Ђачинто Факети
| Ђачинто Факети | |||
|---|---|---|---|
 Ђачинто Факети у дресу Интера | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Ђачинто Факети | ||
| Датум рођења | 18. јул 1942. | ||
| Место рођења | Тревиљо, Краљевина Италија | ||
| Датум смрти | 4. септембар 2006. (64 год.) | ||
| Место смрти | Милано, Италија | ||
| Висина | 1,91 m | ||
| Позиција | Леви бек | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1956—1960. | Тревиљезе | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1960—1978. | Интер | 476 | (59) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1963—1977. |
 Италија | 94 | (3) |
Ђачинто Факети (итал. Giacinto Facchetti; Тревиљо, 18. јул 1942 — Милано, 4. септембар 2006) је биo италијански фудбалер који је играо на позицији левог бека.
Каријера[уреди | уреди извор]
Своју каријеру Факети је почео у омладинском погону клуба из свог родног града Тревиљезеу као нападач. Убрзо га је приметио Хеленио Херера, тадашњи тренер Интера из Милана, који га је довео у Интер где је Факети играо као леви бек. На тој позицији Факети се показао одлично, и постао је један од најбољих одбрамбених италијанских играча.
Са Интером, клубом у којем је провео читаву сениорску каријеру, је освојио скоро све што се освојити може. Четири пута је био шампион Италије, једном освајач Купа Италије, два пута освајач Купа шампиона и једанпут Интерконтиненталног купа.
Занимљиво је то да је Факети само једном искључен на утакмици, и то због ироничног аплаудирања судији.
Интер је након Факетијеве смрти у његову част повукао дрес са бројем 3. Такође трг у једном делу Милана под називом Ћезано Мадерно, је добио назив по Ђакинту Факетију.[1]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За репрезентацију Италије је дебитовао 27. марта 1963. у квалификационој утакмици за Европско првенство против Турске. За репрезентацију је одиграо 94 утакмице и постигао 3 гола, а капитен је био 70 пута. Освојио је Европско првенство 1968. на ком је Италија била домаћин, а учествовао је и на 3 Светска првенства 1966, 1970 и 1974. На Светском првенству 1970. је са репрезентацијом дошао до финала, где је Италија била поражена од Бразила.
У марту 2004. Пеле га је уврстио међу 125 најбољих живих фудбалера.
Трофеји[уреди | уреди извор]
Интер
- Серија А : 1962/63, 1964/65, 1965/66, 1970/71
- Куп Италије : 1977/78
- Куп шампиона : 1963/64, 1964/65
- Интерконтинентални куп : 1964, 1965
Италија
Индивидуални
- ФИФА 100
- Део најбољег тима Европског првенства 1968
- Део најбољег тима Светског првенства 1970
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „F.C. Internazionale Milano - Official Website[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 7. 2013. г. Приступљено 5. 7. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
