Јунес ел Ајнауи

С Википедије, слободне енциклопедије
Јунес ел Ајнауи
Јунес ел Ајнауи
Лични подаци
Датум рођења(1971-09-12)12. септембар 1971.(52 год.)
Место рођењаРабат, Мароко
ДржављанствоМароко
Висина1,93 m
Маса86 kg
ПребивалиштеРабат, Мароко
Информације о каријери
Про. каријера1990–
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
Зарада4.044.613 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/younes-el-aynaoui/e121/overview
Појединачно
Победе—порази265—227 (53,86% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири5 (15 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала11
Најбољи пласманБр. 14 (3. новембар 2003)
Тренутни пласманБр. 1784 (3. јул 2017)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеЧФ (2000, 2003)
Ролан Гарос4К (1995, 2000)
Вимблдон3К (2000, 2001, 2003)
ОП САДЧФ (2002, 2003)
Остали турнири
Олимпијске игре2К (1992)
Парови
Победе—порази24—56 (30% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири0
Изгубљена финала0
Најбољи пласманБр. 85 (14. јул 2003)
Тренутни пласман
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије2К (2003)
Ролан Гарос3К (2003)
Вимблдон2К (2003)
ОП САД1К (2003, 2005)
Остали турнири — парови
Олимпијске игре1К (1992, 2004)
Тимска такмичења
Дејвис куп1К (2001, 2002)
Ажурирано: 3. јул 2017..

Јунес ел Ајнауи (арап. يونس العيناوي; рођен 12. септембра 1971. у Рабату) је бивши марокански професионални тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 3. новембра 2003. када је заузимао 14. место на АТП листи. Освојио је пет титула на АТП турнирима у појединачној конкуренцији.

Каријера[уреди | уреди извор]

На гренд слем турнирима је стизао четири пута до четвртфинала (по два пута на ОП Аустралије и ОП Сједињених Америчких Држава). Остао је упамћен његов наступ на ОП Аустралије 2003. када је у четвртом колу савладао најбољег тенисера света, Лејтона Хјуита, да би у четвртфиналу био поражен од Ендија Родика после скоро пет сати игре. На овом мечу је постављен нови рекорд Аустралијан опена по укупном броју гемова (83) и трајању петог сета (скоро два и по сата).[1]

Током своје дуге каријере Јунес ел Ајнауи је због повреда доста одсуствовао са терена. Са активним играњем тениса је престао у септембру 2008. а турнир у Дохи 2010. је био његов опроштајни на АТП туру.[2] После победе у првом колу елиминисан је већ у наредној рунди од Стива Дарсија.[3]

Учествовао је и на неколико фјучерса у периоду 2015–2016. али није забележио ниједну победу. За фјучерс у Манами (Бахреин) добио је специјалну позивницу организатора (енгл. wild card). Успешно је прошао два кола квалификација и нашао се у главном жребу где је у првом колу савладао Бернда Кослера а потом је у другом колу поражен од Виктора Дурасовића. Ове три победе биле су прве на професионалном нивоу после 7 година и турнира у Дохи.[4] Са својих 45 година постао је најстарији рангирани тенисер на АТП листи у синглу.[5]

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 16 (5–11)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–1)
АТП 250 (5–10)
Финала по подлози
Тврда (1–3)
Шљака (4–7)
Трава (0–0)
Тепих (0–1)
Финала по локацији
Отворено (5–10)
Дворана (0–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 21. март 1993. Казабланка, Мароко Шљака Аргентина Гиљермо П. Ролдан 4–6, 3–6
Финалиста 2. 7. јануар 1996. Доха, Катар Тврда Чешка Петр Корда 6–7(5–7), 6–2, 6–7(5–7)
Финалиста 3. 14. јануар 1996. Џакарта, Индонезија Тврда Холандија Сјенг Шалкен 3–6, 2–6
Финалиста 4. 4. август 1996. Амстердам, Холандија Шљака Шпанија Франциско Клаве 5–7, 1–6, 1–6
Финалиста 5. 15. новембар 1998. Сантјаго, Чиле Шљака Шпанија Франциско Клаве 2–6, 4–6
Победник 1. 8. август 1999. Амстердам, Холандија Шљака Аргентина Маријано Забалета 6–0, 6–3
Финалиста 6. 12. март 2000. Богота, Колумбија Шљака Аргентина Маријано Пуерта 4–6, 6–7(5–7)
Финалиста 7. 22. јул 2001. Амстердам, Холандија (2) Шљака Шпанија Алекс Коређа 3–6, 7–5, 6–7(0–7), 6–3, 4–6
Победник 2. 16. септембар 2001. Букурешт, Румунија Шљака Шпанија Алберт Монтањес 7–6(7–5), 7–6(7–2)
Финалиста 8. 14. октобар 2001. Лион, Француска Тепих (д) Хрватска Иван Љубичић 3–6, 2–6
Победник 3. 5. јануар 2002. Доха, Катар Тврда Шпанија Феликс Мантиља 4–6, 6–2, 6–2
Финалиста 9. 3. март 2002. Дубаи, УАЕ Тврда Француска Фабрис Санторо 4–6, 6–3, 3–6
Победник 4. 14. април 2002. Казабланка, Мароко Шљака Аргентина Гиљермо Кањас 3–6, 6–3, 6–2
Победник 5. 5. мај 2002. Минхен, Немачка Шљака Њемачка Рајнер Шитлер 6–4, 6–4
Финалиста 10. 14. јул 2002. Бостад, Шведска Шљака Шпанија Карлос Моја 3–6, 6–2, 5–7
Финалиста 11. 13. април 2003. Казабланка, Мароко (2) Шљака Француска Жилијен Буте 2–6, 6–2, 1–6

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Roddick survives 83-game epic”. The Guardian. 22. 1. 2003. Приступљено 15. 7. 2017. 
  2. ^ „Younes to Retire in Style”. Qatar Tennis Federation. 6. 1. 2010. Архивирано из оригинала 02. 12. 2010. г. Приступљено 15. 7. 2017. 
  3. ^ „El Aynaoui retires from tennis in Doha”. Tennis. 7. 1. 2010. Приступљено 15. 7. 2017. 
  4. ^ „At 45, El Aynaoui's winning return ends in Bahrain”. ITF Tennis. 23. 3. 2017. Приступљено 15. 7. 2017. [мртва веза]
  5. ^ „Younes El Aynaoui the oldest player on the ATP list”. Tennis World. 5. 4. 2017. Приступљено 15. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]