Антоније Исаковић

Антоније Исаковић
	Антоније Исаковић
Датум рођења	6. новембар 1923.
Место рођења	Београд, Краљевина СХС
Датум смрти	13. јануар 2002. (78 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизовна („Господар и слуга“, „Трен 1“ и „Трен 2“, „Говори и разговори“). Умро је у Београду у 78. години. Позната приповетка „Кашика“ је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.

Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Исаковић, Антоније. Антоније Исаковић. Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2017. стр. 235—237. ISBN 978-86-80730-01-1.

Табла на згради где је становао

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Исаковић, Антоније. Антоније Исаковић. Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2017. стр. 235—237. ISBN 978-86-80730-01-1.

[1]

п р у НИН-ова награда
1954—1975.	1954: Добрица Ћосић — Корени 1955: Мирко Божић — Неисплакани 1956: Оскар Давичо — Бетон и свици 1957: Александар Вучо — Мртве јавке 1958: Бранко Ћопић — Не тугуј бронзана стражо 1960: Радомир Константиновић — Излазак 1961: Добрица Ћосић — Деобе 1962: Мирослав Крлежа — Заставе 1963: Оскар Давичо — Глади 1964: Оскар Давичо — Тајне 1965: Ранко Маринковић — Киклоп 1966: Меша Селимовић — Дервиш и смрт 1967: Ерих Кош — Мреже 1968: Слободан Новак — Мириси, злато и тамјан 1969: Бора Ћосић — Улога моје породице у светској револуцији 1970: Борислав Пекић — Ходочашће Арсенија Његована 1971: Милош Црњански — Роман о Лондону 1972: Данило Киш — Пешчаник 1973: Михаило Лалић — Ратна срећа 1974: Јуре Франичевић Плочар — Вир 1975: Миодраг Булатовић — Људи са четири прста
1976—2000.	1976: Александар Тишма — Употреба човека 1977: Петко Војнић Пурчар — Дом све даљи 1978: Мирко Ковач — Врата од утробе 1979: Павле Угринов — Задат живот 1980: Слободан Селенић — Пријатељи 1981: Павао Павличић — Вечерњи акт 1982: Антоније Исаковић — Трен 2 1983: Драгослав Михаиловић — Чизмаши 1984: Милорад Павић — Хазарски речник 1985: Живојин Павловић — Зид смрти 1986: Видосав Стевановић — Тестамент 1987: Воја Чолановић — Зебња на расклапање 1988: Дубравка Угрешић — Форсирање романа ријеке 1989: Војислав Лубарда — Вазнесење 1990: Мирослав Јосић Вишњић — Одбрана и пропаст Бодрога у седам бурних годишњих доба 1991: Милисав Савић — Хлеб и страх 1992: Живојин Павловић — Лапот 1993: Радослав Петковић — Судбина и коментари 1994: Владимир Арсенијевић — У потпалубљу 1995: Светлана Велмар-Јанковић — Бездно 1996: Давид Албахари — Мамац 1997: Милован Данојлић — Ослободиоци и издајници 1998: Данило Николић — Фајронт у Гргетегу 1999: Максимилијан Еренрајх Остојић — Карактеристика 2000: Горан Петровић — Ситничарница „Код срећне руке”
2001—данас	2001: Зоран Ћирић — Хобо 2002: Младен Марков — Укоп оца 2003: Владан Матијевић — Писац издалека 2004: Владимир Тасић — Киша и хартија 2005: Миро Вуксановић — Семољ земља 2006: Светислав Басара — Успон и пад Паркинсонове болести 2007: Драган Великић — Руски прозор 2008: Владимир Пиштало — Тесла, портрет међу маскама 2009: Гроздана Олујић — Гласови у ветру 2010: Гордана Ћирјанић — Оно што одувек желиш 2011: Слободан Тишма — Бернардијева соба 2012: Александар Гаталица — Велики рат 2013: Горан Гоцић — Таи 2014: Филип Давид — Кућа сећања и заборава 2015: Драган Великић — Иследник 2016: Ивана Димић — Арзамас 2017: Дејан Атанацковић — Лузитанија 2018: Владимир Табашевић — Заблуда Светог Себастијана 2019: Саша Илић — Пас и контрабас

Антоније Исаковић

Биографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мени за навигацију

Претрага

Антоније Исаковић
Антоније Исаковић
Датум рођења	(1923-11-06)6. новембар 1923.
Место рођења	Београд, Краљевина СХС
Датум смрти	13. јануар 2002.(2002-01-13) (78 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија