Амамџик

С Википедије, слободне енциклопедије
Амамџик у конаку кнегиње Љубице, улаз.
Амамџик у конаку кнегиње Љубице, ентеријер.

Амамџик, амамџика (мала бањица, авдеслук) домаће купатило у кућама турског стила; има га свака боља кућа. Обично је у једном углу собе, преграђено даскама; има врата и унутра полице. Под му је поплочан или бетониран; каде нема, већ се за купање доноси загрејана вода у ђугумима и тестијама. Прљава вода отиче покривеним каналом, званим водовача; служи и за прање руку.[1] У новопазарским амамџицима уместо водоваче под је био у паду да би отицала вода, а изолован је водонепропусним малтером званим оросан.[2] Све су куће у варошима у Србији за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839) биле једног кроја; разлика је била само у величини. У собама у којима се спавало, био је иза пећи амамџик мала просторија у којој се купало и умивало.[3] Везу амамџика са спаваћом собом наводи и Вук Караџић "Амамџик има у свакој Турској соби (ђе спавају људи са женама) за пећи."[4]

Порекло речи[уреди | уреди извор]

Амамџик је деминутив од речи амам(турски: hamam, арапски: حمّام‎). У турском се деминутив гради додавањем суфикса – cık, -cuk, -cük, -çık, -çuk, -çük капија – капиџик, дувар, дуварџик, казан - казанџик (казанчић))

Примери[уреди | уреди извор]

Шема места амамџика у оквиру спаваће собе: 1. полица, 2. зидана пећ, 3. амамџик, 4. тереџа (ниша за остављање ситних ствари) или чичеклук (ниша за цвеће), 5. душеклук (уграђени орман за постељину)[2].

Чемерикић[1] наводи:

  • Однеси воду у амамџик.
  • У амамџик се заптисала водовача.
  • Турске амамџице су по големе зе наше.

Место амамџика у оквиру спаваће собе[уреди | уреди извор]

Амамџик је увек био дуж унутрашњег зида, насупрот прозорима. Једним својим зидом наслоњен је на земљану пећ, а са супротне стране пећи, је и полица за посуђе, тестије са водом, ђугуме и крчаге. Пећ се обавезно ложи из суседне просторије да би се чувала интима спаваће собе.[2]

Амамџик у конаку кнегиње Љубице[уреди | уреди извор]

Приликом подизања конака амамџик је изграђен само уз кнегињину собу. Имао је мали прозор за вентилацију на фасадном зиду и осликану зидну декорацију. Мотив цвећа у вази био је чест на цариградским дворовима, одакле се као узор проширио по Османском царству. Сликана зидна декорација постојала је и у другим просторијама Конака, али је сачувана само у амамџику. Током подизања амама прозор је зазидан.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Димитрије Чемерикић, “амамџик,” препис.орг, приступљено 18.08.2019, http://www.prepis.org/items/show/47177.
  2. ^ а б в Јован Крунић (1979): Нови Пазар о урбаној структури и архитектури старе куће. Зборник радова етнографског института Књ. 9: 273-320
  3. ^ Тих. Р. Ђорђевић (1921): Вароши у Србији за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815-1839). Гласник географског друштва. Том 5: 116-138
  4. ^ Вук Стефановић Караџић (1818): Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечма. Беч