Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије

С Википедије, слободне енциклопедије

Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије је конституисан 3. јуна 2016. Седницом је председавао најстарији посланик Драгољуб Мићуновић. За председника Народне скупштине Републике Србије 6. јуна 2016. је реизабрана Маја Гојковић.

Расподела мандата[уреди | уреди извор]

  СНС и партнери (131)

  СПС - ЈС (29)

  СРС (22)



  СДС - ЛДП - ЛСВ  (13)

  Двери - ДСС  (13)

  Националне мањине  (10)

Распоред мандата према изборним резултатима.

Изборна листа места Партије места
Александар Вучић — Србија побеђује 131 Српска напредна странка 93
Социјалдемократска партија Србије 10
Партија уједињених пензионера Србије 9
Нова Србија 5
Покрет социјалиста 3
Српска народна партија 3
Српски покрет обнове 3
Покрет снага Србије 2
Народна сељачка странка 1
Самостални ДСС 1
Уједињена сељачка странка 1
Ивица Дачић — „Социјалистичка партија Србије (СПС) — Јединствена Србија (ЈС)“ — Драган Марковић Палма 29 Социјалистичка партија Србије 20
Јединствена Србија 6
Зелени Србије 2
Комунистичка партија 1
Српска радикална странка 22
Доста је било 16
За праведну Србију — Демократска странка (НОВА, ДСХВ, ЗЗС) 16 Демократска странка 13
Демократски савез Хрвата у Војводини 1
Заједно за Србију 1
Нова странка 1
Двери — Демократска странка Србије — Санда Рашковић Ивић — Бошко Обрадовић 13 Српски покрет Двери 7
Демократска странка Србије 6
Борис Тадић, Чедомир Јовановић — Савез за бољу Србију — Либерално-демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка 13 Лига социјалдемократа Војводине 4
Либерално-демократска партија 4
Социјалдемократска странка 4
Народни покрет Србије 1
Савез војвођанских Мађара 4
Бошњачка демократска заједница Санџака 2
Странка демократске акције Санџака 2
Зелена Странка 1
Партија за демократско деловање 1

Бојкот опозиције[уреди | уреди извор]

Критике[уреди | уреди извор]

Организација Freedom House је 2018. године у извештају о политичким и медијским слободама у Србији навела да Маја Гојковић, председница Народне скупштине, председава парламентом изразито партијски, са великим бројем прекида и казни упућеним опозиционим посланицима.[1] Њено председавање је било предмет критика у јавности због праксе да помоћу звона посланицима из владајуће већине сугерише да гласају за предлоге.[2][3][4][5][6]

Опозициони посланици од краја 2017. године оптужују владајућу већину за „парламентарно насиље” и оцењују да је парламент обесмишљен након праксе посланика из владајуће већине да предлажу више стотина готово идентичних амандмана који често и немају везе са предложеним законом, а од којих касније и сами одустану или не гласају за њих, што све доводи до присвајања предвиђеног времена за расправу и помоћу злоупотребе пословника смањује време обраћања опозиције у парламенту.[7][8][9]

„Споразум са народом”[уреди | уреди извор]

Као одговор на вишемесечне грађанске протесте због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода од стране владајуће коалиције, већи део опозиције је потписао тзв. Споразум са народом којим се обавезао да ће бојкотовати институције, укључујући и седнице Народне скупштине.[10] Споразум су потписале парламентарне странке које припадају највећој опозиционој коалицији Савез за Србију, као и Странка модерне Србије, Нова странка, Социјалдемократска странка и ванпарламентарне странке и покрети.[10] Седнице су бојкотовали и посланици из Демократске странке Србије, Грађанске платформе и Доста је било, док се Лига социјалдемократа Војводине прикључила бојкоту у појединим седницама.[11]

Извештај Европске комисије[уреди | уреди извор]

Европска комисија, извршни орган Европске уније, је у извештају о Србији у мају 2019. године скренула пажњу на мирне вишемесечне протесте који захтевају слободу медија и регуларне изборе.[12] У извештају се помиње да је владајућа партија довела до погоршања могућности за ефикасну расправу у парламенту и онемогућила адекватан надзор извршне власти, као и да су опозиционе странке отпочеле бојкот седница и најавиле бојкот евентуалних избора.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nations in Transit 2018, Serbia Country Profile”. Freedom House. 14. 5. 2018. Архивирано из оригинала 18. 12. 2018. г. Приступљено 17. 12. 2018. 
  2. ^ „Посланици СНС-а "погрешно" гласали за предлог опозиције (Н1)”. Rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступљено 18. 3. 2019. 
  3. ^ „Скупштина: "Звонце" збунило власт, гласали за предлог ДЈБ (Б92)”. B92.net. Приступљено 18. 3. 2019. 
  4. ^ 16:36 (14. 10. 2016). „ВИДЕО: Посланици СНС гласају само кад чују звонце?”. vesti-online.com. Приступљено 18. 3. 2019. 
  5. ^ Стадо демократија (Данас)
  6. ^ За ким звонце звони – О неподношљивој ситуацији у Скупштини Србије, непоновљивој председници, новим изборима у старим мешинама (Време)
  7. ^ „Н1: „Посланици владајуће већине "заређали" с истим амандманима. Архивирано из оригинала 15. 02. 2019. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
  8. ^ Инсајдер: „Опозиција без јединственог одговора на „парламентарно насиље“ већине”
  9. ^ Инсајдер: „Скупштина усвојила законе, посланици СНС-а нису гласали за своје амандмане”
  10. ^ а б „N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom". Архивирано из оригинала 21. 02. 2020. г. Приступљено 22. 04. 2019. 
  11. ^ ЛСВ: „ЛСВ бојкотовала рад Народне скупштине”
  12. ^ а б „Serbia 2019 Report” (PDF). Европска комисија. 29. 5. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]