Јоханес Вајденхајм

С Википедије, слободне енциклопедије
Јоханес Вајденхајм
Лични подаци
Пуно имеЛадислаус Јоханес Јакоб Шмид
НадимакЈоханес Вајденхајм, нем. Johannes Weidenheim
Датум рођења(1918-04-25)25. април 1918.
Место рођењаБачка Топола, Аустроугарска
Датум смрти8. јун 2002.(2002-06-08) (84 год.)
Место смртиБон, Немачка
Књижевни рад
Најважнија делаКалемегдан, Турски оченаш, Приче из Марезија, Панонска новела

Јоханес Вајденхајм (нем. Johannes Weidenheim; Бачка Топола, 25. април 1918 — Бон, 8. јун 2002) био је немачки књижевник и преводилац.

Његова најзначајнија дела су романи Калемегдан, Турски оченаш и Повратак у Марези, приповетке Приче из Марезија и Панонска новела. Преводио је дела Иве Андрића, Михаила Лалића и многих других српских писаца на немачки језик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јоханес Вајденхајм, заправо Ладислаус Јоханес Јакоб Шмид, родио се 1918. године у Бачкој Тополи. Школовао се у Врбасу где је завршио Немачку учитељску школу. За време Другог светског рата, отишао је у Немачку. Његово уметничко име је везано за Врбас тако што је реч на немачком врба - нем. Weide спојио са речју нем. Heim, што значи дом. [1]

До 1952. године радио је као учитељ а од 1955. до 1973. био је уредник келнског гласника нем. Blätter für deutsche und internationale Politik, а потом се посветио књижевном раду.

Умро је 8. јуна 2002. године у Немачкој.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

Објавио је више романа, међу којима је Калемегдан (нем. Kalemegdan) (1948), Турски оченаш (нем. Das türkische Vaterunser) (1955), Сусрет или састајалиште с оне стране кривице (нем. Treffpunkt jenseits der Schuld) (1956), Човече, какво време или бува у немачкој бунди (нем. Мensch, was für eine Zeit oder eine Laus im deutschen Pelz) (1968). Његово најбоље дело је Повратак у Марези (нем. Heimkehr nach Maresi) (1994) [1] У роману Повратак у Марези детаљно говори о оснивању Гимназије и њеном оснивачу Андреасу Сколки са потпуно тачним биографским и историјским подацима.[2] Највећим делом, у роману Повратак у Марези, старнице књиге је посветио Револуцији 1848/49. и односима Срба и Мађара као и Срба и Немаца.[2]

Књиге Ј. Вајденхајма, објављене у издању Културног центра Врбаса

Приповетке[уреди | уреди извор]

Објавио је и низ приповедака: Летња светковина у Марезију (нем. Ein Sommerfest in Maresi) (1956), Марезијана (нем. Maresiana) (1960), Панонска новела. Животна повест Катарине Д. (нем. Pannonische Novelle. Lebenslauf der Katharina D.), (1963) и друге. Једно од његових последњих објављених дела је Марези. Детињство у једном подунавско-швапском селу (нем. Maresi. Eine Kindheit in einem donauschwäbischen Dorf) (1999). To је аутобиографија у којој је литераризовано његово сећање на људе, догађаје и појаве.[1]

Преводи[уреди | уреди извор]

Био је одличан познавалац српског језика, па је на немачки превео низ дела из српске књижевности. Између осталих, преводио је дела Иве Андрића, Михаила Лалића, Ериха Коша, Миодрага Булатовића, Јаре Рибникар, Младена Ољаче и других.

До данас на српски језик преведена су три Вајденхајмова дела, која су у размаку од десетак година доживела два или три издања. Роман Повратак у Марези (објављен 1999. и 2002), књига Панонска новела (објављена 2001) и Приче из Марезија (избор приповедака објављен 2001. године)[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Вајденхајм, Јоханес (2011). Марезијана. Нови Сад: Културни центар Врбаса, Музејска збирка. стр. 354. ISBN 978-86-88271-03-5. 
  2. ^ а б в Орбовић, Павле (2013). „Историјски мотиви у делима Јоханеса Вајденхајма”. Траг: часопис за књижевност, уметност и културу. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јоханес_Вајденхајм&oldid=26799114”