Јелеч (Фоча)

Јелеч
Јелеч;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Фоча
Становништво
— 2013.	179
Географске карактеристике
Координате	43° 29′ 36″ С; 18° 36′ 54″ И / 43.4933° С; 18.6149° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Јелеч Јелеч на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број	058

Јелеч је насељено мјесто у општини Фоча, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. године у насељу је живјело 179 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Историја[уреди | уреди извор]

Град Јелеч је стајао у жупи Говза, где је имао статус "трга"; то је био главни трг - "Gobsa mercatum". Било је то утврђење, које се спомиње у три повеље Херцега Стефана. Оно је имало своје подграђе (Подјелеч) и лежи на реци Говзи, десној притоци Бистрице.

Жупа Говза је 1373. године поразом српског властелина Николе Алтомановића, припала Босни. Говза и Јелеч су били у саставу властелинске породице Хранића Косача. Најпре су били у поседу браће великог војводе Сандаља Хранића - Вука и Вукца (1410), затим су их за краће време заузели Павловићи, да би убрзо поново били враћени у посед Сандаљевог наследника, Стјепана Вукчића Косаче - каснијег Херцег Стефана (1448). Утврђење и град Јелеч се помињу 1454. године. Турци су освојили Јелеч 1465. године.

Током 15. века трговао је по целом Балкану Шаин Жуњевић, трговац из Јелеча. Доносио је товаре робе у Дубровник.

У Јелечу је 1892. године отворена државна кожарница.^[1] Кожари звани табаци основали су задругу која је прерасла у фабрику. Ту је било идеалних услова за штављење коже, јер је било стоке, воде, шишке и руја.^[2] Традиција прераде коже почиње око 1700. године. Два табака су узета из Јелеча, да на државни трошак усавршавају кожарски занат у Цариграду.

Године 1934. основана је соколска чета у Јелечу, у Фочанском срезу. Изнајмила је просторије за окупљања и рад, и набавила тамбурашkе инструменте за оркестар. Један од соколских руководилаца је ту отворио кафану и упропастио инвентар, и тако је пропао соколски покрет у Јелечу.^[3]

Сарајевска радионица ћилима развила је своје филијале по Босни, па и у Јелечу.^[4] Ту је пред Другог светског рата радила Пилана на водени погон, власништво М. Џинића.

У месту је 1974. године била џамија и зграда медресе.

Становништво[уреди | уреди извор]

Демографија^[5]
Година	Становника
1971.	724
1981.	728
1991.	619
2013.	179

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Дело", Београд 1897. године
^ "Прилози Института за историју", Сарајево 1976. године
^ Време", Београд 1940. године
^ "Време", Београд 1936. године
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

[1] "Дело", Београд 1897. године

[2] "Прилози Института за историју", Сарајево 1976. године

[3] Време", Београд 1940. године

[4] "Време", Београд 1936. године

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-5] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]