Јамичарке

Јамичарке
	Crotalus horridus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Reptilia
Ред:	Squamata
Подред:	Serpentes
Породица:	Viperidae
Потпородица:	Crotalinae; Oppel, 1811
Синоними
	Crotalini Oppel, 1811; Crotales Cuvier, 1817; Crotalidae Gay, 1825; Crotaloidae Fitzinger, 1826; Cophiadae Boie, 1827; Crotaloidei Eichwald, 1831; Crotalina Bonaparte, 1831; Bothrophes Fitzinger, 1843; Crotalinae Cope, 1860; Teleuraspides Cope, 1871; Crotalida Strauch, 1873; Bothrophera Garman, 1884; Cophiinae Cope, 1895; Lachesinae Cope, 1900; Lachesinii Smith, Smith & Sawin, 1977; Agkistrodontinii Hoge & Romano-Hoge, 1981; Agkistrodontini Hoge & Romano-Hoge, 1983;

Јамичарке (лат. Crotalinae) представљају потпородицу змија из породице отровница (лат. Viperidae). Међу 60 врста јамичарки налазе се нeке од најотровнијих змија на свету. Од правих љутица се јамичарке разликују по томе што имају два сензорна удубљења, по једно са сваке стране главе између очију и носница. Танка опна уз основу сваке јаме је снабдевена терморецепторима, који омогућују змији да открије присуство топлокрвног плена.^[2]^[3]^[4] Јамичарке су ноћне животиње. Већина се храни ситним сисарима, а неке врсте и птицама, водоземцима, гуштерима, па чак и инсектима. Највећи број врста рађа живе младе. Јамичарке живе у Азији и обе Америке. Међу азијским врстама налази се и хималајска јамичарка, становник високоплаинских подручја. Представници америчких јамичарки су копљоглавка и господар жбуња.

Отров[уреди | уреди извор]

Све јамичарке су једнако отровне. Отров је много смртоносан у јамичаркином зубу, који је много опасан по човека.

Ујед[уреди | уреди извор]

Ујед јамичарке је смртоносан. Њен отров се користи у фармакологији. Унца њиховог отрова је много јака и смртоносна по човека.

Референце[уреди | уреди извор]

^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T (1999). Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Volume 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 978-1-893777-00-2. (series). ISBN 978-1-893777-01-9. (volume).
^ Campbell JA, Lamar WW (2004). The Venomous Reptiles of the Western Hemisphere. Ithaca and London: Comstock Publishing Associates. 870 pp., 1,500 plates. ISBN 978-0-8014-4141-7.
^ Bullock TH, Diecke FPJ (1956). "Properties of an infrared receptor". Journal of Physiology 134: 47-87.
^ Stidworthy J (1974). Snakes of the World. New York: Grosset & Dunlap Inc. 160 pp. ISBN 978-0-448-11856-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Gumprecht, Andreas; Tillack, Frank (2004). "A proposal for a replacement name of the snake genus Ermia Zhang, 1993". Russian Journal of Herpetology 11: 73-76.
Wright, Albert Hazen; Wright, Anna Allen (1957). Handbook of Snakes of the United States and Canada. Ithaca and London: Comstock Publishing Associates, a Division of Cornell University Press. 1,105 pp. (in two volumes). (Seventh Printing 1985). ("Crotalidae", p. 901).
Goris RC (2011). "Infrared organs of snakes: an integral part of vision". Journal of Herpetology 45: 2-14.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Pit organs at Life is Short, but Snakes are Long

[McD99-1] McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T (1999). Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Volume 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. 511 pp. ISBN 978-1-893777-00-2. (series). ISBN 978-1-893777-01-9. (volume).

[C&L04-2] Campbell JA, Lamar WW (2004). The Venomous Reptiles of the Western Hemisphere. Ithaca and London: Comstock Publishing Associates. 870 pp., 1,500 plates. ISBN 978-0-8014-4141-7.

[B&H05-3] Bullock TH, Diecke FPJ (1956). "Properties of an infrared receptor". Journal of Physiology 134: 47-87.

[Sti74-4] Stidworthy J (1974). Snakes of the World. New York: Grosset & Dunlap Inc. 160 pp. ISBN 978-0-448-11856-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Чешка
Остале	Енциклопедија Британика