Јерина Бранковић (ћерка Лазара)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јерина Бранковић
Породица
РодитељиЛазар Бранковић
Јелена Палеолог Бранковић
ДинастијаБранковићи

Јерина или Ирина Бранковић (итал. Erina), је била супруга Јована II Кастриота, који је био син Скендербега. Припадала је српској средњовековној породици Бранковића.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јерина је била трећа ћерка српског деспота Лазара Бранковића и Јелене Палеолог Бранковић. Деда по оцу био јој је Ђурађ Бранковић, а баба Ирина Кантакузин. Имала је старије сестре Јелену и Милицу. Јелена је била удата за последњег босанског краља, Стефана Томашевића. Милица је била удата за последњег епирског деспота, Леонарда Токоа. Јерина се удала за Јована II Кастриота, Скендербеговог сина и грофа Сполета 1485. године. Имали су двоје деце:

  • Феранте (умро 1561), војвода Сан Петра у Галатини.
  • Марија (умрла 1569)

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Бранко Младеновић
 
 
 
 
 
 
 
8. Вук Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Ђурађ Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лазар Хребељановић
 
 
 
 
 
 
 
9. Мара Лазаревић Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Милица Немањић
 
 
 
 
 
 
 
2. Лазар Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Матија Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
10. Димитрије I Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ирина Палеологина
 
 
 
 
 
 
 
5. Ирина Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јерина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Јован V Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
12. Манојло II Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Јелена Кантакузин
 
 
 
 
 
 
 
6. Тома Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Константин Дејановић Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
13. Јелена Драгаш
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Прва Константинова жена, непознатог имена
 
 
 
 
 
 
 
3. Јелена Палеолог Бранковић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Андроник Асен Захарија
 
 
 
 
 
 
 
14. Центурион II Захарија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Катарина Захарија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Леонардо II Токо
 
 
 
 
 
 
 
15. Креуса Токо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


Извори[уреди | уреди извор]