Агон
Агон (грч. agön, ἀγών) је мегдан, такмичење у витешким играма код старих Грка.[1] Актери или агонисти су учествовали на Олимпијским играма и према Платоновим речима били „божје играчке“, а победом су стицали статус међу бесмртним боговима са Олимпа.[2] Међутим, агон је подразумевао и надметање у другим областима, као што су поезија, плес, сликарство, вајарство, филозофија, политика итд.[3][4]
Грчка митологија[уреди | уреди извор]
У грчкој митологији, Агон је био персонификација, дух или демон такмичења, коме је био посвећен и олтар у Олимпији. Ово божанство је можда исто као и Зелос (или Зел). Његови родитељи нигде нису наведени.[5]
Савремена схватања[уреди | уреди извор]
Према Шантал Муф, филозофкињи из Белгије, политички термин агонизам је заснован на овој речи и подразумева сукоб који имплицира сусрет, откриће, сазнање, промену - у чему је важно учествовати, јер и пораз може бити част. Овакав став подразумева демократију и оптимистички поглед на разрешење политичких сукоба.[6]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Вујаклија, М. 1985. Лексикон страних речи и израза. Просвета: Београд.
- ^ Дуња & Љубодраг Симоновић. (2007) Нови свет је могућ: Спорт и култ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2008)
- ^ Симоновић, Љ. Philosophy of Olympism: Modern and ancient olympism Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2016)
- ^ Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 5. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ theoi.com: Agon
- ^ Данас: Борба и сукоб; datum: 24.5.2008.
