Американизација

С Википедије, слободне енциклопедије
Кошер мекдоналдс у Ашкелону, Израел.

Американизација представља утицај САД на масовну културу, пословни модел, језик и политику других земаља. Појам је настао у 1907. године[1][2] и првобитно се примењује на раст популарности америчког начина живота у Канади. У самим САД појам се односи на процес асимилације имиграната.

Амерички бизнис и брендови[уреди | уреди извор]

7 од 10 најпопуларнијих светских брендова су из САД (2006. године)[3]. Неки од њих као симболи америчке културе, често постају симбол Американизације, као што су Кока-кола[4]. Такође, често са Американизацијом се повезују и култура брзе хране и, посебно, мрежа установа мекдоналдс[5], као и водеће компаније у области ИТ-технологија — Мајкрософт, Епл Инц. и IBM.

Медији и популарна култура[уреди | уреди извор]

Кино и телевидение[уреди | уреди извор]

Холивуд и амерички филмовии ТВ-индустрија — главни су извори, од којих људи који живе ван САД, уче о америчкој култури и обичајима. Према истраживању, проводимому Радио Тајмс 2000-их — "Симпсонови", "Очајне домаћице" и "Остати жив" су водећи по популарности  у више од 20 земаља света[6]. Амерички филмови су такође популарни широм света, 20 филмова са највећом зарадом у историји снимљени су у САД, укључујући и "Аватар" и "Прохујало са Вихором"[7].

Музика[уреди | уреди извор]

Америчка музика је широко популарна изван САД. Уметници као што су Елвис Присли и Мајкл Џексон популарни су у целом свету, и њихова дела, се и после њихове смрти продају огромним тиражима.. Албум Мајкла Џексона — Thriller продат у више од 100 милиона носилаца звука је најпродаванији албум у историји[8]. Поред тога, жанрови америчке музике уопште имају огромну популарност, па чак и формирају сопствене регионалне сцене, као на пример руски рок и јапански рок.

Имиџ и омладинске трендови[уреди | уреди извор]

Широки утицај америчке омладинске традиције, укључујући и стил одеће или омладинске супкултутуре[9]. На пример, у Јапану помама за хип-хопом је довело до појаве супкултуре гару.

Американизација азијских речи[уреди | уреди извор]

Већина извора посвећених егзотичним земљама типа Јапана или Кине, — су дизајнирали англо-Американци, а оригинални материјали су тешко доступни због слабог знања њихових језика. Због тога, се јапанске и кинеске речи често прихватају са енглеским изговором . На тај начин су у српски језик ушли такви термини као што је гејша, кунг фу, фенгшуи ...

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Moffett 1907.
  2. ^ Ralph Willett, The Americanization of Germany, 1945—1949 (1989)
  3. ^ „The Global Brands Scorecard 2006”. BusinessWeek. 2. 8. 2006. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2007. 
  4. ^ „The Coca-Cola Company”. NYSE Euronext. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2007. 
  5. ^ Ritzer, George (2008). The McDonaldization of Society. Los Angeles: Pine Forge Press. ISBN 978-0-7619-8812-0. 
  6. ^ „CSI show 'most popular show in the world'”. BBC. 31. 7. 2006. Приступљено 24. 8. 2007. 
  7. ^ „International All Time Box Office”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 3. 3. 2012. г. Приступљено 24. 8. 2007. 
  8. ^ „Jackos Back”. MTV. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 30. 8. 2007. 
  9. ^ „Япония и «японщина» в России и на Западе”. Полит.ру. 18 января 2006. Архивирано из оригинала 13. 8. 2011. г.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ritzer, George (2008). The McDonaldization of Society. Los Angeles: Pine Forge Press. ISBN 978-0-7619-8812-0. 
  • Abdulrahim, Masoud A., Ali A. Ј. Ал-Kandari, and Mohammed Hasanen, "The Influence of American Television Programs on University Students in Кувајт: A Synthesis," European Journal of American Culture 28 (бр. 1, 2009), 57-74.
  • Berghahn, Volker R. "The debate on 'Americanization' among economic and cultural historians, " Cold War History, Феб 2010, Вол. 10 Issue 1. стр. 107–130
  • Campbell, Neil; Davies, Jude; McKay, George (2004). Issues in Americanisation and Culture. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-1943-6. 
  • DeBres, Karen. "A Cultural Geography of мекдоналдс УК," Journal of Cultural Geography, 2005
  • Fehrenbach, Heide, and Uta Г. Poiger. "Americanization Reconsidered," in идем, едс., Transactions, Transgressions, Transformations: American Culture in Western Europe and Japan (2000)
  • Haines, Gerald K. The Americanization of Brazil: A Study of U. S. Cold War Diplomacy in the Third World, 1945-54, Scholarly Resources, 1993
  • Martn, Lawrence (1993). Pledge of Allegiance: The Americanization of Canada in the Mulroney Years. Мццлелланд & Stewart Доо. ISBN 978-0-7710-5663-5. 
  • Malchow, Х. Л. Special Relations: The Americanization of Britain? (Stanford University Press; 2011) 400 pages explores Америцан influence on the culture and counterculture of London metropolitan from the 1950s to the 1970s, from "Свингинг Лондон" to black, feminist, and gay core.
  • Moffett, Samuel Erasmus (1907). The Americanization of Canada. Columbia University. 
  • Nolan, Mary. Visions of Modernity: American Business and the Modernization of Germany (1995)
  • Nolan, Mary. "Housework Made Easy: the Taylorized Housewife in Weimar Germany's Rationalized Economy," Feminist Studies. Volume: 16. Issue: 3. пп 549+
  • Rydell, Robert W.; Kroes, Rob (2005). Buffalo Bill in Bologna. The Americanization of the World, 1869-1922. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-73242-8. 
  • Willett, Ralph. The Americanization of Germany, 1945-1949 (1989)
  • Н. А. Цветков. "Cultural Imperialism": међународна образовна политика САД у годинама "Хладног рата". Санкт-петербург:-у СПбГУ, а 2007
Американизација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Американизација&oldid=26809792”