Главна страна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сјајан чланак

Аспергеров синдром

Особе са АС-ом често показују интензивно занимање за одређену ствар, као што је, нпр., фасцинираност овог дечака молекуларном структуром

Аспергеров синдром (енгл. AS или AD) један је од неколико поремећаја из аутистичког спектра (енгл. ASD) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и Аспергеров поремећај или само Аспергер, мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба звати синдромом или поремећајем.

Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.

Синдром је добио име по аустријском педијатру Хансу Аспергеру, који је 1944. године описао децу која очигледно имају нормалну интелигенцију, али им недостаје вештина невербалне комуникације, физички су неспретна и не показују емпатију. Педесет година касније поремећај је ушао у међународну класификацију болести (енгл. ICD) и дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (енгл. DSM), али су ипак остала нерешена питања о његовим аспектима. Нпр., постоји сумња око тога да ли се АС разликује од високо функционалног аутизма (енгл. HFA); делимично и због те сумње, његова учесталост није чврсто установљена.

Добар чланак

Дечаци Павлове улице

Корице првог издања

Дечаци Павлове улице (мађ. A Pál utcai fiúk) епски је авантуристички пустоловни омладински роман мађарског писца Ференца Молнара. Први пут је објављен 1907. године на мађарском језику. Роман је доживео једно за другим неколико издања, а између два светска рата је драматизован и филмован.

Тема романа је о двема групама дечака који воде „рат”. Повод за сукоб ове две групе је била заплена кликера малом плавокосом дечаку Немечеку из Павлове улице од стране браће Пастор, чланова противничке дружине. Када друга група дечака — „црвене кошуље” — покуша да преузме Павлову улицу, дечаци су принуђени да се одбране на војни начин. Иако су дечаци Павлове улице победили у рату, Немечек, на крају романа, умире због болести (упале плућа). Главни ликови романа су: Јанош Бока (вођа дечака Павлове улице) и Ерно Немачек (најмањи члан групе).

Роман је веома популаран у Мађарској и један је од најпознатијих мађарских романа ван земље. У анкети једног часописа у Мађарској био је на другом месту у избору најбољег романа за 2005. годину. На њему се заснива неколико различитих играних филмова и романа (нпр. роман Летећи разред из 1933. године). Преведен је на многе језике, а у многим земљама је део плана и програма у школама. Први превод на српском језику направио је Младен Лесковац, објављен 1983. године.

Изабрана слика

Астронаут Јапанске агенције за аерокосмичко истраживање Акихико Хошиде, користећи дигиталну камеру, фотографисао је визир своје кациге током изласка у отворени свемир (пуна величина: 4.288 × 2.848 *)

Астронаут Јапанске агенције за аерокосмичко истраживање Акихико Хошиде, користећи дигиталну камеру, фотографисао је визир своје кациге током изласка у отворени свемир
(пуна величина: 4.288 × 2.848)

Недавни догађаји

Вести

Модел Спектр-РГ-а
На данашњи дан

19. јул

Сергеј Бјелов на ЛОИ 1980.

Остали догађаји: 18. јул19. јул20. јул

Занимљивости

Да ли сте знали?

Застава Филипина

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.

Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 50,6 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 622.000 на српском језику.

Доприноси

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 247.102 корисника отворила налог, а од тога су 783 активна. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.

Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.

КонтактОдноси са јавношћу • Контакт