Југословенски нови талас

С Википедије, слободне енциклопедије
Шарло Акробата, један од бендова југословенског новог таласа

Југословенски нови талас је, у једном контексту[1], био нови талас музике на сцени СФРЈ. Као и сами зачетници, британски и амерички нови талас, југословенски је био уско везан за панк-рок, ска, реге итд. Неки од бендова се убрајају и у југословенску панк сцену, која је постојала пре новог таласа. У почетку нови талас и панк били су синоними.

Преглед[уреди | уреди извор]

Нови талас се појавио у Југославији у току 70-их година прошлог века и имао је велики утицај на југословенску културу. Југословенска рок сцена, уопште, била је друштвено прихваћена, добро развијена и пропраћена у медијима. Нови талас највише је био пропраћен од стране загребачког Полета и београдског Џубокса, као и на телевизијском шоу Рокенролер, познатом по пуштању уметничких музичких видеа.

Овај покрет "против државни" покрет био је подржан чак и од самих комунистичких власти, тачније од Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) који је често организовао концерте, фестивале, журке, изложбе и друге културне догађаје. Стихове, који су критиковали власт и били сатирични у вези мана југословенског социјализма, власти су прихватале као "корисну и пријатељску критику" и често су успели да прођу процес цензуре[2]. Поготово бенд Азра, који је познат по политичким и социјалним критикама у својим песмама. Југословенски нови талас сарађивао је са разним концептуалним, уметничким покретима попут поп-арта, авангарде итд.

Важни ствараоци југословенског новог таласа су: Азра, Шарло Акробата, Идоли (познати по својој песми и видеу "Маљчики" у којима исмевају совјетски соцреализам), Панкрти (први југословенски панк састав), Прљаво казалиште, Електрични оргазам, Слађана Милошевић, Хаустор, Булдождер, Лабораторија Звука, Филм (један од првих бендова југословенског новог таласа) итд.

Током 70-тих година прошлог века како је полако тонуло интересовање за хард рок и прогресивни рок и будило се занимање за панк и нови талас, чак је и бенд Бијело Дугме одлучио променити свој рурални народни звук хард рока и да уплива у сфере новог таласа.

Култни симболи југословенског новог таласа укључују албуме компилација Пакет аранжман[3], Нови Панк Вал, Артистичка радна акција и нарочито филм Дечко који обећава.

Декаденца[уреди | уреди извор]

С почетка 80-их година[4] популарност новог таласа почела је опадати и многи бендови тада су се распали. Кључан период ове декаденце била је 1982. Поред опадања популарности новог таласа интернационално, у Југославији она опада и због економске кризе и политичке нестабилности, нарочито у Социјалној аутономној провинцији Косово након Титове смрти. Такође, жанрови попут постпанка, мрачног таласа и готик рока, као и покрета Нови Романтичари и синт попа, почели су своју велику експанзију у свету, укључујући и Југославију[5].

Шарло Акробата променио је свој звук у израженије мелодије постпанка. Милан Младеновић, певач и гитариста, 1982. године формирао је бенд Екатарина Велика, који остаје аутентичан по мрачним, поетичним тоновима и промишљеном ставу. У готово исто доба, бубњар из Шарла, Душан Којић Која формирао је свој састав Дисциплина кичме, који ће достићи интернационалну популарност.

Идоли, Прљаво казалиште и Филм постали су поп рок састави који су доста добро друштвено били прихваћени. Кроз 80те Азра је постепено прешла у конвенционални рок, прожимајући каткад фолклорну рок тематику. Џони Штулић, певач Азре, познат је по свом песничком изражавању. Електрични оргазам је постао бенд свирајући мејнстрим рок, углавном под утицајем Ролингстоунса.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Југословенски нови талас још увек се сматра "златним добом" попа и рока у земљама које су се после распада изпиљиле из Југославије. Југословенски нови талас изродио је неке од најважнијих југословенских културних чинова и на Западу се сматра квалитетним и оригиналним.

Године 2004. Игор Марковић снимио је филм Сретно дијете (по песми Прљавог казалишта). У филму обрађују се битни догађаји који је на југословенску сцену довео нови талас.

Бендови[уреди | уреди извор]

СР Словениja:

СР Хрватска:

СР Србија, са Војводином и Kосовом:

СР Босна и Херцеговина:

СР Македонија:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Božilović, Jelena (2013). „New Wave in Yugoslavia-Socio-Political Context” (PDF). Facta Universitatis. 12 (1): 69—83. 
  2. ^ Pulsdemokratije.net - Muzika 1980-ih u Jugoslaviji
  3. ^ "Yubilej: YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike (15 godina kasnije)", balkanrock.com
  4. ^ Peake, Steve. "Top 10 New Wave Artists of the '80s". About.com Entertainment.
  5. ^ Cateforis 2011, стр. 57–62

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]