Maunderov minimum

Maunderov minimum i 400 godina istorije broja sunčevih pega

Maunderov minimum je ime perioda između 1645. i 1715, kada je bilo veoma malo sunčanih pega. Period je dobio ime po čuvenom istraživaču sunčane aktivnosti Edvardu Maunderu. Tokom 30 godina, koliko je trajao Maunderov minimum astronomi su prebrojali samo 50 sunčanih pega u celom periodu. Taj period se podudara sa Malim ledenim dobom. Aktivnost sunčanih pega povezana je sa sunčevim vetrom, koji se opet interiše sa magnetskim poljem Zemlje.

Opažanja sunčanih pega

Maunderov minimum je bio između 1645. i 1715. Brojevi pega tokom svakih 10 godina od 1610. do 1681. su:

Dekada	Sunčanih pega
1610.	9
1620.	6
1630.	9
1640.	2
1650.	3
1660.	1
1670.	0
1680.	1

Za vreme minimuma bilo je ipak dovoljno pega da bi se mogao ekstrapolirati redovni 11-godišnji maksimum sunčane aktivnosti. Maksimumi aktivnosti tokom Maunderova minimuma zabeleženi su 1674, 1684, 1695, 1705, 1716. Aktivnost pega je bila koncentrisana na južnoj hemisferi Sunca, sem u poslednjem ciklusu kad je primećena i na severnoj hemisferi Sunca.

Prema Špererovom zakonu na početku ciklusa pjege se pojavljuju na nižim širinama oko 30° do 45°, sve dok ne dođu do 15° za vreme maksimalne aktivnosti. Vidljivost tih pega zavisi od brzine rotacije Sunca na različitim širinama.

Sunčana širina	Period rotacije (dani)
0°	24.7
35°	26.7
40°	28.0
75°	33.0

Malo ledeno doba

Maunderov minimum se podudara sa sredinom najhladnijeg dela malog ledenog doba, kada su bile jako oštre zime u Evropi i Severnoj Americi. O uzročnoj vezi sunčanih pega i hladnih zima vode se debate.

Druga opažanja

Sunčana aktivnost izmerena pomoću radioaktivnog ugljenika

Niža sunčana aktivnost za breme Maunderovog minimuma utecala je i na iznos kosmičkog zračenja, koje dolazi do Zemlje. Došlo je do promene u proizvodnji radioaktivnog ugljenika -14. Istraživanja zasnovana na merenju starosti pomoću radioaktivnoga ugljenika bila su neprecizna, dok taj efekat nije uzet u obzir. Solarna aktivnost uticala je i na proizvodnju berilijuma 10, tako da promene toga izotopa pokazuju jačinu sunčane aktivnosti.

Sunčeva aktivnost, promene broja sunčanih pega i radioizotop berilijuma iz kosmosa

Analizom radioaktivnog ugljenika u godovima drveća i u slojevima leda pokazuje se takođe Špererov minimum (1450—1540) i nešto slabije Daltonov minimum (1790—1820).

Ukupno je bilo 18 minimuma sunčanih pega u poslednjih 8.000 godina, a proučavanja pokazauju da se Sunce četvrtinu vremena nalazi u minimumima. U jednom nedavnom radu baziranom na analizi pretpostavlja se da je Sunce usporeno rotiralo za vreme dubokog Maunderovog minimuma (1666—1700).

Literatura

• Willie Wei-Hock Soon; Yaskell, Steven H. (2003). The Maunder minimum and the variable sun-earth connection. World Scientfic. str. 278-. ISBN 978-981-238-275-7. 

Spoljašnje veze

• Solar activity graph over the last 400 years