Акценат (музика)

С Википедије, слободне енциклопедије

Реч акцент (фр. и енгл. аccent) потиче из латинског језика и значи нагласак. [1]

У музици акцент [2] је појава која настаје када се неки тон или акорд одсвира гласније од осталих. Знак за акцент је сличан великом положеном латиничном слову в ( > ) и пише се изнад или испод нотне главе.

Р. Лазић: Учим кларинет III, етида бр. 16. Ова техничко-мелодијска вежба писана за кларинет, препуна је динамичких акцената.

Акцент се примењује при фразирању, музицирању, извођаштву, интерпретацији, агогици, у синкопи и стиловима у музици.

Врсте акцената[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]