Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије

Сјајан чланак

Територија града-државе Спарте
Територија града-државе Спарте

Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) била је град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, грађанској дисциплини, милитаристичком друштву и великом броју робова. Поред тога, Спарта је оставила траг и у грчкој митологији у миту о Хелени Тројанској. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.

Добар чланак

Милан Лучић на хокејашком терену у дресу Бостон бруинса
Милан Лучић на хокејашком терену у дресу Бостон бруинса

Милан Лучић (енгл. Milan Lucic; Ванкувер, 7. јун 1988) је канадски професионални хокејаш српског порекла који тренутно игра за НХЛ екипу Бостон бруинса. Игра на позицији левог крила. Био је капитен јуниорске репрезентације Канаде. Игра Милана Лучића описана је као чврста и јака игра са великом покретљивошћу.

Играчку каријеру Лучић је започео у екипи Ванкувер џајантса, са којима је током три сезоне освојио Меморијални куп и титулу најкориснијег играча турнира 2007. године. Изабран је као 50. пик на драфту 2006. године од стране Бостон бруинса. Са 19 година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/2008. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Са деветнаест година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/08. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Сезону 2015/16 провео је у Лос Анђелес кингсима, а од 2016. до 2019. године наступао је у Едмонтон ојлерсима. Од 2019. године наступа у Калгари флејмсима.

Изабрани списак

Фотографија Вајлдера из 1950. г. са глумицом Глоријом Свонсон.
Фотографија Вајлдера из 1950. г. са глумицом Глоријом Свонсон.

Били Вајлдер (1906—2002) био је аустријски режисер. Вајлдер је у почетку наставио каријеру у новинарству након што је био инспирисан америчким филмским журналом. Радио је за аустријски часопис Die Stunde и лист Die Stundeу Бечу, а касније за немачке листове Berliner Nachtausgabe, и Berliner Börsen-Courier у Берлину. Његов први сценарио био је за немачки неми трилер The Daredevil Reporter (1929). Вајлдер је побегао у Париз 1933. након успона Нацистичке партије, где је корежирао и написао сценарио француске драме Mauvaise Graine (1934). Исте године, Вајлдер је напустио Француску на броду РМС Аквитанија да би радио у Холивуду, упркос томе што је слабо знао енглески. У Холивуду је имао вишедеценијску успешну каријеру.

Као признање за свој рад, Вајлдер је добио АФИ-јеву награду за животно дело, награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), награду за животно дело Удружења америчких режисера, Меморијалну награду Ирвинга Г. Талберга, Награду Лаурел за сценаристичко достигнуће и награду за животно дело Удружења америчких продуцената. Двострука обмана, Булевар сумрака, Неки то воле вруће и Стан су укључени у највеће америчке филмове АФИ свих времена.

Вести

Хашим Тачи

На данашњи дан

Експлозија на Волстриту

Да ли сте знали?

Анри Динан
Анри Динан

Изабрана слика

Застава Србије један је од најпрепознатљивијих симбола српске државности, а њене црвена, плава и бела боја део су српске националне тробојке од XIX века. Дан српског јединства, слободе и националне заставе обележава се 15. септембра, на дан пробоја Солунског фронта 1918. године
Застава Србије један је од најпрепознатљивијих симбола српске државности, а њене црвена, плава и бела боја део су српске националне тробојке од XIX века. Дан српског јединства, слободе и националне заставе обележава се 15. септембра, на дан пробоја Солунског фронта 1918. године

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,3 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 708.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 619.601 корисник отворио налог, а од тога су 1.603 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти