Јован Стефановић Виловски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јован Стефановић Виловски
N. Aleksic, Jovan Stefanovic Vilovski, major i knjizevnik (oko 1850).JPG
Портрет мајора Јована Виловског настао око 1850. године, дело Николе Алексића
Датум рођења (1821-06-24)24. јун 1821.
Место рођења Црепаја
 Аустријско царство
Датум смрти 25. март 1902.(1902-03-25) (80 год.)
Место смрти Беч
 Аустроугарска

Јован Стефановић Виловски (Црепаја, 24. јун 1821Беч, 25. март 1902) је био војни историчар и први српски хидролог и члан више научних друштава.

Биографија[уреди]

Био је генералштабни мајор у аустријској војсци. У покрету 1848. учествовао је на страни патријарха Јосифа Рајачића. Борио се код Солферина. Пензионисан је 1865. и затим се бавио хидрологијом. Написао око 60 расправа и чланака, углавном о мелиорацији и регулацији Тисе и Дунава. Оставио је у рукопису опсежне мемоаре.

Његово дело „Из живота једног ц.к. официра...“ (Земун, 1863.), писано предвуковском азбуком, послужило је као један од извора за „Речник српскохрватског књижевног и народног језика“ у издању САНУ.

Своје дело „Успомене“ завештао је Матици српској. У више мандата био је председник Српске црквене општине, а 1873. дочекао је црногорског књаза Николу Првог са родољубивом беседом. Умро је у Бечу 1902. године.

За свој рад 1886. године добија медаљу Међународне географске изложбе, одржане те године у Венецији.

Библиографија стручних и научних радова Јована Стефановића Виловског посвећених водама у Панонској низији садржи 60 јединица, што сведочи о његовом богатом раду у овој области.

Извори[уреди]