Аеродром Фрањо Туђман
45° 44′ 35″ N 16° 04′ 08″ E / 45.74306° С; 16.06889° И
| Аеродром Фрањо Туђман | |||
|---|---|---|---|
|
| |||
| Општи подаци | |||
| Изворни назив | Zračna luka Franjo Tuđman | ||
| IATA | ZAG | ||
| ICAO | LDZA | ||
| Тип | јавни/војни | ||
| Оператор | Зрачна лука Фрањо Туђман | ||
| Отворен | 1962. год. (од. 2017. Нова зграда терминала) | ||
| Држава | Хрватска | ||
| Најближи град | Загреб | ||
| Надморска висина | 108 m | ||
| Статистика | |||
| Број писта | 1 | ||
| Број путника |  3.336.310
| ||
| Количина робе | > 10.000 kg | ||
| Полетно-слетне стазе | |||
| Смер | Дужина | Површина | |
| m | ft | ||
| 05/23 | 3.251 | 10.669 | асфалтирана |
Аеродром „Фрањо Туђман” Загреб (хрв. Zračna luka „Franjo Tuđman“ Zagreb; IATA: ZAG, ICAO: LDZA) главни је међународни аеродром у Хрватској. Аеродром је удаљен 10km од центра Загреба. На Аеродрому Загреб (како се звао до средине 2017) смештене су техничке базе Кроација ерлајнса. Кроз аеродром је 2018. године прошло 3.336.310 путника.
Историјат[уреди | уреди извор]
Прво летилиште у Загребу настало је 1909. године у предграђу Чрномерец. Прва домаћа редовна линија је слетела на Аеродром Боронгај 15. фебруара 1928. Аеродром Загреб је на садашњој локацији (Плесо) отворен 20. априла 1962. године и био је техничка база Југословенског аеротранспорта.
Средином 2017. је под концесијом француске компаније отворена нова зграда терминала, те је стара избачена из функције. Исте године „Аеродром Загреб” је добио нови назив „Аеродром Фрањо Туђман” по имену првог хрватског председника.[1]
Авио-компаније и дестинације[уреди | уреди извор]
Следеће авио-компаније користе Аеродром Загреб (од јануара 2017):
- Аерофлот (Москва-Шереметјево)
- Бритиш Ервејз (Лондон-Хитроу)
- Брисел ервејз (Брисел)
- Виз Ер (Лондон-Лутон)
- Ер Србија (Београд Никола Тесла)
- Ер Франс (Париз-Шарл де Гол)
- Ер Трансат (Аеродром Пирсон Торонто)
- Ер Канада Руж (Аеродром Пирсон Торонто)
- Емирејтс (Међународни аеродром Дубаи)
- Ел ал (Тел Авив - Међународни аеродром Бен Гурион)
- Кроација ерлајнс (Амстердам, Беч, Бол, Брисел, Гетеборг [Сезонски], Диселдорф [од маја 2008], Дубровник, Задар, Копенхаген, Лион [Сезонски], Лондон-Гетвик, Лондон-Хитроу, Минхен, Париз-Шарл де Гол, Пула, Рим-Леонардо да Винчи, Сарајево, Скопље, Сплит, Тел Авив [Сезонски], Франкфурт, Цирих)
- Ибериа (Мадрид Барахас)
- Иџијан ерлајнс (Атина - од 14.5.2018)
- КЛМ (Амстердам Шкипол)
- Катар ервејз (Доха)
- Луфтханза (Минхен, Франкфурт)
- ЛОТ Полиш ерлајнс (Варшава)
- Норвиџан (Копенхаген, Стокхолм Арланда)
- Остријан ерлајнс (Беч)
- Скандинејвијан ерлајнс систем (Стокхолм-Арланда)
- Свис Интернешнл ер лајнс (Цирих)
- ТАП Португал (Болоња, Лисабон)
- Теркиш ерлајнс (Истанбул)
- Трејд ер (Осијек)
- Вуелинг (Барселона Ел Прат)
- ЧСА (Праг)
- Џерменвингс (Берлин-Шенефелд, Дортмунд, Келн/Бон, Хамбург, Штутгарт)
Карго[уреди | уреди извор]
Следеће Карго авио-компаније користе Аеродром Загреб
- ДХЛ (Болоња, Келн/Бон, Лајпциг, Милано, Венеција)
- Емирејтс скај карго (Међународни аеродром Дубаи)
- МНГ ерлајнс (Истанбул-Ататурк, Париз Шарл де Гол)
- Катар ервејз карго (Доха)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Vlada donijela odluku o preimenovanju: Pleso se od danas zove Zračna luka Franjo Tuđman”. vijesti.rtl.hr. 25. 2. 2016. Приступљено 30. 7. 2017.
