Јод-диоксид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
јодаста киселина
| |
| Други називи
јод(IV)-оксид[1]
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| MeSH | Iodine+oxide |
| |
| |
| Својства | |
| IO2 | |
| Моларна маса | 158,90327 g/mol[1] |
| Агрегатно стање | лимун жута кристална супстанца[1] |
| Густина | 4200 kg m-3[1] |
| Тачка топљења | 130 °C (распада се)[1] |
| Тачка кључања | ? °C |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Јод-диоксид је оксид јода хемијске формуле IO2 (или I2O4).
Добијање[уреди | уреди извор]
Ово једињење се изгледа добија дејством хладне азотне киселине на јод или вреле концентроване сумпорне киселине на јодну киселину.[4]
Особине[уреди | уреди извор]
Ово је кристална супстанца лимун жуте боје која се при загревању лако распада на јод-пентоксид и елементарни јод.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ webelements
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
