Јован Обреновић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Јован Обреновић | |
|---|---|
 Јован Обреновић у униформи генерал-дивизијара | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1786. |
| Место рођења | Горња Добриња, Османско царство |
| Датум смрти | 3. фебруар 1850. (63/64 год.) |
| Место смрти | Сремски Карловци, Аустријско царство |
| Породица | |
| Родитељи | Вишња Урошевић |
Јован Теодоровић Обреновић, познат као и Господар Јован, (Горња Добриња, 1786. [1] – Сремски Карловци, 22. јануар/3. фебруар[1] 1850) био је генерал-дивизијар, командант Моравско-подринске војне команде,[2] гувернер дистрикта рудничког и пожешког. Био је рођени млађи брат кнеза Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Средњој Добрињи (код Ужица) 1786. године од мајке Вишње и оца Тодора Михаиловића. Учествовао је на Састанку у Такову и подизању Другог српског устанка, као и у Бици на Љубићу 1815. године, у којој је био на челу војног реда.[1] Након завршетка устанка био је на челу Рудничке, а касније и Пожешке нахије.[1] Учествовао је у гушењу Ђакове буне 1825. године. Био је један од старешина устаничких трупа смештених у селу Белица надомак Јагодине.[3]
Његов писар у Брусници био је Нићифор Нинковић почев од 1828. године.
Године 1814. оженио се Круном Михаиловић (преминулом 18. јануара 1835) и са њом је имао сина Обрена (1818 – 1826) и кћи Јелисавету - Савку (1828 – 1834).
У други брак ступио је 1836. године са Аном Јоксић (1818 – 1880) и са њом је имао две ћерке – Анастасију - Стану (1839 – 1933) и Ермилу (1844 – 1918). Анастасија се 1858. удала за Теодора Алексића од Мајне (1825 – 1891). Ермила се 1860. удала за Николу Чупићаа а 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832 – 1886).[4]
Господар Јован је живео у селу Пешти све до 1834. године када се преселио у Чачак где је постао начелник тамошњег округа. У Чачку је кратко живео. Тамо је постао и ктитор. Осим што је заслужан за обнављање старе Страцимирове задужбине, надлежан је био и за обнављање Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. У том граду је подигао и Храм Светог Ђорђа 1820, Цркву Вазнесења Христовог на месту некадашње Богородице Градачке 1834. и Цркву Светог Николе у Брусници 1836/1837. године.[2]
По њему је названа неуспешна Јованова буна из 1839. године чији је циљ био да поврати на престо кнеза Милоша.[1] Пропаст буне довела је до тога да Јован буде осуђен на десет година заточења. Касније је казна измењена у три године кућног притвора у Београду.[1]
После Вучићеве буне из 1842. године прешао је у Аустрију.[2]
Умро је 22. јануара/3. фебруара 1850. године у Сремским Карловцима у изгнанству.
У његовом конаку у Чачку из 1835. године смештена је стална поставка Народног музеја Чачак.
Гроб му се налази на Успенском гробљу у Новом Саду.[5]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 2. Теодор Михаиловић | ||||||||||||||||
| 1. Јован Обреновић | ||||||||||||||||
| 3. Вишња Урошевић | ||||||||||||||||
Породица[уреди | уреди извор]
Први брак[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Круна Михаиловић | 18. јануар 1835. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Обрен Обреновић | 1818. | 1826. | умро у детињству | |
| Савка Обреновић | 1. октобар 1828. | 5. октобар 1834. | умрла у детињству |
Други брак[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Ана Јоксић | 14. март 1818. | 21. јун 1880. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Анастасија Обреновић | 9. новембар 1839. | 27. фебруар 1933. | Тодор Алексић од Мајне | |
| Ермила Обреновић | 3. фебруар 1844. | јун 1918. | Никола Чупић; Тихомиљ Николић |
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ Боловић, Марушић & Петровић 2015, стр. 42
- ^ а б в „Јован Обреновић (1786—1850)”. Народни музеј Чачак. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 31. 8. 2013.
- ^ Марушић, Боловић & Тимотијевић 2013, стр. 269
- ^ Обреновићи - родослов
- ^ УСПЕНСКО ГРОБЉЕ КАО ВРТ КУЛТУРЕ
