Артродеза

С Википедије, слободне енциклопедије
Артродеза
Артродеза раменог зглоба металним завртњима
MeSHD001174

Артродеза је хируршки захват којим се у циљу ортопедског лечења постиже укочење (анкилоза) зглоба. У начелу, ортопедија заједно са физикалном медицином покушава очувати и вратити функцију зглоба, кад год је то могуће.[1] Међутим у неким случајевима када конзервативна терапије не да резултате приступа се фиксацији или укочењу покрета у зглобу.[2][3][4][5]

Након захвата и постоперативног опоравка болесника, треба да прође неколико месеци до годину дана, да би дошло до спајања две суседно спојене кости. Након тога између њих више нема покрета унутар зглоба.[6]

Индикације[уреди | уреди извор]

Артродеза, односно укочење зглоба, сматра се данас стандардним оперативним лечењем артрозе зглоба која је праћена боловима и смањеном покретљивошћу упркос провођењу конзервативне терапије.[7]

Захват се најчешће изводи:

  • Како би се уклонио бол у оболелом зглобу, који се не успева излечи уобичајеним методама (нпр. лековима против болова)
  • Код зглобова који су толико промењени (најчешће упално) да више не могу вршити своју функцију, а није индикована артропластика
  • Код особа код којих постоји слабост мишића, а зглоб је здрав (како би се укочењем зглоба вратила делимична функција уда)
  • Као захват након неуспелих артропластика великих зглобова (кук, колено)

Начини укочење зглоба[уреди | уреди извор]

Од 1879. године, када је први пут описана артродеза горњег ножног зглоба, развијено је до данас више од тридесетак различитих оперативних техника.[8][9]

Методе артродезе[уреди | уреди извор]

Методе укочење зглоба деле се на две велике групе:

Интраартикуларна артродезе

Код интрартикуларне артродезе са зглобних тела се одстранује хрскавица како би кост могла прерасти зглоб, а до потуно окончаног прерастања, зглоб се фиксира помоћу коштаних графтова или металних вијака и плоча.[10]

Екстраартикуларне артродеза

Код екстраартикуларне артродезе користе се коштани графтови који се постављају ван зглобне чауре, и на тај начин се постиже учвршћење зглоба.

Оперативне технике[уреди | уреди извор]

Отворена артродеза са унутрашњом фиксацијом

Ова метода артродезе омогућава лечење болесника са узнапредовалом артрозом, без обзира на величину деформитета или коштаног дефекта зглоба. Унутрашња фиксација може може извести завртњима, плочом и завртњима или интрамедуларним клином.[11] [12] У односу на спољну фиксацију даје боље резултате зарастања и болесници је боље прихватају.[13] Примењује се у свим случајевима, осим код инфективних артритиса или остеопеније, када је индикована спољна фиксација.

Артроскопска артродеза

Ова метода артродезе први је пут описана 1983. године.9. Развојем артроскопске технике и инструмента њена примена је током времена постала много учесталија. Њена предност је у томе што омогућава припрему зглобних површина нпр. тибије и талуса у две кожне инцизије уз могућност примене спољне или унутрашње фиксације артродезираног зглоба. Оваквим мини инвазивним хируршким захватом не долази до локалног оштећења циркулације и периоста, што утиче на брже зарастање места артродезе. Поред тога, смањен је проценат појаве компликација као што су инфекција, поремећај у зарастању ране, преломи, неуроваскуларне повреде и продужење периода зарастања или развоја псеудартрозе.[14][15]Предности ове хируршке технике такође се огледају и у мање израженом крварењу, краћем боравку у болници и бржој рехабилитацији болесника.[16]

Метеријали за артродезу[уреди | уреди извор]

За укочење (артродезу) користе се;[17]

  • коштани трансплант са болесника.
  • коштани трансплант са донора,
  • метални завртњи и плоче.

Као остеоиндуктивно средство могу се користит грануле које садрже хидроксиапатит и коштани морфогенетски протеини.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Arthrodesis, WebMD definition
  2. ^ Messier, S. P.; Gutekunst, D. J.; Davis, C.; Devita, P. (2005). „Weight loss reduces knee-joint loads in overweight and obese older adults with knee osteoarthritis”. Arthritis and Rheumatism. 52 (7): 2026—2032. PMID 15986358. doi:10.1002/art.21139. .
  3. ^ Stitik TP, et al. (2010). Osteoarthritis. In WR Frontera et al., eds., DeLisa's Physical Medicine and Rehabilitation: Principles and Practice, 5th ed., vol. 1, pp. 781–809.
  4. ^ Philadelphia: Lippincott Williams and Wilkins. Lozada CJ (2013). Treatment of osteoarthritis. In GS Firestein et al., eds., Kelley's Textbook of Rheumatology 9th ed., vol. 2, pp. 1646–1659. Philadelphia: Saunders.
  5. ^ „The Journal of Arthroplasty | ScienceDirect.com by Elsevier”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-01-22. 
  6. ^ V. Šantić, A. Tudor, D. Legović; et al. (2013). „Artroskopska artrodeza gležnja”. Medicina Fluminensis. 49 (3): 333—337. 
  7. ^ Robert D. Beckenbaugh, Arthrodesis in Morrey's The Elbow and Its Disorders (Fourth Edition), 2009
  8. ^ Mark S. Myerson M.D., Arthrodesis of the Hallux Metatarsophalangeal and Interphalangeal Joints in Reconstructive Foot and Ankle Surgery (Second Edition), 2010
  9. ^ Mark S. Myerson MD, Anish R. Kadakia MD, Arthrodesis of the Tarsometatarsal Joint in Reconstructive Foot and Ankle Surgery: Management of Complications (Third Edition), 2019
  10. ^ Mark S. Myerson MD, Anish R. Kadakia MD, Arthrodesis of the Hallux Metatarsophalangeal and Interphalangeal Joints, in Reconstructive Foot and Ankle Surgery: Management of Complications (Third Edition), 2019
  11. ^ Zwipp, H.; Rammelt, S.; Endres, T.; Heineck, J. (2010). „High union rates and function scores at midterm followup with ankle arthrodesis using a four screw technique”. Clin Orthop Relat Res. 468 (4): 958—68. PMC 2835613 Слободан приступ. PMID 19763726. doi:10.1007/s11999-009-1074-5. .
  12. ^ Rowan, R.; Davey, K. J. (1999). „Ankle arthrodesis using an anterior AO T plate”. J Bone Joint Surg Br. 81 (1): 113—6. PMID 10068017. doi:10.1302/0301-620X.81B1.0810113. .
  13. ^ „Ankle arthrodesis A comparision of internal and external fixa- tion”. Clin Orthop. 268: 78—83. 1991. .
  14. ^ Frey, C.; Halikus, N. M.; Vu-Rose, T.; Ebramzadeh, E. (1994). „A review of ankle arthrodesis: Predisposing factors to non-union”. Foot Ankle. 15 (11): 581—4. PMID 7849972. S2CID 25196392. doi:10.1177/107110079401501102. .
  15. ^ Mann, R. A.; Rongstad, K. M. (1998). „Arthrodesis of the ankle: a cri- tical analysis”. Foot Ankle Int. 19 (1): 3—9. PMID 9462906. S2CID 5795533. doi:10.1177/107110079801900102. 
  16. ^ Nielsen, K. K.; Linde, F.; Jensen, N. C. (2008). „The outcome of arthros- copic and open surgery ankle arthrodesis: a comparati- ve retrospective study on 107 patients”. Foot Ankle Surg. 14 (3): 153—7. PMID 19083634. doi:10.1016/j.fas.2008.01.003. .
  17. ^ Marcus, R. E.; Balourdas, G. M.; Heiple, K. G. (1983). „Ankle arthrodesis by chevron fusion with internal fixation and bone-graf- ting”. J Bone Joint Surg Am. 65 (6): 833—8. PMID 6863366. doi:10.2106/00004623-198365060-00017. .

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Артродеза&oldid=27441456”