Јован Сурутка

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Сурутка
Лични подаци
Датум рођења1921.
Место рођењаБања Лука, Краљевина СХС
Датум смрти12. децембар 2006.
Место смртиБеоград, Србија

Јован Сурутка (Бања Лука, 1921Београд, 12. децембар 2006) био је редовни професор и декан Електротехничког факултета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Истакао се радовима из електромагнетике, једне од основа електротехничких наука.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јован Сурутка је завршио гимназију у Бањој Луци 1939. године, а дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета, данас Електротехнички факултет Универзитета у Београду, 1947. године.[1] Запослио се као асистент у Институту за телекомуникације САНУ, а године 1950. изабран је за предавача на Електротехничком факултету за предмет Теоријске основе телекомуникационе технике. Докторат је одбранио 1957. на Електротехничком факултету у Београду. У звање доцента изабран је 1954. године, а ванредни професор постао је 1959. Редовни професор за предмет Теоријска електромагнетика постао је 1968. године. За дописног члана САНУ изабран је 1974. године, а 1983. године за њеног редовног члана. До одласка у пензију 1986. године предавао је Основе електротехнике.[2]

Професор Јован Сурутка је био декан Електротехничког факултета Универзитета у Београду у два изборна периода, 1962—64. и 1969—70. године.[3] Допринео је и оснивању програма и развоју наставе на техничким факултетима у Нишу, Скопљу, Бањој Луци, Новом Саду и Подгорици.

Књиге и стручни радови[уреди | уреди извор]

Доктор Јован Сурутка је утемељио истраживање и наставу електромагнетике у Југославији.[4] Посебну пажњу посветио је теоријској и примењеној (нумеричкој) магнетици, као и теорији и пројектовању антенских система. Поред тога бавио се и простирањем радио таласа у природном окружењу и системима и мрежама за емитовање и пренос радио и телевизијских програма. Аутор је или коаутор око 200 научних и стручних радова, од којих су многи публиковани у реномираним међународним часописима, зборницима научних конференција и у документима Међународне уније за телекомуникације. Пројектовао је велики број антенских система за средње, кратке и ултракратке таласе за разне организације и институције и у Југославији и у иностранству.[3] Од уџбеника професора Сурутке најпознатији је „Електромагнетика“, који су користиле генерације студената електротехничких факултета.

Признања[уреди | уреди извор]

За заслуге на пољу науке, електротехничке струке и образовања Јован Сурутка је добио многобројне награде и признања:[2]

  • др Универзитета "Ђуро Пуцар Стари" у Бањој Луци, 1989.
  • Октобарска награда Београда, 1967.
  • Награда ЕТАН, 1970.
  • Годишња награда Радио-телевизије Београд или РТС, 1971, 1978, 1998.
  • Орден рада са златним венцем, 1965.
  • Орден републике са сребрним венцем, 1978.
  • Орден заслуга са златном звездом, 1986.

Референце[уреди | уреди извор]