Пређи на садржај

Јукатански канал

Координате: 21° 34′ 42″ С; 85° 54′ 27″ З / 21.578333° С; 85.9075° З / 21.578333; -85.9075
С Википедије, слободне енциклопедије
Јукатански канал
Јукатански канал
Координате21° 34′ 42″ С; 85° 54′ 27″ З / 21.578333° С; 85.9075° З / 21.578333; -85.9075 21° 34′ 42″ С; 85° 54′ 27″ З / 21.578333° С; 85.9075° З / 21.578333; -85.9075
Макс. ширина217 km (135 mi) km
Макс. дубина2.779 m (9.117 ft) m
Водена површина на Викимедијиној остави

Јукатански канал (шп. Canal de Yucatán) је мореуз између Мексика и Кубе. Повезује Карипско море са Мексичким заливом. Широк је 200 km и дубок готово 2 800 m, у својој најдубљој тачки која је у близини обале Кубе.[1]

Простире се између мексиканског рта Капоч и кубанског рта Сан Антонио.[2] Вода кроз канал протиче од истока ка западу под утицајем Северноекваторијалне струје и Јужноекваторијалне струје. Када ова вода протиче поред Јукатана, назива се Јукатанском струјом.[3] Ова струја обезбеђује највећи прилив воде у Мексички залив, пошто је количина воде која доспе у њега преко Флоридског мореуза знатно мања.[4]

Јукатански канал одваја Кубу од мексичког Јукатанског полуострва и повезује Карипско море са Мексичким заливом. Теснац је дугачак 217 km (135 mi) између рта Каточе у Мексику и рта Сан Антонио на Куби.[2] Он има максималну дубину у близини кубанске обале од 2,779 m (9 ft 1,4 in).[1] Вода тече кроз Карипско море од истока ка западу. Овај ток се састоји од 5 Sv воде из Северне екваторијалне струје[5] која тече кроз Ветровни пролаз[6][7][8] и 12 Sv воде из Јужноекваторијалне струје која тече дуж обале Бразила. Укупан проток је око 17 Sv на температури од најмање 17 °C (63 °F). Када ова вода протиче поред полуострва Јукатан, постаје Јукатанска струја.[9] Ова струја обезбеђује највећи део дотока воде у Мексички залив пошто је количина воде која улази кроз Флоридски мореуз мала и повремена.[4] Јукатанска струја снажно тече на западној страни канала, док кубанска противструја тече у супротном смеру на источној страни канала. Испод Јукатанске струје налази се Јукатанска потструја која тече према југу и при томе одузима воду из Мексичког залива.[4]

Корални гребени

[уреди | уреди извор]

Док вода пролази кроз Јукатански канал и прилива се у Мексички залив, пролази преко коралних гребена.[10][11][12][13][14] Неки од корала који граде гребене су: Acropora cervicornis, Acropora palmata и Montastraea annularis. Међутим, крајем 1990-их већина корала је изумрло. Биодиверзитет ове области је угрожен због прекомерне експлоатације.[15][16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Free Dictionary
  2. ^ а б Britannica
  3. ^ Gyory, Joanna; Mariano, Arthur J.; Ryan, Edward H. „The Caribbean Current”. Ocean surface currents. Архивирано из оригинала 08. 04. 2009. г. Приступљено 2013-08-31. 
  4. ^ а б в Gyory, Joanna; Mariano, Arthur J.; Ryan, Edward H. „The Yucatan Current”. Ocean surface currents. Архивирано из оригинала 04. 08. 2020. г. Приступљено 2013-08-31. 
  5. ^ Zhang, Linlin (2017). „Structure and Variability of the North Equatorial Current/Undercurrent from Mooring Measurements at 130°E in the Western Pacific”. Scientific Reports. 7: 46310. Bibcode:2017NatSR...746310Z. PMC 5395815Слободан приступ. PMID 28422095. doi:10.1038/srep46310Слободан приступ. 
  6. ^ Riley, Shannon Rose (2006). Imagi-Nations in black and white: Cuba, Haiti, and the performance of difference in United States national projects, 1898–1940 (Теза). University of California, Davis. стр. 50. OCLC 191680434. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. 
  7. ^ Symithe, S.; Calais, E.; Chabalier, J. B.; Robertson, R.; Higgins, M. (2015). „Current block motions and strain accumulation on active faults in the Caribbean.”. Journal of Geophysical Research: Solid Earth. 120 (5): 3748—3774. Bibcode:2015JGRB..120.3748S. doi:10.1002/2014JB011779Слободан приступ. 
  8. ^ Bell, Katherine (2015-03-01). Brennan, Mike; Raineault, Nicole, ур. „New Frontiers in Ocean Exploration: The E/V Nautilus 2014 Gulf of Mexico and Caribbean Field Season”. Oceanography. doi:10.5670/oceanog.2015.supplement.01Слободан приступ. 
  9. ^ Gyory, Joanna; Mariano, Arthur J.; Ryan, Edward H. „The Caribbean Current”. Ocean surface currents. Архивирано из оригинала 08. 04. 2009. г. Приступљено 2013-08-31. 
  10. ^ „How Reefs Are Made”. Coral Reef Alliance. 2021. Архивирано из оригинала 3. 11. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2022. 
  11. ^ Lee, Jeong-Hyun; Chen, Jitao; Chough, Sung Kwun (1. 6. 2015). „The middle–late Cambrian reef transition and related geological events: A review and new view”. Earth-Science Reviews. 145: 66—84. Bibcode:2015ESRv..145...66L. ISSN 0012-8252. doi:10.1016/j.earscirev.2015.03.002. 
  12. ^ Spalding MD, Grenfell AM (1997). „New estimates of global and regional coral reef areas”. Coral Reefs. 16 (4): 225—230. S2CID 46114284. doi:10.1007/s003380050078. 
  13. ^ Mulhall, M. (пролеће 2009). „Saving rainforests of the sea: An analysis of international efforts to conserve coral reefs”. Duke Environmental Law and Policy Forum. 19: 321—351. Архивирано из оригинала 6. 1. 2010. г. 
  14. ^ „Where are Corals Found?”. NOAA Coral Reef Conservation Program. NOAA. 13. 5. 2011. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 24. 3. 2015. 
  15. ^ Jord, E. „Mexico”. Reefs at Risk in the Caribbean. World Resources Institute. Архивирано из оригинала 08. 05. 2013. г. Приступљено 2013-08-31. 
  16. ^ Cortés, J., ур. (2003). Latin American Coral Reefs. Gulf Professional Publishing. стр. 134—147. ISBN 9780080535395. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]