Јасика (Крушевац)

Јасика
Јасика;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Град	Крушевац
Становништво
— 2011.	1784
Географске карактеристике
Координате	43° 37′ 03″ С; 21° 18′ 03″ И / 43.6175° С; 21.300833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	140 m
	Јасика Јасика на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37252
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Јасика је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 2040 становника (према попису из 1991. било је 2063 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Јасика се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Јасика улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Темнићској кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

У селу се налази мост који Јасику и околна места с леве стране Западне Мораве повезује с градским насељем. Изграђен је 1928. године, а порушен 15. априла 1999. током бомбардовања НАТО авијације.^[2] Обновљен је и за саобраћај поново отворен 15. октобра наредне године.^[3]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Јасика живи 1662 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,4 код мушкараца и 41,8 код жена). У насељу има 587 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.282
1953.	1.367
1961.	1.540
1971.	1.702
1981.	1.993
1991.	2.063	2.025
2002.	2.040	2.108

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.006	98,33%
Роми	17	0,83%
Црногорци	4	0,19%
Македонци	4	0,19%
Хрвати	1	0,04%
Руси	1	0,04%
Муслимани	1	0,04%
Бугари	1	0,04%
непознато	3	0,14%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Јасика у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	65	64	64	62	59	77	74	77	87	100	106	102
Пореске главе*	-	62	68	65	64	83	80	79	81	85	97	96
Арачке главе**	134	136	143	139	139	161	176	210	188	230	252	230
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	1
80+	12	26
75—79	29	33
70—74	58	60
65—69	60	75
60—64	42	55
55—59	52	49
50—54	80	89
45—49	100	91
40—44	88	80
35—39	53	57
30—34	57	61
25—29	73	85
20—24	77	66
15—19	69	63
10—14	58	39
5—9	60	46
0—4	44	51
Просек :	39,4	41,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	262	295	364	424	517	546	587

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	62	130	110	137	79	47	17	3	1	1	3,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	851	242	546	38	25
Женски	891	171	555	129	36
УКУПНО	1.742	413	1.101	167	61

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	400	27	0	0	195
Женски	282	22	0	1	108
УКУПНО	682	49	0	1	303
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	16	68	7	11
Женски	0	6	52	6	4
УКУПНО	8	22	120	13	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	6	17	11	14
Женски	7	4	10	25	33
УКУПНО	9	10	27	36	47
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	7	0	0	11
Женски	2	0	0	2
УКУПНО	9	0	0	13

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Civili i manastiri ponovo na meti agresora”. Глас јавности. 16. 4. 1999. Приступљено 20. 10. 2022.
^ „Dvadeset godina od NATO bombardovanja mosta na Zapadnoj Moravi u Jasici”. Радио-телевизија Крушевац. 15. 4. 2019. Приступљено 20. 10. 2022.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Civili i manastiri ponovo na meti agresora”. Глас јавности. 16. 4. 1999. Приступљено 20. 10. 2022.

[3] „Dvadeset godina od NATO bombardovanja mosta na Zapadnoj Moravi u Jasici”. Радио-телевизија Крушевац. 15. 4. 2019. Приступљено 20. 10. 2022.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]