Аит Бен Хадоу

Координате: 31° 2′ 50″ S 7° 7′ 44″ W / 31.04722° Ј; 7.12889° З / -31.04722; -7.12889
С Википедије, слободне енциклопедије

Аит Бен Хадоу
Светска баштина Унеска
Званично име
  • Ksar of Ait-Ben-Haddou Edit this on Wikidata
Место Мароко
Координате31° 2′ 50″ S 7° 7′ 44″ W / 31.04722° Ј; 7.12889° З / -31.04722; -7.12889
Површина303, 1.632 ha (32.600.000, 175.700.000 sq ft)
Критеријумикултурно добро: IV, V
Референца444
Упис1987 (-1976. седница)
Угроженост-
Веб-сајтwww.ait-ben-haddou.net:80

Аит Бен Хадоу (бер. ⴰⵢⵜ ⴱⴻⵏⵃⴰⴷⴷⵓ; арап. آيت بن حدّو) је ксар, утврђени град, на некадашњем караванском путу између Сахаре и Маракеша, у данашњем Мароку. Већина становништва данас не живи у тврђави, већ у модерном насељу са друге стране реке. Због своје архитектуре која подсећа на древне градове, тврђава је популарна туристичка дестинација у којој су снимљени бројни популарни филмови и серије.

Аит Бен Хадоу је прави пример казбе, насеља са цитаделом. Такође, представља сјајан пример мароканске пешчане архитектуре, због чега је 1987. уписан у Унесков Списак места Светске баштине у Африци.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Џамија у модерном селу у којем сада живи већина становника, преко пута долине старог ксара

Локација ксара је била утврђена од 11. века током алморавидског периода.[2][3] Верује се да ниједна од садашњих зграда није настала пре 17. века, али су вероватно грађене истим методама и дизајном као што су коришћене вековима раније.[1] Стратешки значај овог локалитета је био због његове локације у долини Аунила дуж једног од главних транссахарских трговачких путева.[1] Превој Тизи н'Тичка, до којег се долазило овим путем, био је један од ретких путева преко планине Атлас, прелазећи између Маракеша и долине реке Дра на ивици Сахаре.[3][1] Друге казбе и ксарови су се налазиле дуж ове руте, као што је оближњи Тамда на северу.[2]

Данас је сам ксар само ретко насељен са неколико породица.[3] Депопулација током времена је резултат губитка стратешког значаја долине у 20. веку. Већина локалног становништва данас живи у модерним становима у селу са друге стране реке, и живи од пољопривреде, а посебно од туризма.[3][4] Године 2011, завршен је нови пешачки мост који повезује стари ксар са модерним селом, са циљем да се Ксар учини приступачнијим и да потенцијално подстакне становнике да се врате у своје историјске куће.[5]

Опис[уреди | уреди извор]

Тврђава је саграђена од збијене земље и глинене опеке на узвишењу изнад оазе. Његова првобитна градња била је старија од исламизације долине Џебел 757. године, али најстарија грађевина у данашњем Аит Бен Хадоуу води порекло из 17. века. Грађевина је веома разнолика, а већином су то велике куће скупљене око квадратних дворшита, док 4 висока торња на угловима, чине цитаделу. Око тврђаве налазе се одбрамбене зидине са украшеним торњевима и цик-цак постављеним вратима. Јединствена одбрамбена одлика Аит Бен Хадоуа су поткровља кућа, која су била повезана и служила су као последњи бастион у случају опсаде.

Изглед сајта[уреди | уреди извор]

Казба (утврђени објекат) у доњем делу села

Ксар се налази на падинама брда поред реке Аунила (Асиф Аунила). Зграде у насељу су груписане унутар одбрамбеног зида који укључује угаоне куле и капију.[1]] Оне обухватају станове различитих величина, од скромних кућа до високих грађевина са кулама. Неки од објеката су у горњем делу украшени геометријским мотивима. Насеље такође има бројне јавне или друштвене зграде као што су џамија, караван-сарај, касба (утврђење налик замку) и Марабут Сиди Алија или Амера. На врху брда, са погледом на ксар, налазе се остаци велике утврђене житнице (агадир).[3][6] Ту је и јавни трг, муслиманско гробље и јеврејско гробље.[1] Изван ксарских зидина налазио се простор где се узгајало и вршило жито.[1]

Грађевински материјал[уреди | уреди извор]

Ксарове конструкције су у потпуности направљене од набијене земље, ћерпића, глинених цигли и дрвета.[1] Набијена земља (такође позната као писе, табија или ел-лух) била је веома практичан и исплатив материјал, али је захтевао доследно одржавање.[7][8] Направљена је од сабијене земље и блата, обично помешаног са другим материјалима да би се помогло пријањању. Структуре Аит Бенхада и других казби и ксарова широм овог региона Марока обично су користиле мешавину земље и сламе, која је била релативно пропусна и лако еродирана кишом током времена.[7] Као резултат тога, насеља овог типа могу почети да се урушавају само неколико деценија након што су напуштена.[9][4] У Аит Бен Хадоу, више структуре су направљене од набијене земље до њиховог првог спрата, док су горњи спратови направљени од лакшег ћерпића како би се смањило оптерећење зидова.[6]

Филмови[уреди | уреди извор]

У Аит Бен Хадоуу снимљени су следећи популарни филмови:[10][11][4]

Осим наведених филмова у тврђави су снимљене и серије Игра престола[13] и Забрањена љубав.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Ksar of Ait-Ben-Haddou”. whc.unesco.org (на језику: енглески). UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 2018-02-16. 
  2. ^ а б „Ait Ben Haddou travel”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-16. 
  3. ^ а б в г д „Rough Guides - Aït Benhaddou and around”. Rough Guides (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 2020-04-16. 
  4. ^ а б в Jacobs, Harrison. „One of the most famous places in the world is a tiny desert town in Morocco where everything from 'Game of Thrones' to 'Gladiator' was filmed”. Business Insider. Приступљено 2020-04-16. 
  5. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre - State of Conservation (SOC 2014) Ksar of Ait-Ben-Haddou (Morocco)”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-10. 
  6. ^ а б Correia, Mariana (2016). Conservation in Earthen Heritage: Assessment and Significance of Failure, Criteria, Conservation Theory, and Strategies. Cambridge Scholars Publishing. стр. 149—167. ISBN 9781443889292. 
  7. ^ а б Parker, Richard (1981). A practical guide to Islamic Monuments in Morocco. Charlottesville, VA: The Baraka Press. стр. 40. 
  8. ^ Futura. „Pisé”. Futura (на језику: француски). Приступљено 2020-01-08. 
  9. ^ The Rough Guide to Morocco (11 изд.). London: Rough Guides. 2016. стр. 390. ISBN 9780241236680. 
  10. ^ „Movies Filmed at Ait Benhaddou in Morocco”. Mosaic North Africa Tours (на језику: енглески). 2017-01-06. Приступљено 2020-04-16. 
  11. ^ Jon Jensen; Alex Court. „Moroccan backdrop for Game of Thrones and Gladiator”. CNN. Приступљено 2020-04-16. 
  12. ^ „Ksar Ait Benhaddou | History and Travel Guide - Moroccan Zest”. Moroccan Zest (на језику: енглески). 2018-09-28. Приступљено 2018-09-28. 
  13. ^ Jon Jensen; Alex Court. „Moroccan backdrop for Game of Thrones and Gladiator”. CNN. Приступљено 2017-11-23. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Marçais, Georges (1954). L'architecture musulmane d'Occident. Paris: Arts et métiers graphiques. 
  • Parker, Richard (1981). A practical guide to Islamic Monuments in Morocco. Charlottesville, VA: The Baraka Press. 
  • Gaudio, Attilio (1982). Fès: Joyau de la civilisation islamique. Paris: Les Presse de l'UNESCO: Nouvelles Éditions Latines. ISBN 2723301591. 
  • Touri, Abdelaziz; Benaboud, Mhammad; Boujibar El-Khatib, Naïma; Lakhdar, Kamal; Mezzine, Mohamed (2010). Le Maroc andalou : à la découverte d'un art de vivre (2 изд.). Ministère des Affaires Culturelles du Royaume du Maroc & Museum With No Frontiers. ISBN 978-3902782311. 
  • Barrucand, Marianne; Bednorz, Achim (1992). Moorish architecture in Andalusia. Taschen. ISBN 3822876348. 
  • Bennison, Amira K. (2016). „'The most wondrous artifice': The Art and Architecture of the Berber Empires”. The Almoravid and Almohad Empires. Edinburgh University Press. стр. 276—328. ISBN 9780748646821. 
  • Golvin, Lucien (1989). „Architecture berbère”. l'Encyclopédie berbère (на језику: француски). Приступљено 13. 12. 2022. 
  • Centre, UNESCO World Heritage. „Ksar of Ait-Ben-Haddou”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-16. 
  • Becker, Cynthia (2010). „Deconstructing the History of Berber Arts: Tribalism, Matriarchy, and a Primitive Neolithic Past”. Ур.: Hoffman, Katherine E.; Miller, Susan Gilson. Berbers and Others: Beyond Tribe and Nation in the Maghrib (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 200. ISBN 978-0-253-35480-8. 
  • M. Bloom, Jonathan; S. Blair, Sheila, ур. (2009). „Morocco, Kingdom of”. The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780195309911. 
  • „Hassan II Mosque”. Archnet. Приступљено 2020-06-09. 
  • „Desert Blooms: The Contemporary Architecture of Morocco - Architizer Journal”. Journal (на језику: енглески). 2019-07-02. Приступљено 2020-06-09. 
  • „Modern Morocco: Building a New Vernacular”. ArchDaily (на језику: енглески). 2019-11-26. Приступљено 2020-06-09. 
  • Brett, Michael; Fentress, Elizabeth (1996). The Berbers. Blackwell. ISBN 0631168524. 
  • Gascó, Carmen Aranegui (2012). „Lixus”. The Encyclopedia of Ancient History. Wiley. ISBN 9781405179355. 
  • MacDonald, Eve (2012). „Volubilis”. The Encyclopedia of Ancient History. Wiley. ISBN 9781405179355. doi:10.1002/9781444338386.wbeah16179. 
  • Gascó, Carmen Aranegui (2012). „Lixus”. The Encyclopedia of Ancient History. Wiley. ISBN 9781405179355. 
  • Rivet, Daniel (2012). Histoire du Maroc: de Moulay Idrîs à Mohammed VI. Paris: Fayard. ISBN 9782213638478. 
  • „Volubilis | ancient city, Morocco”. Encyclopaedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-13. 
  • Fentress, Elizabeth; Limane, Hassan, ур. (2018). Volubilis après Rome (на језику: француски). Brill. ISBN 978-90-04-37158-3. 
  • Abun-Nasr, Jamil (1987). A history of the Maghrib in the Islamic period. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521337674. 
  • Richard Ettinghausen, Richard; Grabar, Oleg; Jenkins-Madina, Marilyn (2003). The Art and Architecture of Islam: 650-1250 (2nd изд.). Yale University Press. 
  • Keshani, Hussein (2008). „Art”. Ур.: Rippin, Andrew. The Islamic World. London: Routledge. стр. 421—443. 
  • Bierman, Irene A.; al‐Asad, Mohammad (2009). „Architecture”. Ур.: Bloom, Jonathan M.; Blair, Sheila S. The Grove Encyclopedia of Islamic Art and Architecture. New York: Oxford University Press. 
  • Le Tourneau, Roger (1949). Fès avant le protectorat: étude économique et sociale d'une ville de l'occident musulman. Casablanca: Société Marocaine de Librairie et d'Édition. 
  • Terrasse, Henri (1968). La Mosquée al-Qaraouiyin à Fès; avec une étude de Gaston Deverdun sur les inscriptions historiques de la mosquée. Paris: Librairie C. Klincksieck. 
  • Bennison, Amira K. (2016). The Almoravid and Almohad Empires. Edinburgh University Press. ISBN 9780748646821. 
  • Salmon, Xavier (2018). Maroc Almoravide et Almohade: Architecture et décors au temps des conquérants, 1055-1269. Paris: LienArt. 
  • Basset, Henri; Terrasse, Henri (1932). Sanctuaires et forteresses almohades. Paris: Larose. 
  • Tabbaa, Yasser (2008). „Andalusian roots and Abbasid homage in the Qubbat al-Barudiyyin in Marrakesh”. Muqarnas. 25: 133—146. doi:10.1163/22118993_02501006. 
  • Deverdun, Gaston (1959). Marrakech: Des origines à 1912. Rabat: Éditions Techniques Nord-Africaines. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Аит Бен Хадоу на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аит_Бен_Хадоу&oldid=27676460”