Јосиф Бродски
Јосиф Бродски | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Иосиф Александрович Бродский |
Датум рођења | 24. мај 1940. |
Место рођења | Лењинград, СССР |
Датум смрти | 28. јануар 1996.55 год.) ( |
Место смрти | Њујорк, САД |
Народност | Јевреј |
Супружник | Марина Базманова (1962–1967) Марија Кузнецова |
Језик стварања | руски, енглески |
Књижевни жанр | песник, есејист, драматург, преводилац, педагог |
Утицаји од | Марина Цветајева Ана Ахматова Осип Манделштаm Вистан Хју Оден Роберт Фрост |
Награде | Нобелова награда за књижевност (1987) |
Потпис | ![]() |
Јосиф Александрович Бродски (рус. Ио́сиф Алекса́ндрович Бро́дский; Лењинград, 24. мај 1940 — Њујорк, 28. јануар 1996), руски је песник и есејиста јеврејског порекла, добитник Нобелове награде за књижевност 1987. године.
Живот и дело[уреди | уреди извор]
Рођен је у јеврејској породици, оцу Александру Ивановичу Бродском (1903—1984) и мами Марији Мојсејевни Волперт (1905—1983) у Лењинграду (данашњи Санкт Петербург). Отац Александар је био мајор у Совјетској морнарици и радио као војни фоторепортер а након рата у фотолабораторију поморског музеја Петра Великог, док је мама Марија радила као књиговођа. Јосиф је похађао неколико основних школа (Школа бр. 203, Школа бр. 196 и Школу бр. 181 - где је понављао 7 разред). [1] У петнаестој години, након седмог разреда, напустио је школу и покушао да се, безуспешно, упише у подморничку школу (Друго Балтско училишче), према Јосифу разлог је био јеврејско порекло а званично није прошао здравствени преглед - астигматизам левог ока. [1] Вратио се за једну годину у школу бр. 196 након чега се, као 15-годишњак, запослио у фабрици Арзенал, где је радио на глодалици. [2]
Након одлуке да постане лекар радио је разне послове у болницама. Поред тога радио је на свом образовању. Научио је енглески и пољски језик (како би могао да преводи поеме Чеслава Милоша, који је био његов пријатељ). Проучавао је класичну филозофију, религију, енглеску и америчку поезију. Почео је да пише 1956. године. На његову поезију утицала је Ана Ахматова. У Совјетској Русији његова дела нису објављена, док је у САД објавио Песме и поеме (1965), Сећања на Т. С. Елиота (1967) и збирку поезије Станица у пустињи (1970).
Године 1963, оптужен је за „друштвени паразитизам“ и осуђен на присилни рад у области Архангелска.[3] Казна му је смањена након протеста еминентних совјетских и европских књижевника као што су Јевгениј Јевтушенко и Жан Пол Сартр.
Године 1972, био је принуђен [а] да напусти СССР. [4] Настањује се у САД где као амерички држављанин предаје историју руске и енглеске књижевности на колеџу у Маунт Холиоку. У САД објавио је следећа дела: Крај бел епока (1977), Део говора (1977), Нове станице за Август (1982), драму Мрамор (1984), есеја Удовољити сенци (1986), Уранија (1987), Водени жиг (1991), О туговању и разуму. За збирку есеја Удовољити сенци добио је престижну награду америчке књижевне критике 1986, а наредне године постаје почасни доктор универзитета у Јејлу као и члан Америчке академије и Института за књижевност. Добио је Нобелову награду за књижевност 1987. године, а 1991. одликован је Легијом части.[3]
Књижевни утицај[уреди | уреди извор]
На Бродског су највише утецала дела Марине Цветајеве, Ане Ахматове, Роберта Фроста и Вистана Хјуг Одена. За литературу 20. века као „најинтересантнију појаву” имао је Марину Цветајеву у руској књижевности и Фроста у енглеској литератури. [5]
Јосиф Бродски је умро од срчаног удара у Њујорку 28. јануара 1996. године. По сопственој жељи сахрањен је на гробљу Сан Микеле у Венецији. [б]
У Санкт Петербургу је у децембру 2021. године отворен Музеј Јосифа Бродског.[6]
Цитати[уреди | уреди извор]
- Постоје злочини гори од спаљивања књига. Један од њих је не читати их.
- Свака списатељска каријера почиње као трагање за светошћу, за самоусавршавањем. Пре или касније, а по правилу веома брзо, човек открива да његова оловка остварује много више од његове душе.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Volkov 2009, стр. 12.
- ^ Volkov 2009, стр. 13.
- ^ а б „Јосиф Бродски - Биографија”. Прелепа поезија. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2019. Приступљено 19. 1. 2019.
- ^ Volkov 2009, стр. 208.
- ^ Volkov 2009, стр. 93.
- ^ Музеј Нине Фјодоровне („Политика”, 5. октобар 2021)
Фусноте[уреди | уреди извор]
- ^ Бродски је Брежњеву писао писмо, где га молио да остане у Русији и бави са литературом па макар и као преводилац.
- ^ Сахрањен је недалеко од Сергеја Дјагиљева и Игора Стравинског, према Саламону Волкову тај део се звао "гробље прогнаника"
Литература[уреди | уреди извор]
- Bethea, David (1994) Joseph Brodsky and the Creation of Exile, Princeton University Press (Princeton, NJ)
- Berlina, Alexandra (2014). Brodsky Translating Brodsky. Bloomsbury (New York; Anna Balakian Prize 2013-2016)
- Miłosz, Czesław and Haven, Cynthia L. (Ed.). Czesław Miłosz: Conversations. Includes "Interview between Joseph Brodsky and Czeslaw Milosz". University Press of Mississippi. 2006. ISBN 978-1-57806-829-6.
- Loseff, Lev (2010) Joseph Brodsky: a Literary Life, Yale University Press (New Haven, CT)
- Speh, Alice J (1996) The Poet as Traveler: Joseph Brodsky in Mexico and Rome, Peter Lang (New York, NY)
- Shtern, Ludmila (2004). Brodsky: A Personal Memoir. Baskerville Publishers. ISBN 978-1-880909-70-6.
- Steele, Peter (март 1996). „Joseph Brodsky 1940–1996”. Tribute. Quadrant. 40 (3): 16—17.
- Volkov, Solomon (2009). Pogovori z Josifom Brodskim (prvo изд.). Ljubljana: Nova revija d.o.o. стр. 365. ISBN 978-961-6580-50-2.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Биографија Јосифа Бродског на Nobelprize.org
- Фотографије Јосифа Бродског
- 21 поема Бродског на енглеском
- Иосиф Бродский: биография, фотографии, произведения, статьи
- Иосиф Бродский в Антологии русской поэзии
- Бродский на Стихии
- Иосиф Бродский, «Собрание стихотворений в чтении автора». Библиотека ImWerden.
- Иосиф Бродский, «Большая элегия Джону Донну»
- Фрида Вигдорова. «Судилище» - записки с судебного процесса над Бродским
- Музей Иосифа Бродского в Интернете
- Бродский хотел угнать самолет Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007)
- Josif Brodski: Besposličar koji je osvojio Nobela
- Joseph Brodsky poetry
- ‘The birds of paradise sing without a needing a supple branch’: Joseph Brodsky and the Poetics of Exile Cordite Poetry Review
- 19 February 1996 "Death of a Poet Laureate: Joseph Brodsky Turned Exile into Inspiration" Library of Congress, obituary.
- Birkerts, Sven (пролеће 1982). „"Joseph Brodsky", interview. The Art of Poetry No. 28”. The Paris Review.
- Interview 29 January 1996 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2013) PBS (US)
- Profile, poems and audio files from the Academy of American Poets.
- Brodsky Biography and bibliography, Poetry Foundation (US)
- Written in Stone – Burial locations of literary figures.
- Finding aid for the Joseph Brodsky Papers Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2012) at the Beinecke Rare Book and Manuscript Library, Yale University
- Brodsky speaks about his life, with translated readings by Frances Horowitz - a British Library sound recording
- Joseph Brodsky Collection at Mount Holyoke College
- Јосиф Бродски на сајту Find a Grave (језик: енглески)
- Јосиф Бродски на сајту Internet Archive (језик: енглески)