Амалрик II Јерусалимски

С Википедије, слободне енциклопедије
Амалрик II Јерусалимски
Лични подаци
Датум рођења1172.
Место рођењаPoitou,
Датум смрти1. април 1205.(1205-04-01) (59/60 год.)
Место смртиАкра,
Породица
СупружникИзабела I Јерусалимска, Ешива Ибелин
ПотомствоСибила Лизињан, Melisende of Lusignan, Иго I од Кипра, Helvis of Lusignan
РодитељиИго VIII Лизињан
ДинастијаЛизињан
ПретходникИзабела I Јерусалимска
НаследникИзабела I Јерусалимска

Амалрик II Јерусалимски (1145 - 1. април 1205) био је јерусалимски краљ од 1197. године до своје смрти.

Биографија[уреди | уреди извор]

Амалрик је припадао богатој француској породици која је поседовала велика имања у Ла Маршу и Поатуу. Као млађи син, Амалрик није имао право наследства па одлази у Свету земљу. Тамо је имао више успеха. Оженио је сестру Балдуина од Рамле и постао љубавник Агнесе од Куртенеа, мајке јерусалимског краља Балдуина IV. Свога брата Гаја Лизињана оженио је Сибилом, ћерком Агнесе и Амалрика I, обезбеђујући му тако јерусалимску круну

Амалрик је заробљен у бици код Хитина у којој је Саладин уништио комплетну крсташку армију. Након завршетка Трећег крсташког рата, Гај напушта Свету земљу и од Темплара добија Кипар као компензацију за круну. Амалрик постаје јерусалимски краљ 1197. године оженивши Изабелу Јерусалимску. Следеће године постаје владар Кипра након смрти Гаја Лизињана. Вештом политиком допринео је склапању мира са Малик ел Адилом и окончању Немачког крсташког рата. Умро је 1205. године.

Његов син је био Иго I од Кипра.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Иго V Лизињан
 
 
 
 
 
 
 
8. Иго VI Лизињан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Алмодис де ла Марш
 
 
 
 
 
 
 
4. Иго VII Лизињан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Audéarde of Thouars
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Иго VIII Лизињан
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Sarracena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Амалрик II Јерусалимски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Geoffrey of Rancon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература[уреди | уреди извор]