Јаков Ненадовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јаков Ненадовић
Jakov nenadovic.jpg
Јаков Ненадовић (уље на платну Уроша Кнежевића, после 1852.)
Биографија
Датум рођења 1765.
Место рођења Бранковина
Османско царство, данас Србија
Датум смрти 1836.
Место смрти Бранковина
Кнежевина Србија
Религија Православац
Политичка
партија
Нестраначка личност
Мандат(и)
1810. — 22. јануар 1811.
Монарх Ђорђе Петровић
Претходник Младен Миловановић
Наследник Ђорђе Петровић

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 - Бранковина 1836) је био војвода из Првог српског устанка. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (послије побједе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

Послије Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за предсједника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве. Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793 — 1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813 — 1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806 — 1885), Карађорђевог сина.

Литература[уреди]

Владимир Кривошејев, Војвода Јаков Ненадовић – скице за биографију, Ваљево – Београд, Министарство унутрашњих послова, 2001

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]