Џон К. Калхун

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон К. Калхун
Џон Колдвел Калхун
Лични подаци
Датум рођења(1782-03-18)18. март 1782.
Место рођењаАбевил, Јужна Каролина, САД
Датум смрти31. март 1850.(1850-03-31) (68 год.)
Место смртиВашингтон, САД
УниверзитетУниверзитет Јејл
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска странка
7. Потпредседник Сједињених Америчких Држава
4. март 1825. — 28. децембар 1832.
ПредседникЏон Квинси Адамс
Ендру Џексон
ПретходникДанијел Д. Томпкинс
НаследникМартин ван Бјурен
Потпис

Џон Колдвел Калхун (енгл. John Caldwell Calhoun; Абевил, 18. март 1782 — Вашингтон, 31. март 1850) је био водећи политичар и теоретичар политике из Јужне Каролине током прве половине 19. века.

Каријера[уреди | уреди извор]

Калхун је елоквентно говорио о свим питањима његовог времена, али је често мењао ставове. Калхун је започео своју политичку каријеру као националиста, модернизатор и борац за јаку националну владу и протекционизам. Након 1840. је променио ставове и залагао се за права савезних држава, ограничену владу, нулификацију (право држава да пониште савезне законе које сматрају неуставним) и слободну трговину. Остао је најбоље упамћен по својој жучној и оригиналној одбрани робовласништва као нечег позитивног, по увођењу теорије права мањина у демократији, и по усмеравању Југа у правцу сецесије.

Калхун је био привржен принципу слободе (мада не за робове) и противник корупције. Изградио је себи репутацију као теоретичар политике тако што је редефинисао републиканизам тако да укључује одобравање робовласништва и права мањина – у контексту јужњачке беле мањине. Како би заштитио права мањине од владавине већине, залагао се за „конкурентну већину“, по којој би мањина понекад могла да блокира проблематичне предлоге. Калхунова одбрана робовласништва више није од значаја, али његов концепт конкурентне већине, где мањина има право да се успротиви, или чак да постави вето на непријатељске законе који су усмерени против ње је инкорпориран у амерички систем вредности.[1] Калхун је тврдио да су јужњачки белци, бројчано надјачани у Сједињеним Државама гласачима насељенијих северњачких држава једна таква „мањина“ која заслужује посебну законску заштиту.

Калхун је био на многим значајним политичким позицијама: служио је у Представничком дому, Сенату, и био је потпредседник, као и секретар рата и државни секретар. Обично је подржавао Демократску странку, али је кокетирао и са Виговцима, и разматрао је да се кандидује за председника на изборима 1824. и 1844. Као „ратни јастреб“ је у Конгресу агитовао за Рат 1812. против Британаца. Као ратни секретар за време председника Џејмса Монроа је реорганизовао и модернизовао Министарство рата.

Калхун је умро 11 година пре почетка Грађанског рата у Сједињеним Државама, али је представљао инспирацију сецесионистима. Његова реторичка одбрана робовласништва је делом одговорна за ескалирање јужњачких претња сецесионизмом услед јачајућег аболиционистичког става на Северу.

Калхун је био део „Великог тријумвирата“ или „Бесмртног трија“ конгресних вођа, заједно са колегама Данијелом Вебстером и Хенријем Клејом. Године 1957, сенатски комитет је изабрао Калхуна за једног од пет највећих сенатора у историји Сједињених Држава, заједно са Хенријем Клејем, Данијелом Вебстером, Робертом Ла Фолетом, и Робертом Тафтом.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Safford, "John C. Calhoun, Lani Guinier, and Minority Rights," (1995)
  2. ^ „The "Famous Five"”. Приступљено 11. 3. 2010. 

Даља литература[уреди | уреди извор]

Биографије[уреди | уреди извор]

  • Bartlett, Irving H. John C. Calhoun: A Biography (1994), 413pp, Бартлет, иако непријатељски настројен према робовласништву, осликава Калхуна као принципијелног, конзистентног, и често хвале вредног првака робовласништва на Југу.
  • Capers, Gerald M. John C. Calhoun, Opportunist: A Reappraisal (1960) онлајн издање
  • Coit, Margaret L. (1990). John C. Calhoun: American Portrait. Cherokee Publishing Company (GA). ISBN 0877971854. 
  • Current, Richard N. John C. Calhoun (1966), кратка научна биографија
  • Hofstadter, Richard. "The Marx of the Master Class" у The American Political Tradition and the Men Who Made It, (1948), угицајни есеј о Калхуну. онлајн на ACLS E-Book
  • Meigs, William Montgomery (1917). The Life of John Caldwell Calhoun. The Neale Publishing Company. ISBN 9780795009181. 
  • Niven, John (јул 1993). John C. Calhoun and the Price of Union: A Biography. LSU Press. ISBN 0807118583. 
  • Niven, John. "Calhoun, John C."; American National Biography Online Feb. 2000
  • Peterson, Merrill D. (1987). The Great Triumvirate: Webster, Clay, and Calhoun. Oup USA. ISBN 0195056868. 
  • Wiltse, Charles M. (1944). John C. Calhoun, Nationalist, 1782–1828. ISBN 978-0-8462-1041-2. ; John C. Calhoun, Nullifier, 1829–1839 (1948); John C. Calhoun, Sectionalist, 1840–1859 (1951);}-

Специјализоване студије[уреди | уреди извор]

Примарни извори[уреди | уреди извор]

  • Calhoun, John Caldwell (2003). H. Lee Cheek, ур. John C. Calhoun: Selected Writings and Speeches. Regnery Gateway. ISBN 0895261790. 
  • The Papers of John C. Calhoun Edited by Clyde N. Wilson; 28 volumes, University of South Carolina Press, 1959–2003.[1]; садржи сва Калхунова писма, памфлете и говоре, као и већину писама написаних њему.
  • Calhoun, John C. Slavery a Positive Good, говор у Сенату, 6. фебруар 1837.
  • Calhoun, John C. Ed (1992). Ross M. Lence, ур. Union and Liberty: The Political Philosophy of John C. Calhoun. 1992. ISBN 978-0-86597-102-8. 
  • "Correspondence Addressed to John C. Calhoun, 1837–1849," Chauncey S. Boucher and Robert P. Brooks, eds., Annual Report of the American Historical Association, 1929. 1931

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Џон К. Калхун на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џон_К._Калхун&oldid=27544037”