Јанко Брашић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јанко Брашић
портрет уметника
Лични подаци
Пуно имеЈанко Брашић
Датум рођења(1906-01-09)9. јануар 1906.
Место рођењаОпарић, Краљевина Србија
Датум смрти15. јун 1994.(1994-06-15) (88 год.)
Место смртиОпарић, Савезна Република Југославија
Уметнички рад
Пољесликарство
ПравацНаивна уметност

Јанко Брашић (Опарић, 9. јануар 190615. јун 1994) био је српски сликар. Родоначелник је наивне уметности Србије.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1906. у селу Опарић код Јагодине. Сликарством се бавио од 1927. Умро је 1994. у Опарићу.[2]

Његова најраније датирана дела потичу из 1933. године.[3] Уз сцене из историјског мита, анегдота-портрети су доминантни у целокупном Брашићевом опусу. Као хроничар свог времена, успео је да за тренутак заустави пролазност старог и патријархалног, ухвативши на својим сликама флуид прошлог времена. Рустични, поетски реализам је његов начин изражавања исконске везе са својим окружењем.[4]

Први пут излаже у оквиру групне изложбе коју је организовао УЛУС (Удружење ликовних уметника Југославије) у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ у Београду. Била је то у ствари изложба портрета на којој се Јанко представио портретом краља Петра и аутопортретом. Излагао је на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Најзначајнија колекција његових дела налази се у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини (Србија).

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Brašić Janko”. www.mnmu.rs. Архивирано из оригинала 31. 07. 2020. г. Приступљено 2021-01-28. 
  2. ^ Н. Крстић, Завичајни хроничари, у: Наивна уметност у Србији, САНУ, Београд - МНМУ, Јагодина, 2003; 126
  3. ^ „Janko Brašić | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2021-01-28. 
  4. ^ „Janko Brasic”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • М. Бошковић; М. Маширевић, Самоуки ликовни уметници у Србији, Торино, 1977
  • Н. Крстић, Наивна уметност у Србији, САНУ, Београд - МНМУ, Јагодина, 2003
  • Коста Димитријевић: Јанко Брашић сликар историје и живота Србије, у годишњаку „Даница 2014“. стр. 268-275, издаје Вукова задужбина, Београд 2013.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]