoj dvorani Ateljea 212 na sceni "Mira Trailović".[17] Od dragog kolege i prijatelja oprostili su se Rade Šerbedžija, Dragan Bjelogrlić, Jelisaveta Seka Sablić, Radoslav Zelenović, Vojislav Brajović i dr. Sahranjen je istog dana u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[18]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Dragan Nikolić na poštanskoj markici 2017. godine
Spomenik Draganu Nikoliću u Vrnjačkoj Banji
Grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu

Po njemu je u maju 2016. nazvan bioskop u sklopu ustanove kulture „Parobrod“.[19] Njemu je posvećena monografija „Gospodin mangup” objavljena 2017. godine.[20] U Vrnjačkoj Banji mu je oktobra 2017. godine podignut spomenik u prirodnoj veličini.[21] Dobitnik je svih značajnih filmskih nagrada.

Filmografija[uredi | uredi izvor]

1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ 2010 ▼ Ukupno
Dugometražni film 6 12 22 14 20 3 77
TV film 15 11 10 6 3 1 46
TV serija 2 8 8 4 9 5 36
TV mini serija 0 1 2 2 2 1 8
TV kratki film 0 2 0 0 0 0 2
Kratki film 0 1 1 1 4 1 8
Ukupno 23 35 43 28 38 11 177
God. Naziv Uloga
1960-e ▲
1964. Pravo stanje stvari vojni policijac
1965. Dovoljno je ćutati
1966. The One Eyed Soldiers oficir
1967. Deca vojvode Šmita
1967. Ljubav na plajvaz
1967. Ljubavni je ceo svet
1967. Kad budem mrtav i beo Džimi Barka
1967. Visočka hronika sveštenik
1968. Epidemija zdravlja
1968. Ilustrovani život
1968. Mladići i devojke 1
1968. Severno more (TV)
1968. Ljubitelj golubova
1968. Evgenija na zrnu graška
1968. Bećarska revija
1968. Naš prijatelj Pepi
1968. Nevolje jednog Bobana
1968. Tri sata za ljubav Riki
1969. Akvarijum
1969. Tuberkuloza Uro
1969. Snaha Džo
1969. Tragedija na splavu
1969. Horoskop Vidak
1969. Neobavezno (dokumentarni film)
1970-e ▲
1970. Maksimetar voditelj
1970. Hajdučija Milan Brkić
1970. Homo homini
1970. Bube u glavi Dragan
1971. Haleluja
1971. Uloga moje porodice u svjetskoj revoluciji Vaculić
1971. Mlad i zdrav kao ruža Stevan
1971. Poslednja stanica
1972. Kako su se volele dve budale (kratak film) On
1972. Bez reči
1972. Ubistvo u noćnom vozu putnik u vozu 2
1972. Derviš i smrt (TV) Muselim
1974. Otpisani Prle
1972—1974. Obraz uz obraz Dragan Nikolić
1974. Njurci
1975. Kičma Pavle Gvozdenović
1975. Dvosobna kafana
1974—1975. Otpisani Prle
1975. Pozorište u kući 3 Spasoje
1975. Dragi, budi mi nepoznat
1975. Sinovi Poslodavac
1976. U banji jednog dana Janko Katić
1976. Povratak otpisanih Prle
1976. Devojački most Prokopije Kosmajac
1977. Ljubavni život Budimira Trajkovića Zvonko Mihajlović (glas)
1978. Razmena Kosmajac, Prokopije
1978. Tren Novak
1978. Čardak ni na nebu ni na zemlji Jelenče
1978. Nedeljom po podne Gaga
1978. Otpisani TV film Prle
1978. Povratak otpisanih TV serija Prle
1978. Obraz uz obraz: Novogodišnji specijal Dragan
1979. Mostarske kiše
1979. Nacionalna klasa Branimir Mitrović Flojd
1980-e ▲
1980. Tren TV serija
1980. Ko to tamo peva pevač
1980. Transfer Boris
1980. Poletarac Gaga, prvi dasa
1981. Poslednji čin major Ljuba Popović
1981. Neka druga žena Boban
1981. Sijamci Boško
1981. Lov u mutnom Stole Haringa
1981. Sezona mira u Parizu Dragan
1981. Počnimo život iz početka Bane
1982. Idemo dalje Miloš
1983. Nešto između Marko
1983. Učitelj (serija) Miloš
1983. Pereat
1983. Osvajanje sreće
1983. Balkan ekspres Popaj
1983. Banović Strahinja Vlah-alija
1984. Nešto između (TV serija) Marko
1984. Groznica ljubavi advokat
1984. Divlja patka
1984. Čudo neviđeno Karuzo
1985. Priče iz bečke šume
1985. Džek-pot (TV)
1985. Život je lep Siledžija
1986. Mis Andrej
1986. Svečana obaveza (TV) Fotograf
1986. Obećana zemlja Zec
1986. Protestni album Emil
1986. Sivi dom Vaspitač Zeka
1987. Lutalica Mirko
1987. Waitapu Specijalni gost
1988. Čavka Čavkin otac
1988. Kako zasmejati gospodara
1989. Hepiend
1989. Sveti Georgije ubiva aždahu Gavrilo Vuković
1989. Gospođa ministarka Pera Kalenić
1989. Poslednji krug u Monci Uroš, „Urke“
1989. Sabirni centar Janko
1989. Seobe Pavle Isaković
1989. Seobe 2 Pavle Isaković
1990-e ▲
1990. Gala korisnica: Atelje 212 kroz vekove
1990—1991. Bolji život 2 (serija) Đorđe Pašalić
1990—1991. Metla bez drške Neša, Duškov tata
1991. Obraz uz obraz: Novogodišnji specijal Dragan
1991. Original falsifikata Pavlović
1991. Velika mala matura
1991. Mala šala Đorđe
1991. Pilot u travi otac
1992. Tito i ja Ganetov otac
1992. Velika frka Čeda
1993. Obračun u Kazino Kabareu Gile
1993. Tri karte za Holivud Aldo
1993. Broz i ja (TV serija) Ganetov otac
1994. Ni na nebu, ni na zemlji Igla
1994. Biće bolje Dule
1994. Teatar u Srba knez Mihailo Obrenović
1995. Bila jednom jedna zemlja režiser
1995. Ljubav i mržnja — Evropske priče 3: Svinje i biseri Paja
1995. Dvoboj za troje Boško
1995. Urnebesna tragedija Milan
1995. Podzemlje režiser
1996. Filomena Marturano Domeniko Sorijano
1997. Svaštara
1998. Kod lude ptice direktor kabarea
1998. Bure baruta Sveta
1998. Place Vendôme Janoš
1998—2001. Porodično blago Labud Stojanović
1999. Nož Hodža Vehbija
1999. Belo odelo makro
1999. Ljubavnici Zlatan
2000-e ▲
2000. Izabranik Kapetan
2001. Virtualna stvarnost Zoran
2001. Ona voli Zvezdu Dacin otac
2001. Den Serbiske dansker
2001. Sa mère, la pute Bokšić
2001. Belgrado Sling
2002. Akcija Tigar Vukota Krcunović
2002. Noć uz video Predsednik SKKP
2001—2002. Porodično blago 2 Labud Stojanović
2002. Zona Zamfirova hadži Zamfir
2002. Lavirint Pavle Aksentijević
2002. Lavirint (TV serija) Pavle Aksentijević
2003. Kuća sreće
2003. M(j)ešoviti brak Rale
2004. Pljačka Trećeg rajha Glavonja
2005. Imam nešto važno da vam kažem profesor
2005. Zvezde ljubavi Gospodin grof
2005. Potera za sreć(k)om bos
2005. Ivkova slava predsednik opštine
2006. Gde cveta limun žut Narator
2006. Šejtanov ratnik Telal
2007. Crni Gruja i kamen mudrosti De L'Arzan
2007. Pozorište u kući Bratislav Nikolajević
2007. Promeni me Milan
2007. Četvrti čovek političar
2008. Kraljevina Srbija narator
2008. Na lepom plavom Dunavu izdavač iz Francuske
2008. Vratiće se rode Mutavi
2008. Turneja Miško
2008. Drvo, kamen, oblak (kratak film)
2008—2009. Ranjeni orao Uglješa Knežević
2009. Selo gori... i tako sudija Velibor
2009. Zgarište (kratak film)
2009. Sveti Georgije ubiva aždahu Sveštenik
2009. Ono kao ljubav Gaga Nikolić
2010-e ▲
2010. Sva ta ravnica (serija) Milan Jagodić
2010. 72 dana Kamatar 1
2006—2011. Selo gori, a baba se češlja (TV serija) Žota/sudija Velibor
2011. Tamarin izostanak (kratak film) Zvonko
2011. Turneja (serija) Miško
2011. Albatros (TV) Gligorije „Giga“ Geršić
2012. Vir DB-ovac
2012—2013. Jagodići (TV serija) Grof Milan Jagodić
2014. Montevideo, vidimo se! Žil Rime
2014. Montevideo, vidimo se! (TV serija) Žil Rime
2014. Nešto lepo (TV) narator

Teatrografija[uredi | uredi izvor]

U pozorištu Atelje 212 igrao je u sledećim pozorišnim predstavama:[25]

  • Rober (Generalna Užina)
  • Kauboj (Veza)
  • Berger (Kosa)
  • Len (Rano jutro)
  • Hari Flinton (Ziger-Zager)
  • Muselim (Derviš i smrti)
  • Džek Trbosek (Lulu)
  • Tom Pejn (Tom Pejn)
  • Đenka Đavo (Maratonci trče počasni krug)
  • Mladi gospodin (Sladostrasnici-Karamazovi)
  • Aleksandraj Portnoj (Portonojeva boljka)
  • Markiz d'Orsinji (Molijer)
  • Maks (Kod lepog izgleda)
  • Miodrag (Seljaci, radnici i prirodna inteligencija)
  • Petar Sergejevič Trofimov (Višnjevi sad)
  • Čeda (Protuve piju čaj)
  • Maks (Svadba)
  • Lekar (Dekameron 81)
  • Alfred (Priče iz bečke šume)
  • Kardinal Pjetro Gašpari (Metastabilni graal)
  • Mekhit (Prosjačka opera)
  • Gavrilo Vukotić (Sveti Georgije ubiva aždahu)
  • Domeniko Sorijano (Filumena Maturano)
  • Brent (Peg srce moje)
  • Nepoznati (Posetlica)

U pozorištu Zvezdara teatar igrao je u pet predstava[26] :

  • Fris, Gavrilo, Vojnik Jaša, G. Stojanović (Ptić i ptica (1986))
  • Milan (Urnebesna tragedija(1991))
  • Marko Marković (Malo ljubavi, malo mržnje (1991))
  • Valentin (Poljubac žene pauka (1996))
  • Boris (U plamenu strasti (1997))

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Oproštaj od Džimija Barke”. Politika.rs. 11. 3. 2016. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  2. ^ Autor: S. Ž./zbrka.com (24. 11. 2012). „Da li znate prava imena srpskih javnih ličnosti?”. 24sata.rs. Arhivirano iz originala 05. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 10. 2013. 
  3. ^ Zbrka.com (25. 8. 2009). „Domaća estrada - Kako se ko zove zaista”. Zbrka.com. Arhivirano iz originala 04. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 10. 2013. 
  4. ^ Antonijević, Jasmina (21. 8. 2007). „Idealna ljubav ne postoji”. Story.rs. Arhivirano iz originala 26. 07. 2013. g. Pristupljeno 9. 3. 2014. 
  5. ^ „VENČALI SU SE TAJNO: Večna ljubav Milene Dravić i Dragana Nikolića”. Kurir. Arhivirano iz originala 30. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 12. 2017. 
  6. ^ „Kako sam postao Dragan Nikolić”. Pressonline.rs. 29. 7. 2009. Arhivirano iz originala 04. 10. 2013. g. Pristupljeno 2. 10. 2013. 
  7. ^ „Dan drugi”. glas-javnosti.rs. 28. 8. 2000. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  8. ^ „Gaga Nikolić vodi kviz na Pinku”. www.blic.rs. 6. 9. 2011. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  9. ^ lnStore Trade MAGAZINE (13. decembar 2012). „I miris i ukus "Grand kafa" prazničnih reklama - Novogodišnji spotovi sa poznatim glumačkim parom i Deda Mrazovima postali tradicija”. ekapija.com. Pristupljeno 18. septembar 2022. 
  10. ^ „Onaj ko u životu nije drug, taj ne druguje ni sa publikom”. yugopapir.com. Arhivirano iz originala 03. 03. 2018. g. 
  11. ^ „Dragan Nikolić u bolnici”. Novosti.rs. 17. 10. 2014. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  12. ^ „Istorija bolesti Dragana Nikolića”. Nadlanu.com. 22. 5. 2015. Arhivirano iz originala 14. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  13. ^ „Dragan Nikolić se oseća dobro”. Novosti.rs. 22. 5. 2015. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  14. ^ „Dragan Nikolić u Vrnjačkoj Banji”. Novosti.rs. 30. 9. 2015. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  15. ^ „Dragan Nikolić opet u bolnici”. Telegraf.rs. 28. 1. 2016. Arhivirano iz originala 14. 03. 2016. g. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  16. ^ „Preminuo glumac Dragan Nikolić”. RTS.rs. Pristupljeno 11. 3. 2016. 
  17. ^ „Poslednji oproštaj od Dragana Nikolića”. www.b92.net. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  18. ^ „Legendarni glumac sahranjen u Aleji zaslužnih građana: Zbogom, Gago!”. www.novosti.rs. Pristupljeno 14. 3. 2016. 
  19. ^ Otvoren bioskop „Dragan Gaga Nikolić“ („Politika“, 28. maj 2016)
  20. ^ Sećanje na Dragana Gagu Nikolića („Politika”, 9. mart 2017)
  21. ^ Otkriven spomenik glumcu Draganu Nikoliću („Politika”, 26. oktobar 2017)
  22. ^ „Draganu Nikoliću nagrada “Zlatni pečat””. Večernje novosti. Pristupljeno 5. 6. 2013. 
  23. ^ „Dragan Nikolić: Žika me je poslao u svet filma”. Večernje novosti. Pristupljeno 11. 9. 2014. 
  24. ^ „Dodeljene nagrade poznatim ličnostima!”. tracara.com. Arhivirano iz originala 17. 04. 2009. g. Pristupljeno 14. 4. 2009. 
  25. ^ „Dragan Nikolić u Ateljeu 212”. Atelje 212. Arhivirano iz originala 3. 3. 2018. g. 
  26. ^ „Zvezdara teatar, Dragan Nikolić (1943—2016)2”. Zvezdara teatar. Arhivirano iz originala 03. 03. 2018. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драган_Николић&oldid=27702025”