Њиређхаза

Координате: 47° 57′ 11″ С; 21° 43′ 36″ И / 47.953135° С; 21.726721° И / 47.953135; 21.726721
С Википедије, слободне енциклопедије
Њиређхаза
мађ. Nyíregyháza
Њиређхаза
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаСаболч-Сатмар-Берег
СрезЊиређхаза
Становништво
Становништво
 — 116.899
 — густина425,92 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 57′ 11″ С; 21° 43′ 36″ И / 47.953135° С; 21.726721° И / 47.953135; 21.726721
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина274,46 km2
Њиређхаза на карти Мађарске
Њиређхаза
Њиређхаза
Њиређхаза на карти Мађарске
Поштански број4400
Позивни број42
Веб-сајт
www.nyiregyhaza.hu

Њиређхаза (мађ. Nyíregyháza) је седми по величини град у Мађарској. Њиређхаза је управно средишзе жупаније Саболч-Сатмар-Берег.

Град има 116.874 становника према подацима из 2008. године.

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Назив града води порекло од мађарских речи Nyír(у преводу бреза) и ház (у преводу кућа).

Географија[уреди | уреди извор]

Град Њиређхаза се налази у североисточном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 220 километара источно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама (магистрална пруга Будимпешта - граница са Украјином, савремени ауто-пут М3).

Град Њиређхаза се налази у североисточном делу Панонске низије и нема реку. Клима у граду је умерено континентална.

Историја[уреди | уреди извор]

По доласку Мађара у Панонију на месту данашњег града образовало се сеоско насеље. 1209. године први пут се помиње под данашњим именом Њиређхаза. Током касног средњег века овде је постојало мало насеље, које је у време турске управе над овим крајевима било расељено.

Крајем 17. века овај део Паноније се ослобађа турске власти и Њиређхаза се поново јавља као насеље. Град у 18. веку се брзо развија и постаје важно културно, привредно и управно средиште области и 1786. године званично постаје трговиште.

Током Револуције 1848-49. град Њиређхаза је имао значајну улогу, али није значајније страдао. После Револуције град се брзо подигао и већ 1858. године добио железничку везу са Будимпештом. Такође, у ово време подигнуте су многе нове грађевине, а град се и бројчано повећавао.

После Првог светског рата град Њиређхаза се прво нашао у власти румунске војске (1919. г.), а после враћања новооснованој мађарској републици град се нашао у забаченом делу земље, што успорава развој града. Нови прекид десио се крајем Другог светског рата када је Њиређхаза страдала. Током друге половине века град је доживео поново развој и раст становништва (са 55 хиљада после рата на 120 хиљада почетком 90-их година). Током протеклих година транзиције, због неповољног положаја на истоку земље град је доживео дубљу кризу него други градови у држави.

Становништво[уреди | уреди извор]

По процени из 2017. у граду је живело 117.689 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
114.152118.795119.746117.689

Њиређхаза је седми град по величини у држави. Град последњих година поново расте захваљујући подстицању економије на све важнијој прометној вези Будимпешта - Украјина.

Становништво Њиређхазе махом чине Мађари. По вероисповести већина у граду су протестанти - калвинисти.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]