Љиљана Марковић (универзитетска професорка)
| Љиљана Марковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 5. јун 1953. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
| Образовање | Универзитет у Кембриџу |
| Награде | Орден излазећег Сунца |
Љиљана Марковић (Београд, 5. јун 1953) српски је јапанолог и универзитетски професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирала је на Факултету економских и политичких наука и Факутлету оријенталнијх студија Универзитета у Кембриџу, на коме је и магистрирала. Докторирала је на Универзитету Ћуо у Токију.[1]
Прошла је сва професорска звања на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Била је деканка (2016-2019)[2] и председница Већа докторских студија Филолошког факултета Универзитета у Београду.[1] Поднела је оставку на позицију в. д. декана јула 2020.[1]
На изборима у Београду 2018. била је на листи „Александар Вучић – Зато што волимо Београд” за градске одборнике.[1]
Неколико професора Филолошког факултета у новембру 2019. упутилo је Одбору за професионалну етику Универзитета у Београду захтев за утврђивање неакадемског понашања Љиљане Марковић јер је наводно више дела других ауторки присвојила у својој библиографији што је повреда Кодекса професионалне етике.[3][4]
Током четрдесет година педагошког рада на Филолошком факултета извела је преко 500 дипломираних јапанолога, неколико десетина магистара и мастера јапанологије, као и десетак доктора наука.[1]
Она је написала значајан број књига и научних радова о јапанској цивилизацији.[1]
Награде[уреди | уреди извор]
- Влада Јапана јој је доделила Награду Министра спољних послова Јапана (Гаиму даиђин шо), за посебан допринос у развоју јапанологије као научне дисциплине и унапређивању културних веза између Јапана и Србије, 2010.[1]
- Орден излазећег Сунца - златни зраци са розетом, за изузетан допринос у успостављању и унапређењу пријатељских односа са Јапаном, Јапан[5]
Дела[уреди | уреди извор]
- Књиге
- Образовни систем Јапана, 1953.[6]
- Преводи
- Велемајстор; Снежна земља, 1981.[7]
- Играчица из Изуа ; Месец на води, 2009.[8]
- Лепота и туга, 2010.[9]
- Не дај ми никада да одем, 2020.[10]
- Приређивач
- Хаику, са Александром Вранеш и Биљаном Златковић, 2019.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „Љиљана Марковић | Filoloski fakultet” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 06. 05. 2022. г. Приступљено 2022-05-06.
- ^ „Otvoreno pismo rektoru, Senatu i Savetu UB - Novi Standard”. Нови Стандард (на језику: српски). 2020-09-30. Приступљено 2022-05-06.
- ^ „Ljiljana Marković”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Mitić, Ana (2020-03-03). „Krivična prijava protiv dekanke Filološkog fakulteta zbog falsifikovanja”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06.
- ^ FoNet (2022-04-29). „Orden izlazećeg sunca za profesorku Ljiljanu Marković: Produbljivanje saradnje između Japana i Srbije”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Образовни систем Јапана :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Velemajstor; Snežna zemlja :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Играчица из Изуа; Месец на води :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Lepota i tuga; Utsukushisa to kanashimi to :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ne daj mi nikada da odem; Never Let Me Go :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Хаику :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2022-05-06.
