Пређи на садржај

Дејан Лучић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дејан Лучић
Лични подаци
Датум рођења(1950-11-15)15. новембар 1950.(74 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Политичка каријера
Политичка
странка
Српска демократска странка
Раније:
Социјалистичка партија Србије
Српски покрет обнове

Дејан Лучић (Београд, 15. новембар 1950)[1] је српски публициста и теоретичар завере.[2]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Дејан Лучић завршио је журналистику[1] на Факултету политичких наука, заједно са бившим начелником државне безбедности Јовицом Станишићем, и командантом специјалних јединица државне безбедности Франком Симатовићем Френкијем, са којима је остао дугогодишњи пријатељ.[3]

Лучић о свом пореклу

[уреди | уреди извор]

Дејан Лучић наводи да је потомак Јелене-Илке Марковић, која је 11. октобра 1882. године у Саборној цркви у Београду пуцала на краља Милана Обреновића.[3] Овај догађај је познат као Илкин атентат. Лучић тврди и да је потомак војводе Миленка Стојковића из Првог српског устанка.[3] Такође наводи да је његов деда био учесник демонстрација у Београду 27. марта 1941.[3]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Тематика

[уреди | уреди извор]

Дејан Лучић се у својим књигама бави тематиком теоријама завере попут масонерије, тајних друштава,[4] Римокатоличке цркве и сл. које представља у својим шпијунско-обавештајним романима.

Промоције

[уреди | уреди извор]

Дејан Лучић је промоције својих књига одржавао у Студентском културном центру у Београду. Прва промоција је била 1999. године, када је представио књигу Исламска Република Немачка.[3] На тој промоцији је поред аутора, говорио и бели маг Лав Гершман. Друга промоција је такође била у Студентском културном центру у Београду, када је представљена књига Кинеска освета.

Промоције у дијаспори

[уреди | уреди извор]

Дејан Лучић је одржавао промоције својих књига и у дијаспори.

Он је у српској емиграцији у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама држао промоције својих књига, првенствено књиге Тајне албанске мафије.

Политички рад

[уреди | уреди извор]

Дејан Лучић је деведесетих година био један од оснивача Српског покрета обнове и био је председник градског одбора истог, али је убрзо избачен из партије.[5] Вук Драшковић, председник странке, у својој књизи Мета, окарактерисао га је као члана Службе државне безбедности. Децембра 1995. године се учланио у Социјалистичку партију Србије.

Дејан Лучић је дуго прекинуо рад у политици, све до 2011. године, када се у политику вратио као оснивач Српске демократске странке основане у марту 2011. године.

Као дугогодишњи пријатељ Јовице Станишића и Франка Симатовића, појавио се као сведок на њиховом суђењу у Хашком трибуналу 2011. године, где је потврдио да познаје оптужене, и да никада није радио за Службу државне безбедности.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Редакција Бетона (24. фебруар 2009). „Лучић, Дејан”. Данас. Приступљено 28. фебруар 2020. 
  2. ^ „Na dan 15.11.1950.: Rođen Dejan Lučić, srpski publicista...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-16. 
  3. ^ а б в г д „Dejan Lučić”. Pravac Knjige (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16. 
  4. ^ „Dejan Lučić: Geopolitičar, teoretičar zavere i pisac | SerbianShop.com”. www.serbianshop.com. Приступљено 2025-01-16. 
  5. ^ Lady, Time (2009-02-24). „Lučić, Dejan”. B E T O N :: KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16. 
  6. ^ „Islamska republika Nemačka 1”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  7. ^ „Islamska republika Nemačka 2”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  8. ^ „Varvarstvo u ime Hristovo. Deo 1, Vatikanska kandža”. cobiss. 
  9. ^ „Varvarstvo u ime Hristovo 2”. Dobra knjiga (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16. 
  10. ^ „Pavelićev testament – knjiga prva”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  11. ^ „Pavelićev testament – knjiga druga”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  12. ^ Kraljevstvo Hazara 1 - Dejan Lučić - Online knjižara Dereta (на језику: српски). 
  13. ^ „Kraljevstvo Hazara 2”. Dobra knjiga (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16. 
  14. ^ „Tajne albanske mafije”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  15. ^ „Tajne lopovskog zanata : Dejan Lučić”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16. 
  16. ^ „Vladari iz senke”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  17. ^ „Teorija zavere”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 
  18. ^ „Kineska osveta”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]