Арктичка чигра

Арктичка чигра
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Charadriiformes
Породица:	Laridae
Потпородица:	Sterninae
Род:	Sterna
Врста:	S. paradisaea
Биномно име
	Sterna paradisaea; Pontoppidan, 1763
	Распрострањеност S. paradisaea области у којима се гнезди области у којима зимује миграторне руте
Синоними
	Sterna portlandica; Sterna pikei

Арктичка чигра или поларна чигра (лат. Sterna paradisaea) је морска птица из породице галебова (лат. Laridae).

Станиште[уреди | уреди извор]

За разлику од осталих врста чигри, више воли боравити уз језера и реке, па ни у унутрашњој Европи није ретка. На Елби, на пример, живи у великом броју. У Европи се појављује крајем априла или почетком маја а већ у јулу или почетком августа поново креће на пут. Исхрана: Храни се малим рибама, жабама и пуноглавцима, а једе и црве, грчице и одрасле инсекте. Водене животиње хвата тако што се стрмоглављује у воду.

Гнежђење[уреди | уреди извор]

Гнезилишта поларне чигре су ниска острва и спрудови чије је дно шљунковито а не песковито. Чигра овде утисне мало удубљење у дубину у тло или користи већ готово удубљење да у њега смести гнездо. На водама у унутрашњости поларна чигра ретко ствара велика насеља, а на морској обали се често стотине птица удружују за заједничко гнежђење.

Понашање[уреди | уреди извор]

Поларна чигра дугачка је 38cm и позната по томе што у сеоби прелази далеко веће удаљености од било које друге селице. Ова птица се два пута годишње сели из субарктичких вода у субантарктичке и назад те је због тога зову и „птица са два лета”. Сматра се да због својих селидби ужива више сунчеве светлости од било којег живог створа на Земљи.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ова врста има циркумполарано распрострањење, размножава се на Арктику и субарктичким регионима Европе, Азије и Северне Америке, као и на крајњем југу Британије, Француске и Масачусетса (САД). Ова врста је трансекваторијални мигрант, а могу и да зимују широм Јужног океана до ивице Антарктичког леда и јужних врхова Јужне Америке и Африке.^[3]

Угрожавајући фактори[уреди | уреди извор]

Врста је потенцијално угрожена климатским променама, јер има географски ограничену дистрибуцију. У многим деловима Скандинавије, пад популације у прошлости су изазвала прикупљања јаја од стране људи, али је ова појава у последњих неколико година опала и омогућено је популацији да се опорави. У Северној Британији, због недостатка залиха пешчане јегуље којом се хране, дошло је до пада популације. У Свалбарду је популација постала рањива због присуства нафте и уља, нарочито у периоду након размножавања. Загађење је вероватно главни угрожавајући фактор, а једрење и друге активности повећавају узнемиравање ове врсте птица.^[3]

Стање популације[уреди | уреди извор]

Глобална популација се процењује на > 2.000.000 јединки. Европска популација се процењује на 564.000-906.000 парова, што је једнако 1.130.000-1.810.000 одраслих јединки. Популација у Русији се процењује на 10.000-100.000 парова и 1.000-10.000 јединки у миграцијама. Укупна популација се смањује, док се у Европи процењује смањење броја популације на мање од 25% у 40,2 године (три генерације). Према процени IUCN-a, популациони тренд је опадајући. Ова врста има изузетно широку распрострањеност и стога не прилази граници угрожених. Упркос чињеници да је очигледно да је популацијски тренд у опадању, за пад се верује да није довољно брз да се приближи граници за угрожене врсте унутар овог тренда у популацији. Величина популације је изузетно велика, а самим тим и не прилази прагу за угрожене врсте под критеријумом величине популације. Из тих разлога врста је смештена у категорију „последња брига“.^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ BirdLife International (2018). „Sterna paradisaea”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 14. 11. 2020.
^ „Arctic Tern — BirdLife Species Factsheet”. birdlife.org. BirdLife International. Архивирано из оригинала 23. 11. 2008. г. Приступљено 17. 8. 2006.
^ ^а ^б ^в „Sterna paradisea”. Sterna paradisea.

Литература[уреди | уреди извор]

Harrison, Peter (2003). Seabirds of the World: A Photographic Guide. Princeton, N.J.: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01551-4. OCLC 487925419.