Јована Гавриловић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Јована Гавриловић
Лични подаци
Датум рођења(1989-00-00)1989. (34/35 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Рад
Активни период2010 —
Битна улогаРеквијем за госпођу Ј. — Ана
Хоризонти — Јованка
Радио Милева — Сара
Бисер Бојане — Марија
Клан — секретарица Љубица
Веза до IMDb-а

Јована Гавриловић (Београд, 1989) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Иако је завршила зуботехничку школу, Гавриловићева је, након што је била члан драмске секције ове школе, одлучила да упише Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду.[1] Глуму је дипломирала класи професора Владимира Јевтовића и доцента Срђана Карановића.[2] Као студенткиња 4. године, проглашена је најбољом младом глумицом на 21. „Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци” 2014. за улогу Мине у представи Док нас смрт не раздвоји.[3] Такође, за улогу у том подухвату, као и представи Змајеубице, награђена је из фонда Дара Чаленић за најбољу младу глумицу на Стеријином позорју 2015. године.[4] Награђена је и за улогу Ранке у представи Моје дете, Београдског драмског позоришта.[5]

У филму Реквијем за госпођу Ј. из 2017. године, Јована је остварила своју прву значајнију филмску улогу. У овом остварењу тумачи лик Ане, старије ћерке главне јунакиње (Мирјана Карановић).[6] Године 2019. уручена јој је Стеријина награда за најбоље глумачко остварење, за насловну улогу у представи Петријин венац, рађеној по истоименом роману Драгослава Михаиловића.[7]

Стална је чланица Атељеа 212, а наступа и у представама Југословенског и Београдског драмског позоришта, односно Битеф театра.[8]

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Док нас смрт не раздвоји Мина Мики Манојловић Радионица Интеграције 25. април 2013.[9][10]
Хинкеман: Шта мора нека буде Френце Андреј Носов Југословенско драмско позориште 14. мај 2013.[11][12]
Уносно место Полина Егон Савин 7. март 2014.[13][14]
Змајеубице Ива Милошевић 7. јун 2014.[15][14]
Разбијени крчаг Ева Игор Вук Торбица 13. фебруар 2015.[16][17]
Авети Регина Енгстранд Андреј Носов Битеф театар 6. август 2015.[18][19]
Моје дете Ранка Ана Ђорђевић Београдско драмско позориште 27. март 2016.[20][21]
Деца радости Принцеза Снежана Тришић Атеље 212 13. новембар 2016.[22][23]
Дон Жуан Матурина Горчин Стојановић Југословенско драмско позориште 26. фебруар 2017.[24][25]
Осећај браде Миа Кнежевић Атеље 212 6. октобар 2017.[26][27]
Црна кутија глас Андреј Носов Београдско драмско позориште 3. новембар 2017.[28][29]
Моби Дик Девојчица Рејчел Снежана Тришић Позориште „Душко Радовић” 8. децембар 2017.[30]
Североисток Зура, Чеченка Јана Маричић Битеф театар 14. април 2018.[31][32]
Пет живота претужног Милутина Александра Милавић Дејвис Атеље 212 10. јун 2018.[33][34]
Петријин венац Петрија градска Бобан Скерлић 24. новембар 2018.[35][36]
Гетсимански врт Сузет Гест Љиљана Тодоровић 24. мај 2019.[37][38]
Лепа Брена проџект Брена градитељства Владимир Алексић и Олга Димитријевић Битеф театар 18. децембар 2019.[39][40]
Пред свитање Жена Анђелка Николић Атеље 212 19. мај 2021.[41][42]
Пристанак Небојша Брадић 18. новембар 2021.[43]

Филмографија[уреди | уреди извор]

2010 ▼ 2020 ▼ Укупно
Дугометражни филм 5 3 8
ТВ филм 1 0 1
ТВ серија 7 10 17
Кратки филм 9 2 11
Укупно 22 15 37
Год. Назив Улога
2010-е ▲
2010. Добро сам, нема ме (кратки филм) Ната
2015. Док нас пут не растави (кратки филм)
2015. Небо изнад нас Нада
2015. Мркли мрак (кратки филм) Трикси
2015. Измишљени светови (кратки филм) Даница
2015. Дијамант за Баја Калифорнију (кратки филм) Ета Плејс
2016. Уочи Божића (ТВ филм) Смиљче
2016. Синђелићи (серија) Касија Тркуља
2016. Сумњива лица (серија) Марица
2016. Једначина са једном непознатом (документарни) лично
2017. Реквијем за госпођу Ј. Ана
2017. Најтоплији дан лета (кратки филм)
2017. Loop (кратки филм)
2017. Хоризонти Јованка
2018. Немањићи — рађање краљевине (серија) млада Рашка Немањић
2018. Могу сам (кратки филм) медицинска сестра
2018. Јутро ће променити све (серија) Сенка
2018—2019. Жигосани у рекету (серија) Луна
2019. Шафарикова 19 (кратки филм) Ања
2019. Ујка − нови хоризонти (серија) банкарка Сандра
2019. Реална прича Александра
2019. Бисер Бојане (серија) Марија
2020-е ▲
2020—2023. Мама и тата се играју рата (серија) Александра
2021—2022. Клан (серија) Секретарица Љубица
2021—2023. Камионџије д.о.о. (серија) Авдика
2021. Келти Тања
2021. Каљаве гуме (серија) Ема
2021—2024. Радио Милева (серија) Сара
2021. Бранилац (серија) Славојка Петровић
2021. Пас и ветар (кратки филм) Зоја
2021. Време зла (серија) Савка
2021. Делови тела (кратки филм) глас
2022. Златни дечко Сара
2022. Златни дечко (серија)
2022. Усековање Ива
2024. Кожа (серија) Бојана
2024. V eфекат (серија) Дарија

Спотови[уреди | уреди извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.
Година Остварење Награда
2014. Док нас смрт не раздвоји Најбоља млада глумица на 21. „Међународном фестивалу малих сцена” у Ријеци, за улогу Мине[45]
2015. Награда из фонда „Дара Чаленић“ за најбољу младу глумицу на 60. Стеријином позорју[4][46]
Змајеубице
Разбијени крчаг Најбоља млада глумица на 22. „Међународном фестивалу малих сцена” у Ријеци, за улогу Еве[47]
2016. Моје дете Награда за глумачко остварење на 11. Међународном позоришном фестивалу ЈоакимИнтерФест у Крагујевцу, за улогу Ранке[48]
Награда за најбољу улогу осмог по реду фестивала „Заплет” у Бањој Луци[49]
Награда за најбољу женску улогу на Првом фестивала европског театра у Тузли[50]
Најбоља глумица Петог Фестивала произведених представа у Алексинцу[51]
2017. Реквијем за госпођу Ј Најбоља женска епизодна улога на 52. Филмским сусретима у Нишу[52]
Награда из Фондације „Ружица Сокић“ за глумачко остварење и допринос култури[53]
2018. Хоризонти Награда Мира Ступица за најбољу женску улогу на 47. Софесту у Сопоту[54]
Моби Дик Награда за глумицу фестивала Позориште Звездариште, за улогу девојчице Рејчел[55]
Петријин венац Стеријина награда за глумачко остварење[7]
2020. Награда Милош Жутић, за најбоље глумачко остварење у сезони 2018/19.[56][57]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Marić, Spomenka. „Aktivna, atraktivna, aktuelna: Jovana Gavrilović”. cosmopolitan.rs. Приступљено 28. 7. 2019. 
  2. ^ Rosić, Branko (11. 6. 2017). „Jovana Gavrilović: Još verujem u svoju generaciju”. Недељник. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017. 
  3. ^ Требјешанин, Б. Г. (5. 6. 2014). „Зуботехнички ножић заменила глумом”. Политика. Приступљено 28. 11. 2017. 
  4. ^ а б „Награде 60. Стеријиног позорја 2015.”. Српско народно позориште. 3. 6. 2015. Приступљено 29. 11. 2017. 
  5. ^ „Моје дете”. Београдско драмско позориште. Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г. Приступљено 29. 11. 2017. 
  6. ^ Janković, Zoran (21. 3. 2017). „„Radeći na ovom filmu otkrila sam božanstveni filmski svet“”. fcs.rs. Приступљено 28. 11. 2017. 
  7. ^ а б „Najbolja na 64. Pozorju Hasanaginica, Mladenović najbolji reditelj”. seecult.org. 3. 6. 2019. Приступљено 3. 6. 2019. 
  8. ^ „Glumica Jovana Gavrilović u Dejaninoj RADIOnici”. mixcloud.com. 28. 3. 2017. Приступљено 28. 11. 2017. 
  9. ^ „Dok nas smrt ne razdvoji”. Радионица Интеграције. Приступљено 1. 11. 2022. 
  10. ^ Ah Neša (2. 4. 2013). „Premijera predstave Mire Furlan „Dok nas smrt ne razdvoji“”. danubeogradu.rs. Приступљено 1. 11. 2022. 
  11. ^ Krtinić, M. (13. 5. 2013). „Ponovo radi scena Studio u JDP-u”. Данас. Приступљено 17. 1. 2021. 
  12. ^ Годишњак 35 2014, стр. 25—26.
  13. ^ „Уносно место”. Југословенско драмско позориште. Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2021. 
  14. ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 24.
  15. ^ „Premijera predstave ZMAJEUBICE u režiji Ive Milošević”. urbanbug.net. 6. 6. 2014. Архивирано из оригинала 24. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021. 
  16. ^ „Razbijeni krčag”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  17. ^ Годишњак 37 2016, стр. 34—35.
  18. ^ „Авети”. Битеф театар. Приступљено 17. 1. 2021. 
  19. ^ Годишњак 38 2017, стр. 21.
  20. ^ „Moje dete”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  21. ^ Годишњак 38 2017, стр. 18.
  22. ^ „Deca Radosti”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  23. ^ Годишњак 39 2018, стр. 60—61.
  24. ^ „Don Žuan”. hocupozoriste.rs. Приступљено 17. 1. 2021. 
  25. ^ Годишњак 39 2018, стр. 28.
  26. ^ „Премијера: Осећај браде Ксеније Драгунске у режији Мие Кнежевић”. Атеље 212. 4. 10. 2017. Приступљено 17. 1. 2021. 
  27. ^ Годишњак 40 2019, стр. 63.
  28. ^ „Crna kutija”. Београдско драмско позориште. Приступљено 17. 1. 2021. 
  29. ^ Годишњак 40 2019, стр. 17.
  30. ^ „Моби Дик”. Позориште „Душко Радовић” Београд. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021. 
  31. ^ „Североисток”. Битеф театар. Приступљено 17. 1. 2021. 
  32. ^ Годишњак 40 2019, стр. 22—23.
  33. ^ „Пет живота претужног Милутина”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 09. 08. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2021. 
  34. ^ Годишњак 40 2019, стр. 62—63.
  35. ^ „Петријин венац”. Атеље 212. Приступљено 17. 1. 2021. 
  36. ^ Годишњак 41 2020, стр. 56.
  37. ^ „Гестимански врт”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 22. 09. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2021. 
  38. ^ Годишњак 41 2020, стр. 57.
  39. ^ „Лепа Брена проџект”. Битеф театар. Приступљено 1. 11. 2022. 
  40. ^ Годишњак 42 2021, стр. 18—19.
  41. ^ „Пред свитање”. Атеље 212. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021. 
  42. ^ Gvozdenović, Nataša (15. 10. 2020). „Pažljiv crtež ugljem”. Време. Приступљено 24. 6. 2021. 
  43. ^ „Пристанак”. Атеље 212. Приступљено 1. 11. 2022. 
  44. ^ „Ovako to opako zvuči kad Šajzerbiterlemon pevaju “O idolima”…”. headliner.rs. 31. 3. 2019. Архивирано из оригинала 24. 06. 2021. г. Приступљено 24. 6. 2021. 
  45. ^ „Nagrada publike i glumačke nagrade za “Dok nas smrt ne razdvoji” u Rijeci”. Радионица Интеграције. 6. 5. 2014. Приступљено 1. 11. 2022. 
  46. ^ Коларић 2016, стр. 228.
  47. ^ „Nagrade za Razbijeni krcag u Rijeci”. izlazak.com. 2015. Приступљено 24. 6. 2021. 
  48. ^ „Završen JoakimInterFest: Mirjani Karanović nagrada za glumu”. ritamgrada.rs. 15. 10. 2016. Архивирано из оригинала 11. 01. 2021. г. Приступљено 9. 1. 2021. 
  49. ^ Rakulj, Milan (28. 10. 2016). „"Moje dete" najbolja predstava osmog "Zapleta"(foto)”. Независне новине. Приступљено 1. 11. 2022. 
  50. ^ „Predstava “Moje dete” proglašena za najbolju predstavu Prvog festivala evropskog teatra Tuzla”. objektivno.ba. 25. 11. 2016. Архивирано из оригинала 01. 11. 2022. г. Приступљено 1. 11. 2022. 
  51. ^ Тодоровић, Тома (29. 11. 2016). „Представа „Моје дете” најбоља у Алексинцу”. Политика. Приступљено 1. 11. 2022. 
  52. ^ „Glogovcu glavna nagrada na Filmskim susretima u Nišu”. Новинска агенција Бета. Н1. 30. 8. 2017. Приступљено 7. 3. 2021. 
  53. ^ „Јовани Гавриловић награда Фондације „Ружица Сокић“”. Радио-телевизија Србије. 15. 12. 2017. Приступљено 28. 7. 2019. 
  54. ^ „"Izgrednici" najbolji film 47. Sofesta”. Блиц. 7. 7. 2018. Приступљено 30. 5. 2021. 
  55. ^ „Grand Prix 15. Дечјег позоришног фестивала „Позориште Звездариште“ добила представа „Питам се, питам, колико сам битан“ Позоришта „Бошко Буха“ из Београда”. Градска општина Звездара. 21. 11. 2018. Приступљено 1. 11. 2022. 
  56. ^ „Јована Гавриловић добитница награде „ Милош Жутић “”. Атеље 212. 31. 12. 2020. Приступљено 4. 1. 2021. 
  57. ^ „Jovana Gavrilović za ulogu Petrije dobila nagradu "Miloš Žutić"”. Euronews. 21. 11. 2021. Приступљено 1. 11. 2022. 

Додатни извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јована_Гавриловић&oldid=27674045”