Алексеј Толстој

С Википедије, слободне енциклопедије

Алексеј Толстој
Пуно имеАлексеј Николајевич Толстој
Датум рођења(1883-01-10)10. јануар 1883.
Место рођењаПугачов
 Руска Империја
Датум смрти23. фебруар 1945.(1945-02-23) (62 год.)
Место смртиМосква
 СССР
ДржављанствоСССР
ЗанимањеКњижевник
ДеловањеНаучна фантастика, историјска фантастика

Алексеј Николајевич Толстој (Пугачов, 10. јануар 1883 — Москва, 23. фебруар 1945) био је један од најпопуларнијих писаца совјетске књижевности. Међу његовим бројним делима нарочито су познати историјски романи Петар Први и трилогија Ход по мукама.[1]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Родитељство[уреди | уреди извор]

Алексеј је био син грофа Николаја Александровича Толстоја (1849–1900) и Александре Леонтијевне Тургењеве (1854–1906). Његова мајка била је унука декабристе Николаја Тургењева и рођака познатог руског писца Ивана Тургењева. Његов отац је припадао породици руских племића Толстој и био је даљи рођак Лава Толстоја. Према писцу и историчару Николају Толстоју, далеком рођаку:

Околности рођења Алексеја Толстоја упадљиво подсећају на околности другог рођака, Алексеја Константиновича, великог лирског песника, по коме је и добио име. Његов отац је био развратни коњички официр, чије су се бунтовне неумерености показале превеликим чак и за његове колеге хусаре. Он је био приморан да напусти свој пук и два главна града и повукао се на имање у Самари у Русији. Тамо је упознао и оженио Александру Леонтијевну Тургењев, живахну девојку добре породице, али скромних средстава. Родила му је два сина Александра и Мстислава и ћерку Јелисавету. Али дивља крв Толстојевих није му дозволила да се смири у постојећој домаћој хармонији. У року од годину дана пензионисани хусар је протеран у Кострому због увреде гувернера Самаре. Када је ургирано преко разних познанстава да би се омогућио његов повратак, он је то прославио провоцирајући једног племића на двобој. Александра се заљубила у Алексеја Аполоновича Бострома. У мају 1882, већ два месеца трудна са својим четвртим дететом, побегла је у загрљај свог љубавника. Гроф је запретио Бострому револвером, али су га судови ослободили. Црквени суд је, одобравајући развод, одлучио да се кривој жени никада не би смело дозволити да се поново уда. Како би задржала очекивану бебу, Александра је била приморана да тврди да је то Бостромово дете. Изопштена од стране друштва, чак током неколико година и од својих родитеља, отишла је са својим љубавником у Николајевск, где је он био на скромној владиној дужности.[2]

Александра Леонтјевна Толстаја, Алексејева мајка

Младост[уреди | уреди извор]

Делимично због њиховог одбацивања од стране руског племства и цркве, Алексеј Бостром и Александра Толстој су одгајали Алексеја у чврстом атеистичком и антимонархистичком окружењу. Алексеј ће у каснијим годинама инсистирати да су и они били велики поштоваоци списа Карла Маркса и Георгија Плеханова. Иако је званично био регистрован као син грофа Толстоја, Алексеј је до своје тринаесте године живео под именом Бостром и никада није сумњао да Алексеј Бостром није његов биолошки отац. Чак и након што је сазнао истину, и даље је сматрао Алексеја Бострома својим правим оцем и одбијао је да икада види грофа Николаја Толстоја или своју старију браћу и сестре.

Научна фантастика[уреди | уреди извор]

Представа „Триста чуда", која је одржана у Задужбини Илије М. Коларца, 2. децембра 1934. године.

Фантастични романи заузимају значајно место у стваралаштву овог писца. Аелита и Хиперволоид инжињера Гарина, осим занимљиве тематике и драматичних ситуација, постављају и важне друштвене проблеме, увек са совјетско-марксистичког становишта. У роману Аелита, на пример, Толстој приказује бољшевике који подижу устанак на Марсу, а у Хиперболоиду инжињера Гарина, покушај завођења фашистичке диктатуре у САД осујећен је снагом радничке револуције.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

(језик: руски)

Романи[уреди | уреди извор]

Романи и приче[уреди | уреди извор]

  • Старая башня (1908)
  • Архип (1909)
  • Петушок (Неделя в Туреневе) (1910)
  • Сватовство (1910)
  • Мишука Налымов (Заволжье) (1910)
  • Актриса (Два друга) (1910)
  • Мечтатель (Аггей Коровин) (1910)
  • Неверный шаг (Повесть о совестливом мужике) (1911)
  • Харитоновское золото (1911)
  • Приключения Растёгина (1913)
  • Любовь (1916)
  • Прекрасная дама (1916)
  • Обыкновенный человек (1917)
  • День Петра (1918)
  • Простая душа (1919)
  • Четыре века (1920)
  • В Париже (1921)
  • Граф Калиостро (1921)
  • Детство Никиты (1922)
  • Повесть Смутного времени (1922)
  • Семь дней, в которые был ограблен мир, другое название «Союз пяти» (1924)
  • Василий Сучков (1927)
  • Бывалый человек (1927)
  • Великосветские бандиты (1927)
  • Морозная ночь (1928)
  • Гадюка (1928)
  • Хлеб (Оборона Царицына) (1937)
  • Иван Грозный (Орёл и орлица, 1942; Трудные годы, 1943)
  • Русский характер (1944)
  • Странная история (1944)
  • Древний путь
  • Чёрная пятница (1924)
  • На острове Халки
  • Рукопись, найденная под кроватью
  • В снегах
  • Мираж
  • Убийство Антуана Риво
  • На рыбной ловле

Недовршени радови[уреди | уреди извор]

  • Егор Абозов (1915)
  • Пётр I (3-й том)

Бајке[уреди | уреди извор]

  • Русалочьи сказки:
  • Русалка (Неугомонное сердце, 1910)
  • Иван да Марья (1910)
  • Ведьмак (1910)
  • Водяной (1910)
  • Кикимора (1910)
  • Дикий кур (1910)
  • Полевик (1909)
  • Иван-царевич и Алая-Алица (1910)
  • Соломенный жених (1910)
  • Странник и змей (1910)
  • Проклятая десятина (1910)
  • Звериный царь (1910)
  • Хозяин (1909)
  • Синица (1918)
  • Сорочьи сказки:
  • Сорока (1909)
  • Мышка (1909)
  • Козёл (1909)
  • Ёж (Ёж-богатырь, 1909)
  • Лиса (1910)
  • Заяц (1909)
  • Кот Васька (1910)
  • Сова и кот (1910)
  • Мудрец (1909)
  • Гусак (1910)
  • Рачья свадьба (1910)
  • Порточки (1910)
  • Муравей (1910)
  • Петушки (1910)
  • Мерин (1910)
  • Верблюд (1909)
  • Горшок (Маленький фельетон, 1909)
  • Куриный бог (1910)
  • Картина (1909)
  • Маша и мышки (1910)
  • Рысь, мужик и медведь (1910)
  • Великан (1910)
  • Мишка и леший (1910)
  • Башкирии (1910)
  • Серебряная дудочка (1910)
  • Смирный муж (1910)
  • Богатырь Сидор (1910)
  • Сказки и рассказы для детей
  • Полкан (1909)
  • Топор (1909)
  • Воробей (1911)
  • Жар-птица (1911)
  • Прожорливый башмак (1911)

Драме[уреди | уреди извор]

  • «Путешествие на Северный полюс» (1900)
  • «О еже, или Наказанное любопытство» (1900-е)
  • «Дьявольский маскарад, или Коварство Аполлона» (1900-е)
  • «Муха в кофее (Сплетни, которые кончаются плохо)» (1900-е)
  • «Дуэль» (1900-е)
  • «Опасный путь, или Геката» (1900-е)
  • «Спасательный круг эстетизму» (1900-е)
  • «Дочь колдуна и заколдованный королевич» (1908)
  • «Нечаянная удача» (1911)
  • «День Ряполовского» (1912)
  • «Насильники» («Лентяй», 1912)
  • «Молодой писатель» (1913)
  • «Кукушкины слёзы» (1913)
  • «День битвы» (1914)
  • «Нечистая сила» (1916, 2 ред. 1942)
  • «Касатка» (1916)
  • «Ракета» (1916)
  • «Мракобесы» (1917 — под назв. «Горький цвет», 2 ред. — 1929 — с тем же назв., 3 ред. — 1935 — под назв. «Акила», 4 ред. — 1940 — под назв. «Мракобесы», в черновиках 4 ред. также фигурирует название «Изгнание блудного беса»)
  • «Любовь — книга золотая» (1918, 2 ред. — 1940)
  • «Смерть Дантона» (1919, обработка пьесы Г. Бюхнера)
  • «Бунт машин» (1924, обработка пьесы «РУР» К. Чапека)
  • «Заговор императрицы» (1925, совм. с П. Е. Щёголевым)
  • «Азеф» (1925, совм. с П. Е. Щёголевым)
  • «Полина Гебль» (1925, совм. с П. Е. Щёголевым)
  • «Чудеса в решете…» (1926)
  • «На дыбе» (1929, позже частично переработана в пьесу «Пётр I»)
  • «Это будет» (1931, совм. с П. С. Сухотиным)
  • «Оранго» (1932, либретто оперы Д. Д. Шостаковича, совм. с А. О. Старчаковым)
  • «Патент № 117» (1933, совм. с А. О. Старчаковым)
  • «Пётр I» (промежуточная редакция 1935 года — преимущественно переработка более ранней пьесы «На дыбе»; окончательная редакция 1938 года — лишь в очень малой степени использующая материал пьесы «На дыбе»)
  • «Путь к победе» (1938)
  • «Чортов мост» (1938; второе действие пьесы позже переработано в пьесу «Фюрер»)
  • «Золотой ключик» (обработки повести «Золотой ключик, или Приключения Буратино», 1938)
  • «Фюрер» (1941, на материале второго действия пьесы «Чортов мост»)
  • «Иван Грозный» — дилогия:
    «Орёл и орлица» (1942)
    «Трудные годы» (1943)

Дела о рату[уреди | уреди извор]

  • Армия героев
  • «Блицкриг» или «блицкрах»
  • К писателям Северной Америки
  • Москве угрожает враг
  • Нас не одолеешь!
  • Почему Гитлер должен потерпеть поражение
  • Родина
  • Русский характер
  • Цикл «Рассказы Ивана Сударева»
  • Чёрные дни гитлеровской армии
  • Что мы защищаем
  • Я призываю к ненависти

Приписани текстови[уреди | уреди извор]

Сабрана дела[уреди | уреди извор]

То же. 2-е издание. — Москва: Книгоиздательство писателей, 1916
То же. 3-е изд. — Москва: Книгоиздательство писателей, 1917—1918
  • Собрание сочинений. — Берлин: изд. Ладыжникова, 1922
  • Собрание сочинений. — Берлин—Пг.: изд. Гржебина, 1923
  • Собрание сочинений. Тома 1-15. — Москва: «Недра», 1929—1930
  • Собрание сочинений. Тома 1-15. — Москва-Лењинград: ГИЗ, 1927—1931
  • Собрание сочинений. Тома 1-8. — Лењинград: «Художественная литература», 1934—1936
  • Полное собрание сочинений. Тома 1-15. — Москва: ГИХЛ, 1946—1953. — 40 000 экз
  • Собрание сочинений в 10 томах. — Москва: Гослитиздат, 1958—1961, 675 000—648 000 экз.
  • Собрание сочинений в 8 томах. — Москва: Правда, 1972, 375 000 экз. (серия «Библиотека „Огонёк“»)
  • Собрание сочинений: В 6-ти томах. — Москва: Прогресс, 1982.
  • Собрание сочинений в 10 т. — Москва: «Художественная литература», 1982—1986.; 300 000 экз.
  • Собрание сочинений: В 5 томах. — [Ил. худож. М. Петрова]. — Москва: Изд. центр «Терра», 1995.
  • Собрание сочинений: В 10 т. — [Сост.: Б. Акимов, А. Храмков]. — Москва: Терра-Кн. клуб, 2001.
  • Малое собрание сочинений. — СПб: Азбука, 2020. — 637 с.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Толстој, Алексеј (1958). Хиперболоид инжињера Гарина. Сарајево: Џепна књига. стр. 332. 
  2. ^ Tolstoy 1983, стр. 283–84
  3. ^ Сергеев А. А. Рец. на кн.: А. Танеева (Вырубова). Страницы из моей жизни // Печать и революция. 1924. №. 4. С. 203—205;
  4. ^ Сергеев А. А. Об одной литературной подделке (Дневник А. А. Вырубовой) // Историк-марксист. 1929. № 8. С. 160—173 Архивирано 2015-06-06 на сајту Wayback Machine

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Алексеј Толстој на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алексеј_Толстој&oldid=27676364”