Људмила Улицка
| Људмила Улицка | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. фебруар 1943. |
| Место рођења | Давлеканово, Башкортостан, Совјетски Савез |
| Образовање | Московски државни универзитет Ломоносов |
| Занимање | биолог, књижевник |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Соњечка Медеја и њена деца Случај Кукоцки Искрено ваш Шурик |
Људмила Јевгењевна Улицка (рус. Людмила Евгеньевна Улицкая ; Давлеканово 21. фебруар 1943)[1] је једна од најзначајнијих савремених руских књижевница. Светску славу стекла је причама и романима који су преведени на више од двадесет језика.
Биографија[уреди | уреди извор]
Људмила Улицка рођена је 21. фебруара 1943. године у Давлеканову, Русија. Дипломорала је биологију на Московском државном универзитету Ломоносов 1968. године. Радила је као научник у Институту за генетику у Москви, али је убрзо остала без посла јер се сазнало да је на својој писаћој машини прекуцавала забрањени роман. Тако се завршила њена научна каријера и отпочела књижевна.[2]
У прво време живела је од писања драма и сценарија за позоришта, радио и телевизију. Писала је и рецензије за драме и преводила стихове с монголског језика.[3]
Приче је почела да објављује по часописима крајем осамдесетих година прошлог века, али је постала позната тек након што су по њеним сценаријима снимљени филмови Сестрице Либерти и Жена за све. Светску славу јој је донео роман Соњечка који је штампан у култном књижевном часопису Нови свет. Соњечка је 1994. године у Француској проглашена за најбољу књигу године и добила престижну књижевну награду Медицис, а четири године касније Улицка за ово дело добија угледну италијанску књижевну награду Ђузепи Ачерби.[4]
Потом су уследиле награде Пен центра, Руска награда Букер, Књига године 2004, Аустријска државна награда за европску књижевност и др.
По њеном роману Случај Кукоцки снимљена је ТВ серија, а према збирци прича Сиромашни рођаци ТV филм.[3]
Дела[уреди | уреди извор]
- Соњечка (роман, 1994),
- Сиромашни рођаци (књига прича, 1994),
- Медеја и њена деца (роман, 1996),
- Весели испраћај (новела, 1998),
- Љаљина кућа (књига прича, 1999),
- Случај Кукоцки (роман, 2001),
- Девојчице (књига прича, 2002),
- Провидне приче (књига прича, 2003),
- Искрено ваш Шурик (роман, 2004),
- Људи нашег цара (књига прича, 2005),
- Данијел Штајн, преводилац (роман, 2006),
- Зелени шатор (роман, 2010),
- Јаковљеве лестве (роман, 2015).[5]
Награде[уреди | уреди извор]
Добила је читав низ руских и међународних књижевних признања.
- Медицис,
- Москва-ПЕН,
- Ђузепи Ачерби, италијанска књижевна награда
- Руски Букер,
- Награда за руску књигу године,
- кинеска Национална награда за књижевност,
- руска награда Велика књига,
- Гринцан Кавур,
- Велика награда Будимпеште,
- Симон Бовоар,
- Аустријска државна награда за књижевност.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Людмила Улицкая”. peoples.ru. Приступљено 14. 1. 2019.
- ^ „Ljudmila Ulicka”. arhipelag.rs. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ а б Ulicka, Ljudmila (2007). Danijel Štajn, prevodilac. Beograd: Paideia. ISBN 978-86-7448-376-3.
- ^ „Ulickoj dodeljena austrijska državna nagrada za književnost”. mojenovosti.com. Приступљено 15. 1. 2019.
- ^ а б Ulicka, Ljudmila (2016). Zeleni šator. Beograd: Arhipelag. стр. 475. ISBN 978-86-523-0198-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ulicka, Ljudmila (2007). Danijel Štajn, prevodilac. Beograd: Paideia. ISBN 978-86-7448-376-3.
