Југослав Влаховић

С Википедије, слободне енциклопедије
Југослав Влаховић
Југослав Влаховић (2012)
Лични подаци
Датум рођења(1949-03-17)17. март 1949.(75 год.)
Место рођењаБеоград, НР Србија, ФНРЈ
Уметнички рад
Пољеграфика, карикатура, стрип, музика
Правацстилизација, карикатура

Југослав Влаховић (Београд, 17. март 1949) српски је ликовни уметник и педагог познат по илустрацијама, карикатурама, стриповима и ликовном обликовању.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Промотивна фотографија-разгледница "Аутобус, Загреб, 1972" авангардне уметничке извор „Екипа А3“ којом се илуструју уметничке акције у Загребу, Новом Саду и Скопљу.

Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду где је сада редовни професор (Графика књиге). Као студент био је активан музичар (мјузикл “Коса” Атељеа 212), група “Породична мануфактура црног хлеба” и члан перформанс групе “Екипа А3” (Екипа за Акцију и Анонимну Атракцију).[3]

Дугогодишњи је илустратор - карикатуриста и уредник недељника НИН (од 1976). Објављивао у бројним југословенским, српским и иностраним листовима: The New York Times, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Reppublica, Das Sonntagsblatt, Die Zeit, Courrier International. и др.

Приредио 80 самосталних изложби. Објавио дванаест књига карикатура и мапу графика сериграфија Сликари и воајери (Студентски културни центар Београд, 1981. Опремио велики број књига и омота плоча, између осталих и комплетан опус састава „Рибља чорба“.[4]

Добитник је бројних награда и признања за илустрације, карикатуре и графички дизајн: Пјерова, Браће Карић, Crayon de Porcelaine, Aydin Dogan/Trump Award и друге.

Радови му се налазе у Музеју савремене уметности и Музеју примењених уметности у Београду и у иностраним музејима и збиркама (Базел, Габрово, Бон, Париз). Приредио ретроспективну изложбу у Музеју примењене уметности у Београду 2014. Активан и на другим подручјима примењене графике: дизајну заштитних знакова и логотипа, рекламних кампања и др.

Један је од оснивача Art directors Club Србије и Удружења карикатуриста Србије FECO чији је председник.

Ауторске књиге илустрација-карикатура и стрипова[уреди | уреди извор]

  • Вени, види, виц (ФПУ, 1974)
  • Расветљен случај („Књижевне новине“, 1986)
  • Југослав („Књижевне новине“, 1991)
  • Denkzettel (Edition Atelier, Беч, Аустрија, 1999)
  • Консеквенце (Породична мануфактура, 2000)
  • Арт гелери (НИН, 2001)
  • Велика мала књига („Цицеро“, 2005)
  • Чекајући годове (Графички колектив, 2006)
  • Мондисеја 2001-2009 (НИН, 2010)
  • Црна (Породична мануфактура, 2011)
  • Katze Blackie (Schoeffling & Co, Франкфурт / Немачка, 2013)
  • Књига отисака - монографија (Музеј примењене уметности у Београду, 2014)

Приређене књиге[уреди | уреди извор]

  • Ведра страна Србије – савремена српска карикатура (New moment, 2010)
  • Библиофилска издања на ФПУ 1964-2010 (Факултет примењених уметности у Београду, 2010)

Признања (секција под израдом)[уреди | уреди извор]

  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[5]

Награде[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Југослав Влаховић”, биографија, Удружење стрипских уметника Србије
  2. ^ Ивков, Слободан. „Југослав Влаховић”, биографија у монографији-каталогу 60 година домаћег стрипа у Србији 1935-1995, Галерија „Ликовни сусрет”, Суботица, 1995. Е-издање Пројекат Растко
  3. ^ „"ПЈЕР" ЈЕ КОНКУРС СА КАРАКТЕРОМ: Југослав Влаховић, легендарни карикатуриста, овогодишњи добитник награде Вечерњих новости”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-11-21. 
  4. ^ „Рибља Чорба: важни људи”, званичан сајт састава
  5. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]