Алба Јулија

Координате: 46° 04′ 01″ С; 23° 34′ 12″ И / 46.066944° С; 23.57° И / 46.066944; 23.57
С Википедије, слободне енциклопедије
Алба Јулија
рум. Alba Iulia
Панорама
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругАлба
Становништво
Становништво‍
 — 2011.63.536[1][2]
Географске карактеристике
Координате46° 04′ 01″ С; 23° 34′ 12″ И / 46.066944° С; 23.57° И / 46.066944; 23.57
Површина103,65 km2
Алба Јулија на карти Румуније
Алба Јулија
Алба Јулија
Алба Јулија на карти Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникМирћеа Хава
Поштански број510002–510408
Позивни број(+40) 258
Веб-сајт
www.apulum.ro

Алба Јулија, раније Ердељски Београд (рум. Alba Iulia, мађ. Gyulafehérvár, нем. Karlsburg, лат. Apulum) град је у Румунији. Она се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Алба Јулија је управно средиште округа Алба.

Алба Јулија се простире се на 103,65 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 66.369 становника.[3]

Географија[уреди | уреди извор]

Град Алба Јулија налази се у јужном делу историјске покрајине Трансилваније. Град је смештен у долини реке Муреш, на месту где из ове долине лак прелаз ка суседним долинама Самоша на северу и Олта на југу. Због тога је град важно саобраћајно раскршће овог дела Румуније.

Историја[уреди | уреди извор]

Алба Јулија је основана на месту античког града Апулум, основан од стране Римљана у 2. веку, а уништили су је Татари 1241. године.[4] Између 1542. и 1690. године Алба Јулија је била главни град Кнежевине Трансилваније.[5] После битке код Селимбара, Михај Храбри, владар Кнежевине Влашке, умарширао је у град и постао нови кнез Трансилваније.[5]

У „Белград” су се населили многи избегли Срби из Баната, након пропасти устанка против Турака 1594. године.[6] У предграђу Алби Каролини 1846. године живело је 450 православних породица. Парохију су опслуживали пароси, поп Јоаким Бацила и поп Никола Мунћановић.[7]

Од 1599. до 1601. године, Алба Јулија је била главни град уједињених кнежевина Влашке, Трансилваније и Молдавије. То је било место уједињења Кнежевине Трансилваније са Краљевином Румунијом (1918)[8] и место крунисања краља Фернинанда 1922. Данас, Алба Јулија представља духовни центар Румуније.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
22.21541.19971.16866.36963.536

Матични Румуни чине већину градског становништва (94%), а од мањина присутни су Мађари (3%) и Роми (2%). У граду живе и значајне заједнице Јевреја и Немаца које чине 1% популације.[3]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[9]‍
Румуни
  
 56.016 94,3%
Мађари
  
 1.767 3,0%
Роми
  
 1.255 2,1%
Украјинци
  
 11 0,0%
Немци
  
 206 0,3%
Турци
  
 11 0,0%
Бугари
  
 9 0,0%
Грци
  
 5 0,0%
Јевреји
  
 20 0,0%
Италијани
  
 42 0,1%
Кинези
  
 5 0,0%
други
  
 30 0,1%
неизјашњени
  
 9 0,0%

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Тврђава у Алба Јулији је саграђена између 1714–1738, сматра се као највећим представником типа Вобан тврђава Румуније. План тврђаве је конструисан од стране италијанског архитекте Ђованија Морандо Висконтија, под командом генерала Стефана Стеинвилле, завршена под генералом Вајсом. Радови на тврђави почели су 4. новембра 1715, када је постављен камен темељац бастиону посвећен цару, који се налази на северној страни тврђаве. Утврђење је добило име по нацрту Вајс Утврђење главном граду Кнежевине Трансилваније Алба. Између 18. и 19. века град је служио као војни центар Кнежевине Трансилваније и опште складиште оружја. У градњи зида обима око 12 km учествовало је 20.000 кметова. Тврђава се састоји од седам бастиона (Еуген Савојски, Стефана, Тројице, Светог Михаила, Светог Карла, Светог Капистрана, Свете Елизабете) представљајући њен чувени звездани облик. Највећа кула је Тројице, која има 116 и 135 m и налази се у центру. Тврђава је јединствена, како у декоративним елементима тако и по лепоти шест врата утврђења која су јединствена у свим војним структурама у Европи. Инспирација за уметнике је древна митологија, декорисана од стране Јохан Кониг, Јохан Висцхер и Ђузепе Тенцалла. Унутар њених зидина су одржани најважнији догађаји у историји римског народа, епилог побуне Кореја и велико уједињење Кнежевине Трансилваније са Краљевином Румунијом 1. децембра 1918.[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Алба Јулија - Православни катедрални храм
    Алба Јулија - Православни катедрални храм
  • Алба Јулија - католичка црква
    Алба Јулија - католичка црква
  • Део утврђења око старог града
    Део утврђења око старог града

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Алба Јулија је побратимљена са следећим градовима:[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ а б „Primaria Alba Iulia - Site-ul oficial”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  4. ^ а б „Alba Iulia Online”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  5. ^ а б „Alba Iulia Online”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  6. ^ Ștefan Ștefănescu: "Istoria românilor în secolul al XVIII-lea: între tradiție și modernitate", Bukarest 1999.
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
  8. ^ "Правда", Београд 28. фебруар 1939.
  9. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  10. ^ „Primaria Alba Iulia - Site-ul oficial”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала 2. 2. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  11. ^ „Alba Iulia Online”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Алба Јулија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алба_Јулија&oldid=26059257”