Јохан Албрехт фон Рајсвиц

Јохан Албрехт фон Рајсвиц
Датум рођења	1889.
Место рођења	Лугано, Швајцарска
Датум смрти	25. јул 1962.
Место смрти	Минхен, Западна Немачка

Јохан Албрехт фон Рајсвиц (нем. Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz; Лугано, 1899 — Минхен, 25. јул 1962) је био доктор наука и немачки мајор.

Биографија

Рођен је у Лугану 1899. године. У Првом светском рату је озбиљно рањен. Након рата је студирао низ хуманистичких наука: филозофију, биологију, књижевност, историју уметности, психологију и медицину на Универзитету у Берлину. Докторирао је са темом из филозофије „Аисторијско, историјско и антиискторијско у филозофији Артура Шопенхауера“ 1922. године.

Специјализовао се за историју Балкана и у том својству је боравио у Југославији пре Другог светског рата.

Године 1931. је учествовао у ископавањима на локалитету Градиште, изнад цркве Св. Еразма у Охриду, која су вршили Немачки археолошки институт и Народни музеј. У екипи су се налазили Миодраг Грбић, као представник Народног музеја, а Рајсвиц и Вилхелмом Унферцагтом, као представници Немачког археолошког института. Циљ истраживања је било утврђивање насеља везаног за богате гробове, пронађених на Требеништима.

Од 1941. године је био ангажован као војни саветник у реферату за заштиту уметничких вредности, чији је циљ био да прикаже немачку приврженост хашкој конвенцији о културним добрима из 1907. године. Одељење у Србији је почело са радом 3. јула 1941. године. У првом извештају о раду овог одељење Рајсвиц је описао затечено стање, констатовао број музеја у окупираној Србији и предложио њихову делатност:

• ангажовање домаћих стручних сарадника, пријатељски настројених према Немачкој
• заштита покретних објеката
• заштита непокретних објеката;
• пописивање до познатих праисторијских налазишта и историјских споменика

Немци су, у недостатку средстава да организују сами апарат управе, искористили већ постојећи, и ставили га под строгу контролу. Мада су Музеј града Београда, Војни музеј н Народна библиотека тешко оштећени током бомбардовања 6. и 7. априла 1941. године, а у окупираној Србији се до почетка 1942. године око 400 интелектуалаца нашло у логору на Бањици, одлуком војног заповедника Србије основано је Одељење за заштиту споменика културе, за чијег опуномоћеника је изабран Миодраг Грбић.

Током рата је у више прилика интервенисао код других окупационих функционера у корист српских културних споменика. Тако је априла 1942. обезбедио дозволе, превоз и лично пратио мисију преноса моштију српских светитеља, кнеза Лазара из манастира Бешеново, цара Уроша из манастира Јазак и деспота Стефана Штиљановића из манастира Шишатовац који су се нашли на територији НДХ, у окупирани Београд, коју је предводио Радослав Грујић, професор и декан Теолошког факултета.

За разлику од бројних официра из некадашње аустроугарске војске користили су окупацију Србије како би се светили за поразе из Првог светског рата и захтева да се према Србима поступа строго, као издајници и превртљивци, због пуча 27. марта, био је један од ретких људи који су симпатисали Србе и покушавали да их узму у заштите.

Након рата се вратио у Немачку, где је до смрти радио на Универзитету у Минхену. О српском етничком простору писао је у монографији „Belgrad–Berlin. Berlin Belgrad 1866–1871“ (1936), и у студији „Политички развој Југославије између два рата“ (нем. Die politische Entwicklung Jugoslawiens zwischen den Weltkriegen) (1954). Аутор је неколико значајних одредница у енциклопедијској едицији „Neue Deutche Biographie“ (NDB), између осталих, одреднице Карл Лудвиг фон Брик и гроф Леополд Берхтолд.

Литература

• Бандовић, Александар (2014). Драгана Антонијевић, ed. "Музејски курс и археологија током Другог светског рата у Београду" (PDF). Етноантрополошки проблеми - Одељење за етнологију и антропологију (Етнолошки факултет Универзитета у Београду) 9.3. ISSN 2334-8801.
• Стојановић, Александар (2012). „Радослав Грујић о преносу моштију српских светитеља априла 1942. године из НДХ У окупирану Србију” (PDF). Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије (1): 69—86. 
• Стојановић, Александар; Душан Бајагић. Историја и географија: сусрети и прожимања: Колаборација у окупираној Европи 1939-1945 компаративна анализа француског, грчког и српског искуства. Институт за новију историју Србије,Географски институт "Јован Цвијић" САНУ, Институт за славистку Ран. 2014. ISBN 9788670051256..