Апостоловићева кућа
| Апостоловићева кућа | |
|---|---|
 Апостоловићева кућа | |
| Опште информације | |
| Место | Гроцка |
| Општина | Београд |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Споменик културе |
| Време настанка | Рани XIX век]] |
| Тип културног добра | Културно добро од великог значаја. |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Београд |
| beogradskonasledje | |
Апостоловићева кућа је једна од најстаријих зграда у Грочанској чаршији. Грочанска чаршија је још 1966. године проглашена је за споменик културе – просторну културно-историјску целину.[1][2] Тринаест година касније, 1979. године, Грочанска чаршија утврђена и за културно добро од великог значаја.[3] Поред решења о заштити Грочанске чаршије, у овом периоду донета су и решења којима су заштићени и појединачни објекти на територији вароши.[4] Апостоловића кућа налази се у Чаршији и заштићена је у склопу просторне културно-историјске целине.[5]
С обзиром на податак да је познато да је предак данашњег власника кућу купио од Турака, верује се да је зидана крајем 18. или почетком 19. века.[6]
Историја[уреди | уреди извор]
Власник куће и дућана је наследник свог претка Ристе Апостола који је ову кућу купио од Турака још у првој половини 19. века, а пошто је умро 1852.године то нас упућује да је кућа зидана, највероватније, крајем 18. века, што јој даје вредност најстарије зграде у Чаршији.[6] Унутрашњи изглед куће је током времена више пута преправљан.
Изглед куће[уреди | уреди извор]
Кућа Апостоловића подигнута је са леве стране главне улице, преко пута цркве Свете Тројице. Својом величином, изгледом, упадљивом дужином и другим архитектонским квалитетима представља највреднију кућу у Варошици. На главној фасади, у горњем делу куће који служи за становање, издваја се трем, а у доњем делу се налазио дућан са ћепенцима у приземљу, и димњак прислоњен на бочну фасаду зграде. Све ове карактеристике и типска обележја спољашњег изгледа везују кућу Апостоловића за турске варошке куће Јужне Србије и Македоније.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд: Библиотека "Илија Гарашанин".
- Живковић, Нада (2011). „Грочанске куће - парадигма времена” (PDF). Наслеђе: 267—279. Приступљено 1. 10. 2018.COBISS.SR 186737932
- Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Николић, Зоран (11. 1. 2018). „Београдске приче: Грочанска чаршија старија од Скадарлије”. Вечерње новости. Приступљено 15. 11. 2018.