Антена (часопис)

С Википедије, слободне енциклопедије

Антена
Антена
Типрукописни, хумористички часопис
Формат27 x 21 cm
Главни уредникАндрејевић „Кувар”
Оснивање1916.
Језиксрпски
Укидање1916.
ГрадСолун

Часопис „Антена“ је представник рукописних листова насталих у рововском окружењу (Солунски фронт).Због услова рада и пркоса цензури, изашао је два пута у 1916, од чега је само један број сачуван.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Овај „лист за збиљу и за шалу, за интригу и похвалу”, излазио је у Логору бежичнне телеграфије Врховне команде у Солуну 1916. године. [1]Уредник је био др Андрејевић – кувар, који је око себе окупио неколицину војника који су писали за часопис. Аутори текстова користили су се псеудонимима и иницијалима Орао, Шваба, Ц. Часопис је био шаљивог карактера и обрађивао је теме из свакодневног живота војника. Поред поезије и прозе, као вид изражавања користе се и карикатуре и стрип.[2]

Претплата на лист износи 6 динара годишње, 3 динара полугодишње, а цена појединачног броја износи 10 пара.[3]

Тематика[уреди | уреди извор]

  • Шаљиве песме и приче
  • Разне вести
  • Анкете
  • Анегдоте
  • Рекламе, огласе
  • Стрип [3]

Изглед листа[уреди | уреди извор]

Овај рукописни лист, писан је на пaус папиру машинске производње. Текст је писан двостубачно црним тушем, штампаним словима ћирилице. Цео број исписала иста рука. Илустрације су рађене тушем и графитном оловком.[4]

Периодичност излажења[уреди | уреди извор]

Излази једанпут недељно.[1]

Место издавања[уреди | уреди извор]

Солун, 1916. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Рошуљ, Жарко (2017). Час описа часописа VII: Лексикон српске шаљиве периодике (1830-1918). Нови Сад, Београд: Матица Српска, Институт за књижевност и уметност. стр. 31. 
  2. ^ „Антена: лист за збиљу за шалу за интригу и похвалу.”. velikirat.nb.rs. Приступљено 18. 9. 2020. 
  3. ^ а б „Антена (Солун, 1916)”. digitalna.nb.rs. Приступљено 18. 9. 2020. 
  4. ^ „Електронски каталог НБС”. sr.cobiss.net. Приступљено 18. 9. 2020. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]