Александар Гец

Александар Гец
Александар Гец
Лични подаци
Датум рођења	3. март 1928.
Место рођења	Београд, Краљевина СХС
Датум смрти	12. април 2008. (80 год.)
Место смрти	Београд, Србија
Сениорска каријера
Године	Клуб
1945–1953	Црвена звезда
Репрезентативна каријера
	Југославија

Александар Гец (Београд, 3. март 1928 — Београд, 12. април 2008) је био српски кошаркаш и прва велика звезда КК Црвена звезда.

Биографија[уреди | уреди извор]

Александар Гец је цео свој животни век провео у Београду где је и завршио своје школовање, ишао је у Трећу мушку гимназију.

Спортска биографија[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Александар Гец је почео да игра кошарку за први тим Црвене звезде 1945. године, практично од њеног оснивања. Са Црвеном звездом је освојио осам титула државног првака у низу од 1945, која је била и уједно прва звездина титула, па све до 1953. године. Играо је на првом послератном клупском првенству државе 1946. године, када је на седам утакмица постигао 45 поена и био трећи стрелац прве Звездине шампионске екипе. Пету шампионску титулу освојио је 1950. године, када је на 18 утакмица постигао 130 поена (7,2 по мечу) и био други стрелац екипе. У шампионату 1952. године бележио је 8,5 поена по утакмици (110 поена у 13 мечева). О каквом се играчу радило најбоље описује меч против Пролетера у Зрењанину 1952. године. Четири секунде пре краја утакмице, резултат је био нерешен, Гец је преузео одговорност и погодио шут са пола терена, али је настала гужва код записничког стола, па су судије одлучиле да пониште кош и поново досуде лопту Звезди. Гец је поново са истог места погодио за победу. После три меча у шампионату Југославије 1953. године, на којима је бележио 11,7 поена, до тада највише у каријери, осећао се веома лоше, а установљено му је тешко обољење левог плућног крила, због чега је завршио играчку каријеру са само 25 година, а тек је требало да досегне највеће висине као кошаркаш. Дрес Црвене звезде је носио 98 пута.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије је одиграо 66 утакмица и постигао 349 кошева.^[1] Учествовао је на првом светском шампионату у кошарци, 1950. - Буенос Ајрес, у Аргентина где је репрезентација освојила десето место. Такође је био учесник на два Балканска првенства 1946. и 1948. године и европског првенства 1947. године у Прагу, Чехословачка где је репрезентација освојила 13. место.

Од репрезентације се опростио 1953. на европском првенству у Москви, Совјетски Савез, где је репрезентација освојила шесто место.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

После престанка са активним играњем кошарке Гец се прво опробао као тренер а касније је био и председник КК Црвена звезда. За време његовог мандата звезда је освојила титуле државног првака Југославије 1958. и 1959. године и три купа Југославије.

За Александра Геца, Небојша Поповић је изјавио:

„Александар Гец је био прави феномен тог доба, потпуно сам сигуран да би и свих година касније, па и сада, био кошаркаш европске класе. Феноменалан техничар, није постојало оно што није могао да уради са лоптом. Био је у игри невероватно духовит. Играо је на виц и унео је револуцију у кошарку“

Функционер[уреди | уреди извор]

Касније је био председник Црвене звезде у време генерације Цветковића, Симоновића, Славнића, Капичића и Вучинића, када су освојене две титуле, три Купа и Куп победника купова 1974. године. После једног вечитог дербија који је припао Партизану, навијачи црно-белих претукли су малобројне Звездине фанове пред очима полиције која није интервенисала. Гец је захтевао да се упути протестно писмо Славку Зечевићу, директору тима из Хумске, који је уједно био и на функцији министра унутрашњих послова владе Србије. Сарадници су од страха одбили, а Гец је поднео неопозиву оставку и више никада није отишао на кошаркашку утакмицу.

Преминуо је 12. априла 2008. у Београду и сахрањен 15. априла на Новом гробљу.