Дејан Лучић
| Дејан Лучић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. новембар 1950. |
| Место рођења | Београд, ФНР Југославија |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Српска демократска странка Раније: Социјалистичка партија Србије Српски покрет обнове |
Дејан Лучић (Београд, 15. новембар 1950)[1] је српски публициста и теоретичар завере.[2]
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Дејан Лучић завршио је журналистику[1] на Факултету политичких наука, заједно са бившим начелником државне безбедности Јовицом Станишићем, и командантом специјалних јединица државне безбедности Франком Симатовићем Френкијем, са којима је остао дугогодишњи пријатељ.[3]
Лучић о свом пореклу
[уреди | уреди извор]Дејан Лучић наводи да је потомак Јелене-Илке Марковић, која је 11. октобра 1882. године у Саборној цркви у Београду пуцала на краља Милана Обреновића.[3] Овај догађај је познат као Илкин атентат. Лучић тврди и да је потомак војводе Миленка Стојковића из Првог српског устанка.[3] Такође наводи да је његов деда био учесник демонстрација у Београду 27. марта 1941.[3]
Књижевни рад
[уреди | уреди извор]Тематика
[уреди | уреди извор]Дејан Лучић се у својим књигама бави тематиком теоријама завере попут масонерије, тајних друштава,[4] Римокатоличке цркве и сл. које представља у својим шпијунско-обавештајним романима.
Промоције
[уреди | уреди извор]Дејан Лучић је промоције својих књига одржавао у Студентском културном центру у Београду. Прва промоција је била 1999. године, када је представио књигу Исламска Република Немачка.[3] На тој промоцији је поред аутора, говорио и бели маг Лав Гершман. Друга промоција је такође била у Студентском културном центру у Београду, када је представљена књига Кинеска освета.
Промоције у дијаспори
[уреди | уреди извор]Дејан Лучић је одржавао промоције својих књига и у дијаспори.
Он је у српској емиграцији у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама држао промоције својих књига, првенствено књиге Тајне албанске мафије.
Политички рад
[уреди | уреди извор]Дејан Лучић је деведесетих година био један од оснивача Српског покрета обнове и био је председник градског одбора истог, али је убрзо избачен из партије.[5] Вук Драшковић, председник странке, у својој књизи Мета, окарактерисао га је као члана Службе државне безбедности. Децембра 1995. године се учланио у Социјалистичку партију Србије.
Дејан Лучић је дуго прекинуо рад у политици, све до 2011. године, када се у политику вратио као оснивач Српске демократске странке основане у марту 2011. године.
Као дугогодишњи пријатељ Јовице Станишића и Франка Симатовића, појавио се као сведок на њиховом суђењу у Хашком трибуналу 2011. године, где је потврдио да познаје оптужене, и да никада није радио за Службу државне безбедности.
Дела
[уреди | уреди извор]- Исламска Република Немачка, 1. део,[6] Екопрес. ISBN 978-86-83003-02-0.
- Исламска Република Немачка, 2. део,[7] Екопрес. ISBN 978-86-83003-03-7.
- Варварство у име Христово, 1. део,[8] Екопрес. ISBN 978-86-83003-05-1.
- Варварство у име Христово, 2. део,[9] Екопрес. ISBN 978-86-83003-07-5.
- Павелићев тестамент, 1. део,[10] Екопрес, ISBN 978-86-83003-16-7
- Павелићев тестамент, 2. део,[11] Екопрес, ISBN 978-86-83003-17-4
- Краљевство Хазара, 1. део,[12] Екопрес, ISBN 978-86-83003-19-8
- Краљевство Хазара, 2. део,[13] Екопрес. ISBN 978-86-83003-20-4.
- Тајне албанске мафије,[14] Екопрес. ISBN 978-86-83003-04-4.
- Тајне лоповског заната,[15] Екопрес. ISBN 978-86-83003-08-2.
- Владари из сенке,[16] Екопрес, ISBN 978-86-83003-01-3
- Теорија завере,[17] Екопрес. ISBN 978-86-83003-23-5.
- Кинеска освета, 2011, Лагуна[18]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Редакција Бетона (24. фебруар 2009). „Лучић, Дејан”. Данас. Приступљено 28. фебруар 2020.
- ^ „Na dan 15.11.1950.: Rođen Dejan Lučić, srpski publicista...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2025-01-16.
- ^ а б в г д „Dejan Lučić”. Pravac Knjige (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Dejan Lučić: Geopolitičar, teoretičar zavere i pisac | SerbianShop.com”. www.serbianshop.com. Приступљено 2025-01-16.
- ^ Lady, Time (2009-02-24). „Lučić, Dejan”. B E T O N :: KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Islamska republika Nemačka 1”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Islamska republika Nemačka 2”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Varvarstvo u ime Hristovo. Deo 1, Vatikanska kandža”. cobiss.
- ^ „Varvarstvo u ime Hristovo 2”. Dobra knjiga (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Pavelićev testament – knjiga prva”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Pavelićev testament – knjiga druga”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ Kraljevstvo Hazara 1 - Dejan Lučić - Online knjižara Dereta (на језику: српски).
- ^ „Kraljevstvo Hazara 2”. Dobra knjiga (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Tajne albanske mafije”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Tajne lopovskog zanata : Dejan Lučić”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Vladari iz senke”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Teorija zavere”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „Kineska osveta”. delfi.rs. Приступљено 2025-01-16.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
